PODELI
Foto: Ivana Jovanović

Svoj prvi veliki samostalni koncert u Novom Sadu, sinoć su Hali 2 Novosadskog sajma održali velikani srpske punk rock scene, bend Goblini. Tridesetogodišnjicu postojanja proslavili su na najlepši mogući način, pred punom Halom i sa sjajnim gostima.

Veče puno odličnih svirki otvorio je bend Sicksoul iz Šapca, koji sem geografske povezanosti sa Goblinima ima još jednu, a to je da su Alen i Firca gostovali na njihovom novom albumu koji su objavili pre nešto manje od mesec dana. Bila je ovo sjajna prilika da publika čuje uživo šta je to ova interesantna četvorka objavila na albumu “Anxiozzy” i kako zvuči šabački rap-riff. Šabac uvek ima zanimljive i dobre bendove da ponudi, s toga, čista preporuka za ovaj sjajan bend, imaju i nadam se da će u budućnosti tek imati šta da pokažu.

Tačku do pred ključanje doveli su poznati Pančevci, bend Iskaz koji godinama unazad ima punu podršku Goblina, pa se može reći da su ovo dva bratska benda. Ovo nije prvi put da Iskaz nastupa zajedno sa Goblinima te je ova simbioza publici postala nešto očekivano, a pored svega toga, ova kombinacija se pokazala kao fantastičan spoj koji pruža zaista neverovatnu dozu pozitivne energije i dobrog provoda. U nastupu koji je trajao nekih četrdesetak minuta, Iskaz je napravio presek svojih najvećih hitova i očekivano publiku “naterao” da skače i peva zajedno sa njima punih 40min. Pošto je Kiza poznat kao neko ko se penje na stubove koji drže binu, preskače ogradu, skače u publiku, nije isključeno da bi bio u stanju na to da nagovori i bilo koga iz publike, jer to s kojom lakoćom on to radi, čini se kao piece of cake. Ne mogu da tvrdim, ali pretpostavljam da je bendovima koji izlaze na binu posle Iskaza sve teže i teže održati atmosferu u publici na visokom nivou, a kamo li podići za jednu lestvicu više. Ali ne i Goblinima.

Foto: Ivana Jovanović

Tačnije, kada su se Firca, Leo, Alen, Vlada i Golub pojavili na bini uz prve taktove pesme “Anja, volim te”, Hala je eksplodirala i zagrmela uz stihove “Kako bih voleo da si tu….”. Ove večeri, veliki broj njih je bio tu i po izrazima sreće na licima ljudi iz prvih redova, može se zaključiti da u tom momentu nije postojalo mesto na svetu na kom bi oni radije bili. Slaba sam sa procenama, ali meni je izgledalo kao da je bilo više od hiljadu ljudi, i svih tih hiljadu je pevalo, skandiralo, dizalo ruke u vis narednih sat i po vremena bez prestanka. Ove večeri počastili su nas set listom na kojoj je bio sam creme de la creme opusa benda Goblini. Hitovi su se ređali jedan za drugim, a svi oni koju su čekali neku malo manje poznatu ili popularnu pesmu kako bi otišli do toaleta (što je verujem praksa svima), Boga mi bili su u ozbiljnom problemu sinoć. U prvom delu koncerta imali smo prilike da čujemo “U magnovenju”, “Ona”, “Cipjonka”, “U odbrani zla”, “Kupi me”, “Meso” “Petra”, “Žmigavac”, “LSD se vraća kući” popularniju kao Jagode i pesmu “Nagrada”, a onda su se na bini kao gosti pojavili Kiza i Danilo iz benda Iskaz i zajedno sa njima izveli zajedničku pesmu “Bez promene” kao i jednu od najpopularnijih Iskazovih pesma “Roze tuljani”.

Foto: Ivana Jovanović

U nastavku čuli smo pesme “Deca iz komšiluka”, “Neon”, “Dan posle”, jedna od najlepših balada “Negde pred zoru”, “Daleki put” pesma za vreme koje uvek razmišljam i pitam se “kako li se Golub oseća dok peva baš ovu pesmu”, s obzirom da je koračao po zemljama nama toliko dalekima i zaista ga je daleki vodio put.

Od kada su 2016. godine objavili obradu pesme ”Marjane, Marjane” kultnih KUD Idijota, ne postoji koncert na kom je nisu izveli i da Golub u ime svih Goblina nije odao počast velikom Tusti i poslao poljubac ka nebu. Uvek izuzetno dirljiva scena koja me podseti zašto između ostalog volim ovaj bend, a to je poštovanje prema kolegama, publici, saradnicima i prijateljima. Oni mlađi koji žele da prate put kojim koračaju Goblini, moraju da znaju da je to možda i ono najvažnije zbog čega se postaje veliki bend.

Foto: Ivana Jovanović

“Ne trebam nikome”, himnična “Ti si taj”, “Luna” i “Voz” bile su četiri gracije odsvirane za kraj nakon kojih su Goblini sišli sa bine ne bi li malo predahnuli, jer je u Hali jednom rečju bio pakao! To je bio momenat da i publika predahne minut dva, jer skakati i pevati sat i po u paklu, preteško je. Na pesmi “Voz”, svog oca na basu zamenio je Nikola Kokotović i maestralno odsvirao i pokazao da iver ne pada daleko od klade. Njegove kretanje na bini i facijalne ekspresije dok svira, pokazuju koliko ovaj dečko uživa i voli muziku. Ozbiljna zvezda u najavi, rekla bih. Usledili su neizbežni pozivi na bis na kom su izveli pesme “Mirno more”, “Punk’s not dead”, himnu svih nas “Ima nas” i kao šlag na tortu, godinama u nazad, pesmu “Lorena”.

Foto: Ivana Jovanović

Jedan od glavnih utisaka sa sinoćnjeg koncerta za mene bio je veliki broj omladine, srednjoškolaca koje sam videla u Hali i u prvim redovima. Reklo bi se da se stvari polako menjaju i da se laganim koracima mladi vraćaju na pravi put. Lično mislim da sve dok 70% jednog srednjoškolskog razeda ne bude išao na koncerte poput ovog, nema izlečenja ovom društvu. Ostaje nam još mnogo da radimo na tome.

Za sve vas koji ste sigurno mokri do gole kože nakon koncerta izašli iz Hale 2 i morali po ovom užasno hladnom vetru koji duva i danas da pređete onaj kratak put do Master centra u kom je bila garederoba, nadam se da ćete ostati zdravi i da vam neće proraditi uho, glo, nos.

Foto: Ivana Jovanović

Bio je ovo još jedan koncert za pamćenje i još jedna “demonstracija sile” na prvom velikom koncertu Goblina u Novom Sadu. Nakon 30 godina, njihova kreativnost ne bledi i s tim u vezi, moram nešto da vam kažem.

Šapnuću vam…. Goblini su lagano počeli da rade na novim pesmama. Pssssst.

Andrea Magazin

Foto: Ivana Jovanović