PODELI

Poljski prog rock sastav Riverside, u bujici emocija je odneo realnost na par sati (2 sata i 15 minuta, da budemo precizni) u beogradskom Domu omladine, u sredu, 13. marta. Kao fan žanra i bendova poput Porcupine tree, Haken, Dream Theater i velikog Stivena Vilsona, moram priznati da sam očekivao mnogo, a ispostavilo se da sam (a nadam se i ostatak publike sa mnom) dobio mnogo više od očekivanog. Kao što je i frontmen, Mariusz Duda izjavio, dugo smo čekali Riverside u Srbiji, ali su se loše stvari isprečile. Jedan od osnivača benda, Piotr Grudziński, uznenada je umro 2016., te je sastav otkazao sve predstojeće nastupe, a nezvanično se razmatralo i o prestanku rada. Drago nam je da se to nije desilo i da je bend ponovo došao u Srbiju, u okviru Wasteland turneje i predstavio veoma tužnu, ali neverovatno živopisnu viziju pustoši. Album je posvećen pokojnom gitaristi i, iz nekog razloga, podseća me na Slipknot-ov The Grey Chapter, bar po težini. Osećam izuzetan nedostatak vokabulara za opisivanje iskustva Riverside-a, u gradu na obalama dveju reka.

Tačno u 20h, kao specijalni gosti, na veoma skraćenu binu Doma omladine je izašao holandski sastav Lesoir. Na bini je definitivno bilo previše opreme oba benda, te je ekipa bila prinuđena na statičnost, ali sa druge strane, bili su bliži publici i ostvarili sjajan kontakt. Solidan bend, odlično upeglana ritam sekcija, ali ništa preterano novo u tom segmentu. Sa druge strane, dve multiinstumentalne devojke u bendu, od kojih jedna svira gitaru i sempluje, a druga klavijaturu i flautu, zaista jesu nešto novo i zanimljivo. Ako se doda i da obe pevaju, a nisu Neverne bebe, to diže bend na sasvim drugi nivo. Izdvojio bih numeru „Going home“, kao najupečatljiviju, a ukoliko volite eksperimentalne instrumentalne deonice i moćne ženske vokale, ovaj bend je definitivno za preporuku.

Moram posvetiti i jednu rečenicu neobičnosti slušanja ambijentalnih vetrova i vrana u toku promene bini, nisam siguran da li mi se to dopalo, ali je u stilu oba benda – drugačije.

Ravno u 21.15h, na binu izlazi ekipa iz Poljske i kreće jedan od najsurovijih rifova na bas gitari, za pesmu „Acid rain“. Neverovatan doživljaj kiše emocija koja rastapa sve pred sobom i ostavlja u odjeku pitanje gde smo i šta smo uradili. Kroz Pustoš nas dalje vodi numera „Vale of Tears“, koja se savršeno, kao i na albumu, nastavlja na „Acid Rain“ i neopisivo prenosi utisak obećane zemlje, spaljene do temelja. U „realnost“ nas vraća pesma „Reality dream“, sa prvog albuma „Out of myself“, da bi nas apsolutno uništili (oslobodili) pesmom „Lament“, jednom od mojih omiljenih pesama. Mariusz i ekipa su konstantno bili u kontaktu sa publikom, bilo da treba da ispegla tehničke poteškoće kad je gitaristi „crklo“ pojačalo, gde je izjavio kako je u pitanju „specijalna verzija“, ili da podigne ljude tokom dugih instrumentalnih delova. Još jedan emotivan momenat je bio pri izvođenju numere „Guardian Angel“, još jedne introspektivne pesme o gubitku, ali i pronalaženju pravog puta, koju su momci izveli akustično. Zvanični deo koncerta završen je epskom numerom „Wasteland“, tipičnom prog pesmom, sa laganim akustičnim deonicama, teškim, mračnim rifovima, sinkopama i pauzama u neparnom ritmu. Skoro-pa-savršen kraj koncerta. Naravno, uz gromoglasan aplauz, momci su se vratili na binu i odsvirali još par pesama, a završili sa „River down below“, uz specijalnog gosta na basu, jednog od članova tehničke ekipe. Savršen kraj koncerta.

Koncert je završen u 23.30h, a vidno oduševljeni članovi benda su nam obećali da se vidimo i sledeće godine. Za razliku od mnogih bendova, čak su i precizirali: Balkanska turneja, mart 2020. Jedva čekamo!

Stefan Nedeljković

Foto: Nena Plivelić