Režija i scenario: Mina Đukić
Produkcija: ”Kiselo dete “
Uloge: Hana Selimović, Mladen Sovilj, Danijel Sike, Marko Janjić, Minja Subota
Fotografija: Đorđe Arambašić

“Neposlušni” je road movie koji je sniman u ruralnim predelima Vojvodine. Debitantski film Mine Đukić, koji nastavlja trend minimalističkogscenarija i jake vizuelne ekspresije u modernom srpskom filmu. Direktor fotografije, Đorđe Arambašić, nestvarno lepo i poetično prikazuje pejzaže koji se smenjuju na ekranu. Kao nikada do sad gledamo na filmu prirodne lepote u koje se na moment zaljubljujemo uz sladunjave romantične pesmice imamo utisak kao kad smo kao deca radoznalo iz prozora voza posmatrali nepoznate predele, pitajući se šta se krije tamo iza žitnih polja, močvara, šuma, poljana…

Lazar i Leni su najbolji prijatelji iz detinjstva koji se nisu videli godinama, sreću se na očevoj sahrani posle tri godine Lazarevog studiranja. Leni radi u porodičnoj apoteci i nestrpljivo je čekala Lazara da se vrati. Nakon susreta oni izgledaju kao da žele da nadoknade vreme iz detinjstva koje im je oduzeto. Film ima linernu naraciju bez neočekivanih obrta, oni sve vreme lutaju ulicama besciljno otkrivajući svoje emocije bez mnogo teksta. Bajkovitu, rustikalna atmosfera, savršeno pristaje uz prelepe pejzaže vojvođanske ravnice kao i muzika Minje Subote koji je u ulozi naratora u ovom filmu. Oni su neposlušni u odrastanju, neposlušni u pravilima ponašanja, neposlušni u pokazivanju ljubavi, neposlušni da žive u ovom vremenu, u kom se komunikacija odvija preko telefona i društvenih mreža, oni komuniciraju pogledom i dodirom. Da nema nekih tehničkih sprava u par kadrova, film bi izgledao kao da je snimljen u 19.veku. Radnja filma je gotovo inertna, na momente uspavljujuća, ali nikako dosta. Svaki kadar obiluje lepotom i poetikom predela, rediteljka kao da je htela da nas opomene na lepotu koja se nalazi svuda oko nas i koju ne uspevamo da primetimo.

NEPOSLUSNI-pic02-1000x500

Hana Selimović je sjajno odigrala ulogu Leni mlade pomalo depresivne devojke koja se nalazi u beznađu provincije i koja ne može da nađe smisao života. Lazar (Mladen Sovilj) je harizmatičan glumac , ali je u ovom filmu nosilac fabule ipak bila Leni, i on je u filmu bio vođen njom sve vreme. Posebno bih istakla Ivana Đorđevića koji je odigrao sjajnu epizodnu ulogu Jove Fitilja momka koji se udvara Leni, poklanjajući joj vatromete, i koji ima sjajnih komičnih momenata u filmu. Svi likovi u filmu deluju nenasilno i melanholično, ali Lazar i Leni ne mogu da se odvoje jedno od drugog jer se mnogo vole, i njihova ljubav se oseća u vazduhu.

Ovaj film vraća u detinjstvo i doba bezbrižnih osećanja i platonske ljubavi. Ima estetiku francuskog “novog talasa”, pravo osveženje za one koji su “digli ruke” od domaćeg filma zbog preterano “teških tema.”

https://www.youtube.com/watch?v=0FaRyeIVPbQ

Dragica Mačkić