PODELI

Kiša je u subotu baš padala. Entuzijastično nisam ponela kišobran i eto, prevarih se. Pokisoh prilično od Katoličke porte, gde prvo popih kafu, do Gerile. No, primećujem da Novosađani nisu alergični na kišu kao moji Bačkopalančani. Na ulicama su poput mrava koje je u glavu udarila groznica subotnje večeri. Prave vrevu, idu na željena mesta bez da ih vremenske neprilike u tom sprečavaju.

Upadoh u prepunu Gerilu. Detour počinje posle 23 časa dobih info iz prve ruke. Probijam se kroz gužvu kao malopre kroz kišu- jedva. Stacionirah se tačno ispred bine. Ali, ne toliko blizu da moram da držim glavu onako čudno kao kada si u prvom redu u bioskopskoj sali već na sasvim ok razdaljini- da sam dovoljno blizu a da opet, mogu lepo da pogledom obuhvatim čitav bend. To mi je neka vrsta „deformacije“. Što bi rekli u mojoj ekipi: „Ako nismo ispred „muzike“ ne umemo da se ponašamo“. Elem, ovo je prvi klupski koncert na koji dođoh sama. Jer, Detour se ne propušta tek tako, verujte mi! Hm, inače, nije tako loš osećaj, pomislih. Nema onog sindroma malog mesta tipa- svi zure u tebe i misle da si luda tako sama na svrici subotom uveče. O, nikako! I to je mnogo dobro!

Okrećem se oko sebe, masa već počinje da se komeša, plejlista di- džeja više ne drži, čeka se bend. Detour-ovci su se takođe jedva probijali kroz okupljene do bine. Postalo je baš toplo. Ja sam jedva čekala da vidim šta je Gina obukla. U Elektropioniru u Bg-u pre koji mesec bila je u asimteričnoj haljini-kaputu i kasnije mi se požalila da joj je bilo baš toplo. Sada, na binu je izašla u prugastoj majici kratkih rukava, onakvoj kakvu bi, verujem, i danas obukla Jane Birkin i zvonaricama čiji su krajevi sa strana rasečeni do kolena. I u crvenim patikama. Fora. Nisam mogla da ne primetim i Nenada. Imao je na sebi opuštenu crnu majicu i neki donji deo za koji bi mogli reći da je pidžama. Totalno opušteno, kao da je ovo lokal u koji dolazi svaki dan da popije kafu. Sjajno!

Gledam ljude oko sebe. Svi su tako kul. Cure neopterećenih frizura, crveni ruževi- bukvalno najezda, ali ona pozitivna i mnoštvo strava nakita. Među prvim stvarima bila je ona- „Plešem sama“. To, stopostotno osećam Kosmos mi zakačio među prvence večerašnje set liste. Simbolično. Mada, primećujem, oko mene svi plešu samo za sebe, sami. Ne treba nam niko, samo muzika Detour-a. Tek je nekoliko pesama odsvirano a konekcija između benda i nas je toliko jaka, poput na primer one koju mobilni aparat ima tik kraj rutera za ineternet. Gina govori: „Novi Sade, pa mi kao da se znamo jako dugo!“ E, da to bi definitivno bio pravi opis. Pesme se smenjuju, bend doslovno prži. Znate šta? Njih ne treba slušati ni na kastei, ni na ploči, ni CD-u, USB-u, jutubu, već isključivo i samo uživo! A uz Ginin ples, energiju, osmeh, interakciju s publikom, bendom na bini, zaokružuje se i vizuelna priča. Koncert mnogo dobro teče.

Publika zdušno prati svaki Ginin plesni korak, mig, molbu da se peva sad ovako ili onako, da se tapše, ruke u vis, da se umesto upaljača uključe lampe mobilnih telefona.. ona diriguje savršenom publika-horom koji možda u jednom glasu ne peva savršeno ali zna tekstove i ume da oseća. Čujem cure iza mene viču: „Gina mi te volimo!“ Okrećem se ka njima, nasmejasmo se jedne druigima u znak prepoznavanja, to je dovoljno. Kapiramo se na talasnoj dužini zvanoj “Gina Cura Harizma”. Sa moje desne strane zagrljen par, pripijeni jedno uz drugo. Ma, svuda je ljubav!

Dobra atmosfera je u konstanti. Ne jenjava! Bilo da su starije numere ili one nešto skorije više poznate- ko mari! Sve je jedno! Svi su jedno! Čini mi se da smo mi na bini, bend je u publici, smenjujemo se. To je to! A ovo Detour- ovsko novosadsko sublimiranje hitova definitivno je bilo bez omaške. Mada, priznajem, u noge i srce najviše su „udarile“ pesme „Snijeg“ i „Zaljubila sam se“. Upravo te su, između ostalih, za bis i ponovljene. Da, vrisak za bis nakon skoro dva sata svirke bio je vatren! Nesumnjivi dokaz da se oni vrlo brzo vraćaju u Novi Sad. Osećam, biće to jedan poseban neizdrž do ponovnog susreta. A do tad, s obzirom da Detour- ovci nešto novo krčkaju u svojoj muzičkoj kuhinjici, možda budemo narednom prilikom kušali i nove pesme poslastice.

Kako je sve počelo simbolički sa „Plešem sama“ završilo se isto tako simbolički sa „Zaljubila sam se u sebe“. Moram priznati bio je o jedan baš lep dejt sa sa samom sobom. Utisak večeri plus- momak koji je pomislio da sam iz Zagreba. Hvala mu! Jer ja mislim da su cure iz Zg-a mnogooo stajliš. Dakako, ne samo cure, već i Detour. Oni stilski u muzici baš su stajliš! Stoga, preporuka, nek vam oni budu ne tek usputna moda koju ćete zapratiti već vaš pravi muzički stil. Jer, moda je prolazna a stil je večan. Uvek i u svemu.

I, da dodam, možda za spasiti svijet nemamo ideju ali nekako želim da verujem da to možemo i đuskavcem. Onakvim kakav je bio u subotu uz Detour.

Tamara Jožić