Branko Golubović Golub (Goblini): “Mi smo bend sastavljen od pet ljudi koji žive za koncerte”

Pet pankera koji žive za muziku i za koncerte, šabački Goblini, već 25 godina pune koncertne prostore i imaju svoju armiju publike. Mnogo albuma i nastupa je iza njih, a pripremaju i nov materijal. O muzici, knjigama i muzičkoj sceni porazgovarali smo za Brankom Golubovićem Golubom.

Tebe je daleki odveo put, živiš i radiš u Etiopiji, kako bend funkcioniše kada ti nisi tu? Kako održavate probe, snimate nove pesme?

Golub: Nije lako biti udaljen hiljadama kilometara od ostatka benda i raditi na novom materijalu ili se spremati za nastup. Srećom, ovo je XXI vek koji nam pruža mnoge tehnološke mogućnosti koje nismo imali na raspolaganju pre nekih 10 – 15 godina. Izuzetno je zanimljivo imati producenta i bend s druge strane planete koji ti pošalju matricu na koju ja lepim svoj vokal i koju im nakon toga šaljem nazad kako bi mogli da se ,,igraju” s njom. Dan kasnije, na mail adresu mi stiže demo snimak. Da mi je pre deset godina neko rekao da će to biti moguće ja bih mislio da sere.

Da li ti je naporno da pređeš toliki put zbog jednog ili dva koncerta? Odakle crpiš energiju?

Golub: Iz zelje za koncertima! Mi smo bend sastavljen od pet ljudi koji žive za koncerte. Praktično se živi za svaki izlazak na binu. Zaista, i pored svih ovih godina sviranja, provodimo se isto tako dobro, kao i ljudi koji dolaze na naše koncerte. Sav taj umor od nespavanja se izgubi onog trenutka kad ugledam lica mojih momaka koji me obično dočekaju na aerodromu. Ja krenem od kuće na aerodrom u 8 uveče po našem vremenu, a sletim 15 sati kasnije. Već sledećeg dana, nakon koncerta, ja sam ponovo na aerodromu, na putu za Etiopiju. Ujutru sletim u Adis Abebu oko 6 sati, a dva sata kasnije sam na poslu. Da nemam ovoliko ljubavi prema muzici i Goblinima odavno bih prestao da dolazim u Srbiju.

Znam da je u toku je spremanje novog albuma. Da li će biti nekih promena?

Golub: Svi naši albumi su donosili neke novine vezano za muziku koju stvaramo. To je normalno. Ljudi stare, slušaju neku drugačiju muziku i padaju pod neke nove muzičke uticaje. Jedino što je sigurno je to da se sve zadržava u osnovnoj formi većinom čvrstog rock and roll-a. Inače, već uveliko radimo na novom albumu. Radi se polako i koristimo svo slobodno vreme na pravljenju novih pesama.

Kada planirate izdavanje novog materijala?

Golub: Zaista ne znam. Pošto smo mi bend koji nema taj luksuz da može da provede dane zajedno radeći na novom albumu, ne zadajemo sebi nikakve vremenske rokove. Album će se izdati onog trenutka kad bude bio spreman. U ovom trenutku, i pod ovim okolnostima, ne pre 2019. godine.

Koliko uspevaš da pratiš domaću muzičku scenu? Smatraš li da r’n’r propao?

Golub: Zaista slabo. Živim u zemlji u kojoj je luksuz imati internet na gajbi. Samim tim, nemam mogućnost da previše pratim našu i svetsku muzičku scenu. Što se tiče rock and roll-a niti je propao, niti ce ikada propasti. To dokazuju koncerti koji se svake nedelje održavaju po mnogim gradovima Srbije kao i bendovi koji u njima žive i sviraju.

Šta bi savetovao mladim bendovima?

Golub: Šta da im savetujem sem da moraju da veruju o to što rade, a ako već veruju u to što rade, da daju sve od sebe da to i prezentiraju na najbolji mogući nacin – svirkama i studijskim izdanjem. Uvek ima nade. Ako bend kao Goblini može da napuni određeni koncertni prostor, onda to može uraditi i bilo koji drugi bend. To je znak da publika postoji. Publika koja sluša rock and roll. Osvrnuo bih se na ljude koji slušaju rock and roll. Poručio bih im da daju šansu mladim bendovima i dođu na njihove koncerte. Ukoliko nemaju vremena za to, što smatram glupim opravdanjem, onda bar neka dođu ranije na koncert svog omiljenog benda i poslušaju te iste mlade bendove koji u velikom broju slučajeva sviraju kao supporting bends istim tim ,,omiljenim bendovima’’. Iznenadiće se koliko je dobrih mladih bendova trenutno aktivno u našoj zemlji. Nakon nekih od njih me je bila sramota da se popenjem na binu, koliko su zvučali sveže, dobro i koliko su bili uvežbani.

Tvoja knjiga „Pisma iz Avganistana“ ugledala je svetlost dana 2009. i odlično je prihvaćena kod publike. Planiraš li možda još neku knjigu, imajući u vidu da si mnogo putovao, video razne zemlje, kulture i narod?

Golub: Upravo sam završio knjigu koja se bavi radom Goblina od nastanka benda pa do prestanka rada 2001. godine. Ovo nije klasična biografija Goblina. Ovo je moje subjektivno viđenje svega toga što se dešavalo tih godina, ne samo Goblinima nego i nama, ljudima koji smo živeli u Srbiji u tom vremenskom periodu. Sledeći korak je potraga za izdavačem.

 

Krajem septembra članovi benda Alen I Leo imali su saobraćajnu nesreću. Kako su oni sada?

Golub: Momci se oporavljaju od ove nesreće. Alen je sada ,,kao nov’’, a za Lea će nam trebati još par meseci. U svakom slučaju, stvari idu u pravcu u kojem bi svi mi želeli da idu i to je ono što je najvažnije.

Želim vam da što pre budete ponovo na okupu i da zasvirate nove pesme. Hvala ti na izdvojenom vremenu.

Golub: Hvala tebi!

 

Marija Ćurčija

Foto: Andrea Magazin – Remix Press arhiva

 

Comments are closed.