PODELI

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana ljudskih prava OPENS tim je organizovao 9. decembra  “OPENS free day” ugostivši pored DJ Tomash-a, novosadskog benda UV i dugo očekivani Elemental.

Osnovna ljudska prava! Toliko se često spominju da nam je u sećanju urezano da to izgovaraju samo neke ljigave, nazovi osobe u kravatama pred TV kamerama. A ne bi smelo da bude tako. Ljudska prava su iznad tih ljudi, iznad nas, ta prava bi trebalo da budu ono što i jesu… Da budu osnovna, da budu ljudska i da budu prava. Iznad svih nas! Ništa manje, ništa više od toga.

Još uvek se vodi polemika oko toga, šta su tačno ljudska prava. Šta je konačna lista, ako ta lista i postoji zapravo. Nismo sigurni da li postoji negde neki član koji kaže „svaka osoba ima pravo da uživa u dobroj muzici“. Neka bude da smo ovo mi izmislili upravo, ali ne izmišljamo kada vam kažemo da nam je 9. decembra grupa Elemental ispunila to osnovno ljudsko pravo.

Ako ste bili u holu Sajma u Novom Sadu i slušali Elemental, možda će vam zvučati neverovatno, ali Remi je nastupala pod prehladom. Možda je i u trenutku kada je izašla na binu imala visoku temperaturu. Sve je to nestalo kada je počela svirka. To je sigurno zato što je svima u publici prenela po jedan stepen svoje temperature. Zagrejala je publiku, a ona nastavila da kida na bini na optimalnih 37 stepeni. Žena broj jedan našeg Balkana jer nas sve spaja. Ono što je fascinantno za pesme Elementala jeste to da govore umesto svih nas i pokazuju da smo u srži zapravo isti, bilo kom delu bivše Juge da pripadamo. Kada teku pesme okrenute kritici društva shvatamo da iste probleme delimo.

Kužimo se ili razumemo? Sasvim je svejedno jer istinska umetnost prevazilazi sve tipove granica i sve veštački nametnute norme. Svi mi imamo pravo na umetnost i prijateljstvo, a naša obaveza je da ispoštujemo i prihvatimo te vrednosti od ljudi koji nam to pružaju. Da smo mogli, oberučke bismo zagrlili sve članove Elementala istovremeno, baš kao što je i Remi u jednom trenutku rekla da bi volela da obezbedi prevoz pa da se svi 13. i 14. decembra (a.k.a. prosinac) pojavimo na koncertu u Tvornici kulture u Zagrebu. Vozili smo se kroz „Crveno“, delili ono malo što imamo uz „Sve je moje tuđe“, vrteli se uz „Vertigo“. Nije moralo da se kaže drugom „Bolji si“ jer smo svi bili jednaki i „Neustrašivi, eoo, eoo“.

Znate šta je bilo najviše kul? Ženska šutka ljudi. 🙂 Ako se to može nazvati šutkom, ali jako je blizu. Dok sviraju pesmu koja zrači slobodom, „Goli i bosi“, devojke u publici se gurkaju dok igraju i to je izgledalo neizmerno simpatično. Devojke i jesu prednjačile po brojnosti u publici. Mislimo da za to možemo zahvaliti upravo Mireli Priselac Remi, glavom i bradom jer pored svog talenta, ostavlja utisak jake žene sa stavom koja  drži do svog mišljenja i svog poziva što predstavlja uzor devojkama i nadu da se devojčice/devojke/ žene mogu izboriti za svoje mesto iz ma kog svemira dolazile. Remi je jedna od retkih koja u doba kiča, silikonskih rijaliti nazovi zvezda već dvadeset godina dokazuje da žene sa mozgom (koliko god da čudno zvuči jer bi trebalo da se mozak podrazumeva) mogu ispoljiti svoj glas kao i da će se njihov glas daleko čuti.

„Kad nisi za sebe za koga si lijepa“ je verovatno sentenca koje se drži i koja je čini jedinstvenom, a koju bi trebalo i današnje devojke da usvoje. Hvala „Maloj Ramoni“, kako ju je Shot u jednom momentu nazvao, na suncu kojim zrači. Ako smemo da se igramo rečima, rekli bismo: “To je naša priroda i društvo, nek se rodi dijete, al’ neka bude žensko kao Remi.“
Naravno da nam nije bilo dosta zvaničnog dela svirke pa smo dobili i bis, a ono što se urezalo u pamćenje bilo je:

Kad se bojiš

Ne postojiš

Nema traga olovke

Na papiru

***
A nama treba nešto glasno

Nešto još glasnije od nas

Da lupi tamo di smo tanki

Pa da pustimo glas

Ne želimo da laskamo ni publici, ni Novosađanima, a ni sebi da smo bili najbolja publika ikad. Samo znamo da je ovo bilo jako posebno veče. Videlo se na licima članova benda kako se između pesama smeškaju, kako i sami uživaju što su tu sa nama.

Poruka za članove Elementala, samo da znate: „U nedelju nismo dali svoj maksimum. Možemo mi to i bolje, ako nam ne verujete, dođite ubrzo opet, pa se i sami uverite. Jedva čekamo novo druženje.

Više fotografija pogledajte ovde.

Miljan Stojmenović / Mina Erić

Foto: Mina Erić / Andrea Magazin