PODELI

Već mesec dana krstare Evropom, a u ponedeljak, 11. februara sviraće u klubu Elektropionir u Beogradu. Njihovo ime je Algiers, dolaze iz Amerike, a pesme su im politički obojene. Nemaju problem da kažu šta misle, a sve je to potkrepljeno odličnom muzikom. O turneji, novom albumu i poseti Srbiji impresije nam je otkrio Lee Tesche.

Evropska turneja počela je 11. januara, a završava se 21. februara. Jeste li imali neke posebne pripreme za ovo prilično dugo odsustvo od kuće? Kako lečite mamurluk i umor?

Lee: Proveli smo mnogo vremena zajedno prethodnih nekoliko godina da ne moramo da se pripremam pre turneje. Deluje nam kao da je prethodna tek završena, a ja već letim da se nađem sa drugima negde. Ovog puta imali smo nekoliko proba u Londonu pre nego što smo započeli turneju. Spremili smo novi album i testiramo neke pesme na ovoj turneji. Svi imamo neke svoje metode lečenja kad smo na putovanju. Pretpostavljam da nekada ne postoji dobar lek za loš mamurluk. Većina benda radi vežbe kad god je moguće. Jedemo salatu i povrće i zdrave stvari kada smo u mogućnosti. Ja pokušavam da ograničim piće i da spavam što više mogu. To generalno pomaže kada ste duže na putovanju, a putovanje može biti iscrpljujuće čak iako je to podrazumeva samo sedenje u skučenom kombiju na vetrovitom putu.

Da li ste prošle godine imali vremena da upoznate malo bolje srpsku kulturu i da li vam se dopala srpska hrana i rakija?

Lee: Upoznati smo delimično. Imamo određeni broj prijatelja iz Srbije iz naših ranih dana kada smo radili u Londonu i upoznali smo se sa zemljom pre nego što smo kročili u nju. Kao bend imamo opsesiju brutalističkom arhitekturom i starim spomenicima  i ovde ima mnogo fantastičnih i prelepih primera u celoj Srbiji. Imamo i veliko interesovanje za istoriju i turneju koristimo kao priliku da gledamo preporučene dokumentarce i čitamo različite knjige o ratu i padu Jugoslavije.

Volim rakiju i previše sam je pio prošli put kada smo bili. Ne mogu da dočekam da je pijem ponovo (smeh).

Pročitala sam u jednom tekstu da ste razdvojeni okeanom i da živite u tri različita grada na dva kontinenta. S obzirom na to da li koristite ovo vreme koje provodite zajedno na turneji da razvijete nove ideje za sledeći album?

Lee: Da, nekako sam nagovestio to ranije. Prošlu jesen proveli smo u skupljanju novih pesama za sledeći album. Napisali smo dosta, većinu materijala imali smo pre ulaska u studio. Ovu turneju gledamo kao priliku da počnemo sa izvođenjem nekih nezavršenih pesama uživo u nadi da ćemo nastaviti rad na njima nakon završetka turneje, a to zavisi od reakcije publike na te pesme ili njihovog uticaja na nas. Ulazimo u studio u Njujorku sa Randall Dunn (Sunn o, Marisa Nadler, Mandy OST) i Ben Greenberg-om (Uniform) čim se vratimo sa turneje u nadi da će biti gotovo što pre.

Inspiraciju za pesme nalazite i u politici. Kada biste živeli na Balkanu možda biste snimali jedan album godišnje. Šalu na stranu, da li su vam se dešavale neke neprijatnosti u dosadašnjem radu jer se bavite političkim temama? Kod nas se dešava da neki bendovi zbog toga ne mogu da sviraju na određenim događajima.

Lee: To je dobro pitanje. Iskustvo nam govori da su mesta sa najrepresivnijom politikom ili političarima ili regioni gde se recimo Franklin boji da bi mogli biti drugačije tretirani zbog boje njegove kože često mesta gde imamo najbolju i najuzbudljiviju publiku. Možda su oni željni alternativne poruke. Ljudi na Balkanu su veoma topli prema nama. Nekada i više od onih kod kuće.

Ako uporedite ljude koji dolaze na vaše koncerte bilo u USA ili ovde u Evropi, da li je to određeni profil ljudi ili ima razlike od zemlje do zemlje?

Lee: Publika se menja. Nekako smo se lakše povezali sa Evropom nego sa Amerikom. Publika je drugačija od grada do grada, ponekad i od zemlje do zemlje. Određena mesta budu potpuna ludnica i donose specijalnu energiju te noći, dok u drugim mestima publika je više stoična i oprezna. Zavisi u kakvom prostoru sviramo, to može da ode u oba smera.

Muzika svakako ne zna za granice i govori univerzalnim jezikom. Da li se radujete ponovnom susretu sa beogradskom publikom u klubu Elektropionir 11. februara?

Lee: Da, apsolutno. Ovo je jedan od vrhunaca naše turneje. Očajno smo želeli da se vratimo u Beograd još od one noći kada smo ga napustili. Imamo Branu iz Novog Sada za dokumentovanje koncerata u ovom delu turneje tako da će to biti dobra noć. Ona je znatiželjna kako će koncert izgledati u njenom rodnom gradu.

Ivana Jovanović

Foto: Joe Dilworth