PODELI

“Panama”, prvi dugometražni igrani film Pavla Vučkovića, imaće svetsku premijeru u Zvaničnoj selekciji najznačajnijeg filmskog festivala na svetu, u Kanu, koji počinje 13. maja.

Film “Panama” je nakon 30 godina prvi debitantski igrani film iz Srbije koji je pozvan u glavni program – Zvaničnu selekciju najuticajnijeg festivala na svetu.

“Panamu” su stvarali mladi  ljudi kojima je, u većini, to prvo autorsko iskustvo u radu na dugometražnom igranom filmu: reditelju,  scenaristi i koproducentu Pavlu Vučkoviču, koscenaristkinji Jeleni Vuksanović, producentu filma – Tatjani Žeželj Gojković, direktoru fotografije Đorđu Arambašiću, scenografima Bojani Nikolić i Liviji Mikić, kostimografkinji Magdaleni Klašnji, montažeru Bojanu Kosović. ,mladim glumcima  koji su za film “Panama” prvi put stali pred kameru Slaven Došo, Jovan Stojiljković.

U ostalim ulogama svoj doprinos filmu dali su i Miloš Pjevač, Tamara Dragičević, Jelisaveta Orašanin, Nebojša Milovanović, Aleksandar Đurica, Branka Pujić, Andrija Daničić…

Glavni junak filma “Panama” je Jovan (Slaven Došlo), koji se, između ostalih devojaka, viđa i sa Majom (Jovana Stojiljković). Odnos sa njom ga u početku ne zanima, ona mu deluje naivno. Međutim, postepeno, njeno začudno i ambivalentno ponašanje počinje da ga intrigira i uvlači u svojevrsnu mrežu prepletenih uzroka i posledica. Prateći video snimke i tragove sa interneta, Jovan otkriva Majin paralelni život, upliće se u sopstvenu igru laži i ljubomore.

Jovan gubi sebe, očajnički pokušavajući da otkrije ko je zapravo Maja.

Pavle Vučković u svom debitantskom filmu donosi ljubavnu priču kojom na suptilan i poetski način govori o trenutnom najvećem problemu mladih ljudi. Nepokazivanje emocija, zaziranje od intimnosti i iskrenosti i sveukupno otuđenje je centralna tema ove iskrene intimističke ljubavne drame. Dva junaka, u vrhunskoj glumačkoj igri se bore protiv svojih emocija, pokušavajući da sakriju osećanja i tako se priklone modernim konvencijama koje odnose među mladim ljudima svode na isprazno, uzdržano i seks bez emocija. Iz straha da ne budu odbačeni, junaci Vučkovićevog filma proživljavaju unutrašnju, intimnu dramu u kojoj zabranjena ljubav više nije pitanje staleža ili nacionalnosti, već moderne konvencije da su emocije među mladima nepotrebne i odraz slabosti. Saosećanje i empatija su predmet sprdnje. Zato ovaj film, na pametan način, poseduje i društveno kritičku notu, iako se time ne bavi direktno. Tematski univerzalan,  na potpuno nov, drugačiji i iskren način govori o onome što je svuda oko nas, ali mi to ne primećujemo.

Francuski distributer  “Wide” uvidom u materijal snimljen pre duge pauze u realizaciji filma, sklopio je ugovor sa producentskom kućom “Collapse Films” što je bila bitna moralna podrška mladim stvaraocima.

Producentkinji Tatjani Žeželj Gojković u odlučujućem momentu realizacije filma podršku je pružio iskusni srpski producent Miroslav Mogorović, zahvaljujući čijem učešću je bilo moguće nastaviti snimanje filma.

Rest art iz Slovenije i My Therapy iz Londona, prepoznali su značaj i kvalitet ovog ostvarenja i pružili podršku svojim kapacitetima.

Reditelj Pavle Vučković je nagrađen dva puta u zvaničnoj selekciji Cinefondation na filmskom festivalu u Kanu, 2003. prvom nagradom za film “Beži zeko beži” i 2007. trećom nagradom za film “Minus”. “Beži zeko beži”, uključen je u  stalnu kolekciju Muzeja Moderne Umetnosti u New York-u.