PODELI

Šta imaju zajedničko Vavilon, Švedska i Drugi svetski rat? Marduk. Velikani drugog talasa black metala, nastupili su po peti put u Beogradu i, po mom skromnom mišljenju, razvalili.

Ovoga puta, u organizaciji ustaljenog tandema MM Concerts & Serbian Hellbangers (ne bismo ih menjali), nastupili su sa gostima Valkyrja i Attic, u beogradskom Domu omladine.

Moramo početi sa probijanjem do samog Doma omladine jer je avantura već počela izmenom redovnih autobuskih linija, usled protesta povodom ilegalnog rušenja Savamale…dobro smo se zagrejali već usput, po brdovitom Beogradu, vešto izbegavajući radove, rupe i turiste po centru. Stigli u salu, koja je u 20h bila prazna, a frtalj sata kasnije, vrlo pristojno puna.

Da se kuća može zidati i od tavana, pokazao je occult heavy metal bend, Attic, koji su imali čast da otvore koncert. Sjajan scenski nastup, oltar, crne sveće u velikim svećnjacima, tamjan i, na momente, King Diamond na bini. Fenomenalan falset, solidni (kao Bogdanović) rifovi i preduge, ali nimalo dosadne solaže su najbolji opis ovog benda, koji očigledno, crpi inspiraciju od velikog King Diamond-a. Momci pošteno otprašili, pozdravili se s publikom i zbrisali s bine.

Vrlo kratak predah, pa nastup švedskog benda Valkyrja, koji, iako su oformljeni 2004., forsiraju zvuk s početka drugog talasa black metala sa više tehničkih elemenata. Koliko god bili tehnički upeglani, sa manje-više standardnom paint/blood pojavom na sceni, meni nisu ostavili neki jak utisak, osim toga da su baš teški i intenzivni. Momci pošteno otprašili, nisu se pozdravili s publikom i zbrisali s bine.

 

Ne tako kratak predah, pa na binu izlaze velikani black metal scene, Marduk. Već prvom pesmom „Panzer division Marduk “, napravili su sveopšti haos u publici. Koristim priliku da se osvrnem na to da je klub beogradskog Doma omladine bio krcat i da su karte rasprodate, a ono što me raduje jeste da je bilo i mlađe i starije ekipe. Nakon otvarajuće numere sa albuma iz ’99., odsvirali su i drugu „Baptism by Fire“, na kojoj je Mortuus imao manjih tehničkih problema sa mikrofonom, koji je zamenjen pred A1 stvar sa novog albuma „Werwolf“. Pesma je sjajno prihvaćena od strane mlađe publike, a sledeća, „Of hells fire“ je bila namenjena nama, vremešnim zlim metalcima. Jeste, moram da pomenem da mi je to možda i omiljena stvar uz „The blond beast“, koju su, takođe, izvodili nešto kasnije. Kao bubnjar, nadao sam se da ću imati priliku da vidim Fredrik-a Widigs-a, koji je početkom godine izašao iz benda, ali je Simon Schilling obavio đavolski dobar posao. Za kraj su ostavili početak, numeru „The Black…“ sa prvog albuma, „Dark Endless“.

Kako opisati nastup jednog od najpoznatijih black metal bendova? Brzo, jako, precizno, surovo i sirovo. Količina energije koje su momci (uslovno rečeno) predali publici se najbolje mogla ogledati u kvantitetu šutki, crowd surfing-a i beskrajnog mlaćenja (kosom, rukama, itd). Sve u svemu, sjajan nastup, ne pamtim kad mi je poslednji put toliko zujalo u ušima nakon nekog koncerta…a sad čaj, dremka i nazad u civilni život.

Stefan Nedeljković

Foto: Nena Plivelić (pogledajte GALERIJU fotografija OVDE)