PODELI

Gildas Aleksa je dvadesetosmogodišnji pozorišni reditelj iz Litvanije koji u saradnji sa Udruženjem Novo kulturno naselje iz Novog Sada radi na umetničkom projektu “Useljenje” tačnije na segmentima “Otvaranje” zakazano za 31. maj i “Prvi radni dan” zakazano za 1. jun sa početkom od 18 časova. Gildas Aleksa je veoma uspešan nezavisni umetnik u svojoj zemlji, koji je došao u Srbiju da prenese svo svoje znanje koje ima, ali i da proširi svoje.

S obzirom na to da je morao da uradi istraživanje u vezi ovog projekta, ovo mu je treći boravak u Novom Sadu, pa sam ga upitala kako je odlučio da radi projekat u Novom Sadu.

Evropska platforma zvana “Magični tepisi” me je pozvala da učestvujem u programu razmene umetnika iz 13 zemalja. Svaka zemlja bira umetnika, te je moja zemlja izabrala mene. Zvali su me da dođem u Novi Sad još prošle godine, ali nisam mogao iz nekih razloga, pa sam ove godine morao da biram između velikog festivala u Letoniji koji je mogao da bude veoma značajan za moju karijeru i između ovog događaja u Novom Sadu. Izabrao sam Srbiju zašto što ću naučiti nešto novo o srpskoj zajednici, dok je letonska zajednica veoma slična litvanskoj, pa nemam tu šta novo naučiti. Pošto nemam vremena za odmor, ovo mi je i šansa da putujem.

Da li tvoj boravak ovde više liči na posao ili odmor?

Definitvno je posao, jer ja ne znam da odmaram. Ovaj projekat crpi svo moje znanje koje imam kao pozorišni reditelj, ali posedujem i znanja iz drugih uloga umetnosti koje radim i imam u životu, tako da ovde iskorišćavaju sve što znam.

Ako daš sve što znaš, da li ćeš išta novo naučiti?

Već sam naučio mnogo o Srbiji, Balkanu, jer mi ne znamo ništa o tome, ne dobijamo informacije od medija u mojoj zemlji. Jedina stvar o kojoj sam u skorije vreme saznao o Balkanu je ta da postoji Severna Makedonija, i to sam morao da guglam da vidim o kojoj državi se radi. Inače, to sam saznao na takmičenju za pesmu Evrovizije.

Da li si probao neku specijalnu srpsku hranu, ili išao neko posebno mesto koje ti se svidelo?

Pa, jesam. Pošto ne pijem mnogo i ne volim jaka pića kao što je rakija, probao sam domaće pivo, ali mi se nije svidelo. Ono što me oduševilo je srpski odnos prema mesu, jer je ovde meso veoma ukusno, tako da su me moji prijatelji, lokalni umetnici, vodili na različita mesta kako bismo izmerili moju granicu koliko toga mogu pojesti. Vraćali smo se više puta na jedno mesto, koje se zove nešto kao “Bosanski ćevap” ili po bosanskom gradu ili regionu.

Banjalučki ćevap, možda?

Da, moguće.

Da li si naučio neku srpsku reč?

Naučio sam “dobro”, “jesti”, “prijatno” i “vidimo se”.

Da li si pronašao nešto karakteristično u vezi Novog Sada?

Pa, ne znam… Mogu reći da su ljudi ovde veoma fini i stvarno bi pomogli. Ne znaju svi engleski jezik, ali će pokušati da objasne nešto najbolje što mogu. Takođe, ljudi su ovde veoma glasni, u početku sam mislio da se neko svađa na ulici, ali pogrešio sam! Samo su pričali…

Zanimljivo je to što sam u periodu mog istraživanja morao da saznam sve o lošim događanjima u Srbiji, o svim političkim i socijalnim dešavanjima, o ljudskim pravima, kulturnim pokretima i sl., jer bez toga ne bih mogao da radim… Zadivljuje me taj kontrast između toga koliko je zbrkana situacija i kako su ljudi srećni i koliko žele da pomognu, ili koliko malo novca imaju, a restorani su uvek puni, tako da ovo nije jednobojan grad… Ima veoma svetao karakter i temperament.

Takođe, Novosađani su me naučili da plaćam za celu ekipu, jer ovde svako okreće turu pića. Jednom sam rekao konobarici da podeli račun, a onda su me svi čudno pogledali i upitali: “Zašto bi to radio?” Tako da, kada je došao moj red, platio samo kao pravi Srbin!

Kakvo je tvoje mišljenje o umetničkoj sceni u Novom Sadu?

Sa moje tačke gledišta, ovoj zemlji nedostaje nezavisnih pozorišta, galerija, performera, nečega što bi bilo suprotno glavnoj, popularnoj sceni. Ta zastupljena scena je monopolistička i imate problema sa pronalaženjem sredstava za nezavisne umetnike, te smatram da ovde nezavisna umetnost nije dovoljno razvijena.

Da li misliš da imamo ljude u Novom Sadu koji su zainteresovani za nezavisnu umetnost?

Iz mog ovdašnjeg iskustva, imate vrlo talentovane ljude i sa vašim temperamentom i pameću vi ste u mogućnosti da spojite sve različite stvari koje su potrebne dok stvarate umetnost.

Da li imaš neku poruku za ljude koji žele da žive od umetnosti?

Ne vidim kako bi to funkcionisalo ovde… Sredstva koja se dobijaju nisu dovoljna da bi se samo živelo od toga, pa ne vidim kako bi to ovde bilo moguće. Takođe, nikad nisam čuo za vaša nezavisna pozorišta. Imate frilensere i zaposlene glumce, ali potrebni su vam umetnički događaji gde bi ljudi mogli da prihvate sebe onakvim kakvi su. Primetio sam da Srbija ima problem sa polovima u smislu da svi muškarci moraju da imaju velike mišiće i da sve žene moraju da budu veoma ženstvene, ali ovakvi događaji bi mogli da učine da ljudi upoznaju sami sebe i prihvate sebe onakvim kakvi su, jer problem sa polovima koji vi imate mogu da učine ljude veoma nesrećnim, depresivnim i da ne prihvataju svoje telo onakvo kakvo je. To je problem kulture, a umetnička dešavanja mogu pomoći u tome.

Šta očekuješ od ovog projekta?

Naš rad je rad sa društvenom zajednicom, pa jedva čekam da vidim kako će ljudi reagovati na moj smisao za humor i kako će moja vizija funkcionisati sa ljudima koji žive u Novom Sadu.

Pripremila Ana Ilić

Foto: Novo kulturno naselje

*Priča je nastala u okviru projekta “Najlepše priče o Novom Sadu”  koji realizuje Udruženje Remiks, a finansira Omladinski savez udruženja „Novi Sad omladinska prestonica Evrope – OPENS 2019“