PODELI
Foto: Igor Popović

       I

    JEZIK

         “Što brže živiš, vreme ti se više rasteže.

          Noumu jedna godina traje koliko deset godina ljudskom biću.

          Imajte to na umu, ali neka vas ne brine. Njih to ne brine.” (Teri Pračet)

”Majka me je učila da budem dama, a ćale junak. Tako da mogu plesati po balovima, ali i odbraniti se, ne samo rečima. U suštini nisam ja nešto posebno interesantna, a ako napišeš da sam uspešna onda ću ti pokazati polugu”, dobijam upozorenje odmah na početku razgovora od sagovornice. A pazi, ako neko ima nadimak Atomski Mrav, trenira rusku sistemu, kik boks, Combat Fit Program, rvanje, a nedeljom puca iz vazdušne puške, ovakvog sagovornika treba shvatiti ozbiljno uprkos tome što danas nije nedelja. Bar se nadam da nije nedelja. Nije kraj, nikako; gađa iz strele i zna da baca šurikene. Ima i fantomku. Fale joj samo još plišane igračke Dart Vejdera i Dedpula; ma daj,  i to ima. I četu jednoroga.

Foto: Bojan Božić

”Nisu samo borilačke veštine u pitanju. Bavila sam se i tenisom. Mnogo smara, Hej, a zovu me i Pakmen. Mnogo jedem. Na svaka dva sata. Znaš kao onaj mali miš, Džerijev nećak iz Tom i Džerija, samo mi portiklica fali. Tako da jedem na mestima gde je velika količina hrane. Toster mi je favorit,  ne štede na mesu i imaju vrhunsku uslugu. Visoka sam metar i šljokica, a nosim dečji broj cipelica 33. Nisam iskompleksirana, nije poenta u čovekovom izgledu, već u njegovom bivstvovanju”, nastavljamo razgovor uz moju opasku da mi ponekad zasmeta  mojih 170, ali Atomski Mrav kaže da je to iz razloga jer nisam naučio pretvoriti tih 170 u svoju prednost. Da, možda nisam dobar u kik boksu i rvanju, ali mislim da ću biti dobar sparing partner u razgovoru.

 

 II

     “Onaj ko je okrutan prema životinjama težak je i u svome odnosu prema ljudima.

      O čovekovom srcu možemo suditi prema njegovom odnosu prema životinjama.” (Imanuel Kant)

A onda su krenule teme o ljubavi, prijateljstvu i životinjama sa Suzanom Laličić. Eto, otkriven je i identitet sagovornice.

”Vojko V bi rekao Svaki dan mi je rođendan, i zaista je tako. Volim da se našalim kada mi stignu zakasnele čestitke da zapravo ne kasne, jer, kao što rekoh svaki dan je mi rođendan. Volim život i volim da uživam u istom.  Kad dobijem lizalicu krenem da skačem kao malo dete. Volim svoj mikrokosmos jer je savršen. Ne, ne u smislu Fausta, sveznanje i apsolutno savršenstvo. Nije utopistično. Utopija je dosadna, a kao što znamo iz prakse, završava se distopijom. Poenta je da sam ponosna na svoj mikrokosmos, on mi je najbitniji. Sadrži širok spektar različitih ljudi, znaš, kao duga. Družim se sa sličnima sebi, ali i skroz različitim ljudima i jako ih volim. Oni su iz različitih sfera. Na primer: neki su milioneri, neki imaju dve postodoktorske diplome, neki imaju četiri razreda osnovne škole, neki rade na tri radna mesta paralelno, ali svi oni imaju jednu zajedničku crtu, koja je meni od presudnog značaja. Oni su ljudine! Individue u filozofskom značenju te reči. Imaju svoj pogled na svet, što je danas retkost. Ne volim kada ljudi gledaju samo sebe. Ako možeš pomozi drugom, ne traži ništa za uzvrat. Moji prijatelji su opušteni, nisu u grču. U grču ništa ne postižeš. Sa njima delim dobre i loše stvari, jer: Sharing iz caring. Nije ti prijatelj onaj koji te tapka po ramenu i govori Faca si. Ne,  prijatelj je onaj koji te prihvata takvog kakav jesi i ne želi da te menja. Reći će ti: Alo, bre! Glupa si. To se ne radi tako, pa ćeš ti stati i razmisliti, ali uraditi ipak kako ti misliš da treba. I uprkos tvojoj odluci, znaš da će ta osoba biti tu i ako zezneš stvar, pa će ti reći Jaoj, lepo sam ti rekao, pa ćete se posle zajedno smejati toj gluposti.

Foto: privatna arhiva

Posesivnost nikako nije prijataljestvo, a nije ni ljubav. Ljubav ne smatram pod onim što možemo videti u holivudskim filmovima. Ljubav je red, rad, disciplina, međusobno poštovanje, kompromisi i istrajnost. To je ljubav. Poverenje je ljubav, a poverenje se zaslužuje. Osim ako je majčinska ljubav u pitanju; ona je bezuslovna. Da! Majka mi je kraljica. Žena ima 69 godina. Prošli put kada je došla da me podseti izašli smo u grad i ostali do tri ujutro. Girls nigh out! Keva je veliki car! Žena ne stari, ona je zmaj na kvadrat. A kada sam već spomenula zmajeve, obožavam životinje. Ne, nisam imala zmaja (još uvek) kao kućnog ljubimca. Ali kad smo već kod ljubavi, postoji više vrsta iste. Ljubav prema svom psu. Radite zajedno jedno na drugom, radite zajedno na poverenju. Vaspitate se međusobno,  gradite zajednički odnos pa i poverenje. Pas treba da ti veruje da ćeš se vratiti kada odeš u prodavnicu, tek onda će te sačekati. Moraš i ti psu verovati da će te sačekati. Ali nije samo pas u pitanju. Imala sam krokodila, papagaje, žabu, spašavala sam orla, imala sam morsku prasad.  Imala sam i 18 mačaka! Sada imam psa koji ima dredove, mačku koja se ponaša kao pas i najbržu kornjaču na svetu Krokija. Jako je pametan i jak. Drugar koji ga je čuvao poslednji put nazvao ga je Ber Grils, duga priča. Na kraju krajeva, ja sam samo običan čovek koji voli život. Pa i u poslu koji obavljam ljubav je neophodna, jer je i tu ključ izgraditi zdrav poslovni odnos i izgraditi međusobno poverenje sa klijentima.”

 

III

Govorim španski sa bogom, italijanski sa ženama, francuski sa muškarcima, i nemački sa mojim konjem.  (Karlo V)

Možda zaista čovek i greši, ali ovaj razgovor nas vodi još dalje i dublje. Ko je Suzana, Atomski mrav ili Pakmen? Voli muziku, voli pozorište, a voli i crtaće. Pa, ako voli crtaće, onda je sigurno gledala Skubi Dua i zna da tek na kraju svake epizode, otkrivamo ko je glavni i odgovorni krivac za celu spletku u epizodi. Tako ćemo i sada. Tri, dva, jedan- idemo.

”Rođena sam kao dvokulturalna, tako da sam po rođenju postala i bilingualna, logično, zar ne?  Kao dete sam išla u muzičku školu. Svirala sam klavir, imala sam sluha i ritam, ali ne i glas, pa sam batalila. Takođe, šest godina sam se bavila mađarskim folklorom ali sam zbog povrede prestala, a klasični i standarni plesovi tek posle dolaze na red.  Bila sam član keramičke sekcije u Bačkoj Topoli. Sa deset godina mi je izašla ilustracija u knjizi Besedeš Valerije- Nasleđe (Örökség).

Krenula sam da radim sa 14 godina, tada sam i otišla od kuće jer sam želela da zaradim sopstveni novac za izlaske, nije bilo smisla uzimati pare od roditelja. Završila sam Karlovačku gimnaziju. Mnogo volim Sremske Karlovce, tamo sam živela četiri godine. Posle Karlovačke gimnazije odlazim u Segedin, gde sam studirala na engleskom jeziku: engleski jezik i književnost i primenjenu lingvistiku. Tamo sam radila kao prevodilac i kao nastavnik jezika. Hej, ali ti nisam otkrila jedan trik. Kao što sam rekla, ja sam obična osoba koja voli život, ali ipak imam blagu fotomemoriju i zbog toga sam uspela da u roku jedne godine fakulteta zapravo očistim dve, čisto da manje plaćam, ali mi nisu dali jedan ispit kako bih ne bih završila pre roka, ali nema veze. Hiperaktivna sam. Dok sam studirala uspevala sam da stignem na dva posla, na predavanje a kada partijam da partijam do kraja, ali takođe i da se posvetim ozbiljnoj vezi i porodici. Za vreme fakulteta radila sam u dve države paralelno, posle nisam imala keš za doktorat, a nisam imala mađarsko državljanstvo, te nisam mogla aplicirati za stipendiju pa sam se vratila u Novi Sad; u Topolu nije bilo smisla da se vraćam, a nisam veliki fan Budimpešte i Beograda. Tako da, zvanično po struci sam magistar primenjene lingvistike. Lingvistika mi je profesija i danas bilo koji jezik mogu da savladam pismeno jer ga razbijem na matrice. Lingvistika je široka, često mi je posao da vidim ko govori istinu, ko ne i da procenjujem interakciju među ljudima. Trenutno radim konverzacionu analizu i analizu diskursa  Izučavala sam dvo-višejezičnost, muško-žensku komunikaciju.  U Srbiji sam radila kao prevodilac, simultani prevodilac, nastavnik jezika, lingvista, menadžer prodaje i brend menadžer. A znam i da radim kozmetiku (ne znam koji mi je to zanat po redu). U Poljskoj sam držala predavanja oko svojih naučnih istraživanja i danas ponekad radim za Poljake; za Samsung kao lingivsta. Poznanj je prelep grad, treba ga posetiti.

Foto: Igor Popović

Imam svoju firmu za konsalting i posredovanje u prodaji, radim za jednu interacionalnu kompaniju koja se bavi prodajom stok sadržaja. Sa svojim prijateljima organizujem netvorking događaj PitStop. Još uvek pišem naučna istraživanje, koliko mi to slobodno vreme dozvoli jer živim i radim na relaciji Srbija- Hrvatska.”

IV

  ”Nemoguće je da grad ne igra veliku ulogu u vašem životu, bez obzira na to da li o njemu mislite lepo ili ružno. On privlači vaš um, po mentalnom zakonu gravitacije.” Isak Dinesen

Kada imaš kvalitetnog sagovornika, razgovor teče sam od sebe, a zbog čega baš Novi Sad i zbog čega još jedna najlepša priča o ovom gradu, baš u ovom gradu- izvolite.

”Novi Sad nije monotona sredina, ne bih mogla da živim u takvoj sredini. Samo u toku jednog dana mogu da upoznam nove običaje, nove kulture i ono što je za mene važno, to sve je u harmoniji. Volim i Frušku goru, jeste da se ne ubraja u Novi Sad, ali tu je. Najčešće posećujem PUberaj, Havana cocktail & concept bar, Gradsku Pivnicu, Brick Bar, Šolju Mleka, RESTO BAR PRIČA i Corto Caffe. Novi Sad poseduje balans, a balans je, ako mene pitaš, veoma važna stvar za jedan grad, ali i za čoveka.”

Foto: Aleksandar Jovanović

Bila je ovo još jedna zabeleška u serijalu Najlepše priče o Novom Sadu. A ukoliko u našem gradu vidite nekoga ko priča više jezika, drži neko predavanje ili netvorking događaj npr. PitStop, a da pri tome nosi fantomku i rozu haljinu, baca šurikene ili puca iz strele- znate o kome je reč.

Nenad Baraković Bara

*Priča je nastala u okviru projekta “Najlepše priče o Novom Sadu”  koji realizuje Udruženje Remiks, a finansira Omladinski savez udruženja „Novi Sad omladinska prestonica Evrope – OPENS 2019“