PODELI

Kada je u junu ove godine objavio spot za pesmu „Svaku noć je isti mrak“, interesovanje za Koljin novi album „Četiri prsta“ postalo je ogromno. Svi mi koji se bavimo muzikom na ovaj ili onaj način, šerovali smo spot, razmenjivali poruke u mesindžeru i svaka je počinjala sa „E, jesi čuo/la, Kolja objavio novi spot, uskoro će album?“  Ta informacija umnogome je ulepšala taj dan.

Nakon rasprodatog Doma sindikata u Beogradu, bilo je očekivano da će i novosadski koncert imati istu sudbinu. Karte su rasprodate i svi koji su uspeli da ih ugrabe, počeli su da odbrojavaju dane. Koljini koncerti, da li samostalni ili u okviru nekog festivala, uvek su melem za dušu. Energija koju taj čovek poseduje i način na koji utiče na sve one koji prisustvuju njegovim koncertima, neopisiva je. Nije to samo savršena melodija, nije ni tekst pun života, nije ni maestralno izvođenje vrhunskih muzičara koji ga prate, to je Kolja, jedinstven, umeren, satkan od crnih i belih niti koje kada se pojavi na bini, postaju zlato. I onda ne trepćemo….

Novosadski koncert i promocija novog albuma „Četiri prsta“ održao se u Studiju M. Prostor u kom je zvuk savršen, u kom je atmosfera toplija i prisnija bio je pun pogodak za ovakav koncet. Iako je bilo momenata kada su mi noge tražile da ustanu i zaplešu, nije bilo izvodljivo izvući se iz sredine petog reda i zađuskati sa strane.

Pri ulasku u salu pažnju mi je privukao stari kredenac na bini kakav su sigurno u kuhinjama imale naše bake, kao i stočić sa crvenom lampom (ne ide Koljin koncert bez bar jedne lampe) i starim crvenim telefonom na njemu. Tako stilizovana bina govorila je „Dobrodošli u naš dom, uđite slobodno. Udobno se smestite i uživajte.“ I ceo koncert bio je opušteno, prijateljsko okupljanje na kom su neki od drugara uzeli instrumente u ruke, zasvirali i zapevali, a svi ostali im se u tome pridružili. Svetlo u sali se ugasilo, sa razglasa se čuo instrumental „4 prsta“, a onda su na binu jedan po jedan izašli majstori svog posla, gitarista Voja Aralica, klavijaturista Ivan Aleksijević, kontrabasista Milan Pavković, bubnjar Duca Ivanišević i na kraju Nikola Pejaković Kolja. Dobro poznat hit „Da li da venem ili zrim“ otvorio je ovo veče, a aplauzi, povici i zvižduci kao reakcije očiglednog uzbuđenja, zagrejali su atmosferu na samom početku.

Smenjivale su se pesme i žanrovi, a sa novog albuma čuli smo „Starost neće nikoga da čeka“, „Oj Duledu“, „Kad sam na ovaj svet pao“, „Može malo sutra“, „Ala je lep ovaj svet“ koju je najavio kao „jednu našu“ pesmu. Velike hitove „Crna ptica“, „Milicioner“ , „B.J. Blues“ i mnoge druge, Kolja i publika pevali su zajedno u glas. Nakon konstatacije da sledi pesma koju su hteli da izbace sa prethodnog albuma, ali na njegovu “žalost” ipak nisu, usledila je čuvena „I eto, udade se ti za konja“.

Da se publika pitala, ova noć bi trajala još uvek iako ja uveliko sedim i pišem ovaj tekst. Na žalost, kraj je morao doći a za sam kraj čuli smo „Užički heroin“ i nekoliko puta iz publike traženu pesmu „Rajko“. Aplauz je trajao, publika je bila na nogama i tražila bis, a Kolja se vratio na binu i rekao kako oni ne sviraju bis, ali svira on. 🙂 „Pedofilija“ je bila pesma koja je zatvorila ovo veče i rekla doviđenja oduševljenoj publici.

Znam da postoje rečenice koje su deo scenarija i koje se izgovaraju u svakom gradu, iste ili blago izmenjene, ali da Kolja voli Novi Sad i novosadsku publiku ne sumnjam ni malo. Tim pre što je neku svoju ideju, koju ćemo sačekati da nam objavi, provukao kroz rečenicu „Sviraćemo u Novom Sadu svaki mesec, to nam je u planu.“ Publika se i tome nasmejala kao i mnogim doskočicama, pričama i konstatacijama tokom koncerta. Ali…ja bih ovu izjavu ozbiljno shvatila. Zna Kolja šta govori…kada…i gde. 🙂

Kolja, radujemo ti se…..beskrajno.

Više fotografija pogledajte u našoj galeriji ovde.

Andrea Magazin

Foto: Miloš Spasić