PODELI

Hedi Ben Amor, poznat i kao Hedi Black,  je osnivač i bubnjar švajcarskog real tribute benda Smells Like K. Spirit (tribute to Nirvana).

Ovaj bend izazvao je dosta pažnje tokom mini turneje koju su imali u Srbiji i Hrvatskoj krajem prošle godine, publika ih zna i sa Beer festa, a osim toga njihova priča je od samog osnivanja vrlo zanimljiva.

Hedi u ovom intervjuu otkriva kako je bend počeo sa radom, šta se zapravo desilo u Novom Sadu, kao i o planovima za budućnost i kada će bend prestati sa radom. Prisetio se i nekoliko anegdota sa nastupa.

 

 

 

Remix: Možeš li za početak da nam ispričaš kako se okupila ekipa, čija je to ideja bila da radite kao Nirvana Real Tribute?

Hedi: Svaka priča ima svoj početak, pa i ova. Početkom leta 2010. sam imao priliku da slušam Timmy-a u jednom pub-u u Morges-u ( mali grad na obali Ženevskog jezera ). Svirao je sam ( akustična gitara i vokal ) irsku muziku (njegova velika muzička ljubav posle Nirvane ). Tada je imao 18 i po godina i odmah sam bio začuđen njegovim dubokim glasom koji nekako nije bio u skladu sa njegovim godinama. Upoznali smo se i tada sam mu predložio da probamo neobavezno da sviramo da vidimo šta može ispasti od toga. Posle par dana smo otišli kod mene u studio i počeli da sviramo par njegovih pesama još nedovršenih do tada. Slušajuci ga, osetio sam neki trag Kurt Cobain-ovog glasa u njegovom pevanju i pitao sam ga da li je ikada probao da peva Nirvanu. Nije do tada nikada pevao Nirvanu, ali je znao sve njihove pesme. Pitao sam ga da li je zainteresovan za jedan tribute to Nirvana ( ideju koju sam vukao već 2-3 godine, ali nisam mogao da nađem adekvatnog pevača-gitaristu). Počeli smo sa probama u septembru sa idejom da ne nastupamo LIVE pre nego što budemo sposobni da sagradimo 90 minuta pravog programa…. Kao bazu za rad smo uzeli “LIVE AT READING 92” i počeli sa probama. Pozvao sam drugara basistu kao pomoć, ali se ispostavilo da je i on veliki Nirvana fan i da zna već sve pesme. I tako se Narcis,basista, našao u bendu zvanično i svirao je sa nama do kraja 2012. godine. Prvu svirku smo imali početkom aprila 2011.

Remix: Da li je kod real tribute benda prisutan neki veći stepen odgovornosti u radu i nastupu s obzirom da ne svirate autorske kompozicije već poznate pesme i to grupe koja i dan danas ima čitavu armiju fanova?

Hedi: Kako da ne! Pre svega želim da kažem u svoje, ali i u Timmy-jevo ime da nikada ne bih radio tribute to nekom bendu koji i dalje postoji. Mislimo da to nema realno smisla ( osim par izuzetaka kao što su Rolling Stones , Pink Floyd tribute npr). Zato smo i proveli 6 meseci na probama. Nije bio toliki problem svirati Nirvanu, više je bilo u pitanju kako dočarati Nirvana-Grunge atmosferu. Nije lako uzeti ulogu Kurt Cobain-a. Imajući u vidu da je taj bend promenio način pristupa rock muzici. Retko koj bend je promenio kurs istorije rock muzike u poslednjih pedeset godina, a Nirvana je to uradila sa 4 albuma!!! Svaki koncert Nirvane je bio poseban na svoj način i uvek su svirali uživo dajući 100%, bez kalkulacije! Nijedan njihov koncert nije bio muzički odsviran kao na albumima. U tome je i nama bio krajnji cilj: svirati u zvučati kao Nirvana uživo, ne kao na studijskim albumima nego kao Live at Reading npr. Zato smo radili šest meseci. Vežbali čak i njihove greške jer na nama je ležala ogromna odgovornost: ući u kožu Kurt-a, Dave Grohl-a, Novoselic-a! Nijedan pravi Nirvana fan nam ne bi nam oprostio da sviramo sve te poznate pesme na način studijskih muzičara, a naročito ne na sladunjav način ili bez žara.

Remix: Timmy glasom i izgledom podseća na Kurta Cobain-a, zbog čega se jednim delom i nazivate real tribute bendom. Kako se Timmy nosi sa tim? Koliko mu je teško ili lako da se uživi u tu ulogu?

Hedi: Timmy ima neverovatan glas i talenat. Nije uopšte lako pevati Kurt Cobain-a s obzirom da je Kurt uvek pevao punom snagom i imao boju glasa koja nije Timmy-eva, ali se on ipak prilagodio zahvaljujući njegovom prirodnom talentu. Takođe, Timmy zna veoma dobro koga predstavlja i poznaje istoriju Nirvane. Kosa mu je prirodna, sa par svetlijih pramenova i na taj način podseća stasom na Kurt-a, mada njegovo držanje, ponašanje na stage-u čini da tada najviše liči na Kurta. Ali Timmy je takođe rock buntovnik tako da preuzimanje te uloge se odvija veoma prirodno. Na neki način nema nekih velikih potreba za glumom jer je i on sam veoma sličan u nekim tačkama sa Kurt Cobain-om, mada nema nikakvu nameru da postane kopija Kurtu jer on ima svoju ličnost i svoj umetnički duh.

Izvan scene Timmy se ne predstavlja nikada kao “look alike” ili kao ” Nirvana tribute’s singer”. Trenutno studira u Bernu muziku i muzičke medije, svira takođe irsku muziku kao trio band, komponuje elektronsku muziku i rock pesme i aranžira kompletnu orkestraciju (Cello, violine itd…) za naš album.

On je tek napunio 21 godinu, za njega se tek čuti u budućnosti , ali kao originalnog pevača, a ne pevača tribute benda.

Remix: Baza vam je u Švajcarskoj, ali ste odavno probili granice svirkama. Da li je taj put probijanja granica bio lak ili težak posao?

Hedi: Na neki način nam je lakše svirati izvan Švajcarske jer je ovde publika (a naročito booking manageri) poprilično čudna. Što ne znači da ne sviramo često u Švajcarskoj (videti našu web stranicu www.kurtspirit.com ), ali smo često pozvani iz drugih zemalja. Svirali smo u Francuskoj, Italiji, Tunisu, Hrvatskoj, Srbiji , a uskoro taj broj zemalja će se drastično povećati jer imamo pozive iz UK, Nemačke, USA, Belgije itd. Kao što se često kaže: Personne n’est prophete chez soi (Niko nije prorok kod kuće). Na neki način nama je bio lak posao probiti se vani. Imaćemo ipak nekoliko važnih svirki u CH u skorije vreme jer su počeli i ovde da nas zovu. Imali smo par nastupa na televiziji (prvi program Švajcarske televizije – udarno vreme), pa tako da se i ovde situacija sa te strane gledišta menja. Čekamo upravo par važnih odgovora idućih 3-4 nedelje.

Remix: Svirali ste na Belgrade Beer Festu 2011. godine. Kakve su bile reakcije, jeste li, po tvom mišljenju, opravdali očekivanja organizatora i publike?

Hedi: S obzirom da smo imali blizu stotinak hiljada svedoka…mogu reći DA! Blizu 40-50 000 ljudi je pevalo na pamet pesme i bila je opšta ludnica. Skoro isto kao i kada su Goblini svirali veče pre nas. Svirali smo u poprilično udarnom terminu (21.30-22.30) i na nama je bilo da “užarimo” publiku pre nastupa Jure Stublića. Mislim da smo u tome totalno uspeli. Imajući u vidu da se veče pre nas desio veliki incident i da se u vreme sound check-a nije znalo da li će se festival nastaviti…moram reći da je sve super prošlo! Beogradska-srpska publika je ipak fenomenalna. To veče je bilo za pamćenje. Dodao bih da treba znati da na festivalima na zapadu ima više incidenata, uzimajući u obzir broj publike, tako da je Belgrade Beer fest jedan od najbezbednijih festivala na svetu i znam o čemu pričam jer sam imao često priliku da idem na te festivale. Čak ovde u Švajcarskoj ima više incidenata bez obzira što je to Švajcarska.

Neverovatno je da je veliki broj osoba koji su pevali Nirvana pesme bili veoma mladi fanovi. Možete naći na youtube nekoliko snimaka i videćete da ima publike različitih godišta, a ipak veliki broj mladih je pevalo. Možda u tome treba videti da je publici potreban jedan bend kao što je bio Nirvana, a ne DJ “umetnici” (teško mi je ih nazvati umetnicima, izuzev par njih). Takođe je interesantno kada vidite starije iz publike kako pevaju i uzivaju u “šutkama”, ali bez ijednog problema, incindenta. Zar nije rock ipak muzika koja spaja ljude, skida granice, daje osmeh i snove? Nama je to bio nama tek sedmi koncert po redu. Timmy-u su kolena drhtala na prvoj pesmi, ja nisam skoro ništa čuo od njegovog glasa, basisti se par puta otkačio kabl, sa bubnjeva sam imao pogled na celu publiku i strahovao sam da se neko ne povredi u gužvi, zezanju, ali posle prve pesme magija je nastupila i sve je išlo perfektno.

Remix: U decembru 2012. godine usledila je turneja po Srbiji i Hrvatskoj. U Novom Sadu je došlo i do promene u sastavu benda, ali to se nije ni osetilo. Mi, neupućeni, nismo ni znali da basista ustvari nije vaš stalni basista. Šta se zapravo desilo tada?

Hedi: Ha ha ha…..luda priča! Posle par koncerata početkom turneje, naš stalni član benda nas je iznenada napustio. Svirali smo u MOJO klubu u Senti i bilo je savršeno. Jedan od naših boljih nastupa, pa smo svirali u Hrvatskoj u Sisku. Slabiji nastup jer se basista malo uspavao i zaboravio koji bend predstavlja. Izgleda da nije lepo primio kritike posle nastupa jer nas je sutradan u 10 ujutro probudio i obavestio da napušta bend “ na lici mesta”! S obzirom da smo legli u 05.30 ujutro, buđenje u 10.00 je bilo smrtonosno. I tako smo ostali bez basiste na samom početku turneje. Ali Balkan je pun talentovanih muzičara i (posle razgovora sa organizatorom turneje, Nenadom Jelenkovićem) odlučili smo da nastavimo.

Imali smo jednu svirku u Beogradu sa jednim basistom koji je veoma dobro odradio svoj posao (imali 2 dana probe pre nastupa)…i onda se desilo “prosvetljenje”: na scenu je stupio Ivan Zoranović, ortak koga znam već 5-6 godina, ali koga nisam znao pod tim uglom. Nisam znao da voli i zna pesme od Nirvane. Ispostavilo se da je pre petnaestak godina svirao u Nirvana tribute u Srbiji i to bubnjeve. Svi koji ga znaju, znaju ga kao gitaristu i on sada stupa na scenu kao basista! Par sati pred svirku u Route 66 u Novom Sadu upoznaje Timmy-ja i uzima listu pesama sa tonalitetama. Posle sound check-a odlazimo na večeru u obližnju kafanu i to je bila najbolja proba: ljudska. Jeli smo kao nikada tokom turneje, popili i otišli na svirku. Posle prve pesme smo znali da je Ivan čovek koji je nedostajao bendu za takvu turneju. Niko nije primetio da nije originalan član benda. Odradili smo prvu svirku bez ijedne probe, kao i ostalih pet sledećih. Kada se nešto desi, kao što se nama to desilo tokom turneje, imam tendeciju da kažem: “ tim bolje, nešto mora da se promeni da bi bilo još bolje, jedan loš trenutak za 10 nezaboravnih trenutaka”. Ivan je bio neverovatan i njemu veliko hvala ne samo za svirku, nego i za osmeh tokom cele svirke. U Rijeci je Timmy totalno izgubio glas, Ivan je pevao uz njega non-stop. Niko nije primetio da nam pevač ne može pričti, a kamoli pevati ha ha ha moram priznati da je rakija medovača imala neki udeo za to veče. Dan posle u Rumi je bilo “tajno lečenje” pred nastup i Timmy je propevao kao slavuj ha ha ha. Srpska medicina! Ivan Zoranović je takođe nastupao sa nama u Francuskoj 25. januara i tada smo imali specijalnog gosta na violini, Donn Torres-a, koji je budući član SLKS na bas gitari. Ivan Zoranović će i dalje biti sa nama na specijalnim koncertima . U svakom slučaju ta turneja nam je ostala u super sećanju. Svugde gde smo nastupali bili smo super dočekani, ljudi su bili super ljubazni i u Srbiji i u Hrvatskoj. Dajemo malo prednost MOJO club-u, Velike Stepenice u Beogradu, Route 66 – te svirke će nam ostati nezaboravne zahvaljujući publici. U Velikim Stepenicama je čak prisustvovao i ambasador Švajcarske sa celom porodicom i nekim prijateljima. U novosadskom Route 66 smo imali više nego predivnu publiku koja nas je poznavala sa Beerfest-a 2011, a u Mojo Club-u je bilo vrelo, veoma vrelo. Sigurno se vraćamo na ta mesta jer su nam ta mesta bitnija nego bila koja svirka u Francuskoj ili Italiji. U Rijeci je takođe bilo divno biti. Rijeka je postala predivan grad. U Rumi smo se osećali kao kod kuće. Dočekani smo domaćinski i proveli predivne trenutke pre i posle svirke. Nadam se da ćemo se ponovo vratiti u KC Ruma jer znamo da tu imamo velike prijatelje.

SLKS

Remix: Pošto sam bila prisutna u klubu Route 66 tada, moram opet da primetim da je publika odlično reagovala na svaku pesmu, ton je bio savršen, svi na bini nasmejani… Kakvi su vaši utisci bili nakon te svirke?

Hedi: Ha ha ha ponoviću ono što sam odgovorio u prethodnom pitanju: fenomenalan doček i sound check (bravo toncu), organizatori extra ljubazni i profesionalni i hvala šankerima i onda magija, neverovatna magija.Imali smo često priliku da sviramo neku Nirvana pesmu bez probe, ali ceo koncert – NE! Ivan Zoranović je svirao prvu svirku sa nama bez probe i to 2 seta što je 2 sata svirke!

Bili smo oprezni , ali opušteni. Publika je bila ta koja nam je dala tu inspiraciju, sve je bilo magično. Nismo imali kontrolu nad koncertom. Koncert je išao svojim tokom, a mi smo bili deo toga samo. Osmesi su bili iskreni jer nam je publika pružila nešto neviđeno. To je bio jedan magičan trenutak, publika, ti predivni ljudi su ustvari odlučili kakav će concert biti. Imamo par fotki, snimljen je koncert mojom kamerom, ali snimak je propao, nesto se desilo sa kamerom. Ipak izgleda magičan trenutak bi trebalo da ostane magičan i tajan, samo za one koji su bili prisutni ha ha ha nije htela kamera da oda to veče izgleda. Ništa, drugi put za one koji nisu bili tu, doći će i videće.

Remix: Da li bi mogao da izdvojiš i da nam ispričaš jednu anegdotu koja vam se desila tokom nekog nastupa? 

Hedi: Desilo nam se nekoliko čudnih situacija u poslednjih par godina. Tri puta su nam ozkazivala Marshall pojačala na tri različite svirke, a pojačala nisu bila naša i to se uvek dešavalo na prvoj pesmi. Od tada se uvek naježimo kada naletimo na Marshall pojačala, a ona su ipak deo rock istorije, možda ne sa nama.

Desilo nam se takođe da tokom svirke u Rimu spoljna temperatura bude 30 stepeni u ponoć! Tokom cele svirke nam je bilo veoma zagušljivo. Meni su ispale iz ruku nekoliko pari palica. Ali najsmešnije je bilo posle svirke: na mestu gde je bio Timmy, napravila se bara. Toliko se znojio da je na njegovom mestu napravila velika bara. Možete zamisliti koje su bile šale tokom večeri.

Tokom Beerfest-a 2011, posle naše svirke sam se po prvi put prošetao kroz publiku i obilazio neka mesta . S obzirom da sam te godine bio zadužen od strane organizacije Beerfest-a da najavljujem program-bendove čitavih pet dana i da sam svirao sa SLKS, nisam očekivao da će me ljudi u publici zaustavljati i pitati za fotku, potpis itd, ali to je bilo u stilu: Jao, vidi Bora Čorba! S obzirom da imam ipak nekoliko godina manje nego Bora, nisam znao kako to da shvatim. Sutradan sam rekao Bori da ima mlađeg brata.

HEDI_B

Remix: Pomenuo si da planirate snimanje CD-a uskoro. Možeš li nam otkriti neki detalj u vezi toga?

Hedi: Krenuli smo sa snimanjem albuma: Smells Like K Spirit Unplugged. Na neki način SLKS tribute to Nirvana MTV Unplugged. Ove godine je dvadesetogodišnjica od famoznog albuma “ Nirvana MTV Unplugged 93”. Snimamo 12 pesama unplugged sa dodatnim orkestrom ( dve violine, alto violina, Cello-viloncello), pesme koje Nirvana nije nikada snimila unplugged (Smells Like Teen Spirit, Rape me, You know you’re right, Territorial pissing…). Planiramo da izdamo 250 vinil ploča sa brojevima koje će biti u prodaji samo kod specijalizovanih kolekcionara, prodavaca i namenjeno isključivo publici koja sebe smatra kolekcionarama. Nije nam cilj zaraditi jer to nisu naše pesme, mada su naši aranžmani za tu ploču. Inače MP3 snimci moći će se dobiti besplatno. Cilj nam je da zabeležimo naš rad sa pesmama jednog od najuticajnijih bendova u istoriji R’n’R. Svakako da ćemo zadržati prve brojeve ploča za nas i poslati tri primeraka Grohl-u, Novoselic-u i Smear-u.

Remix: Postoje li još neki planovi za ovu godinu? Nova turneja, festivali…?

Hedi: Imamo mnogo planova. Od sada nam Donn Torres svira bas zvanicno u bendu. Donn je Amerikanac iz Kalifornije koji živi od pre par godina u Švajcarskoj. Imao sam često priliku da sviram sa njim u različitim sastavima i on je jedan veoma talentovan muzičar sa kojim je veoma lako raditi. Spremamo nekoliko velikih nastupa u toku 2013. i 2014. godine. Bićemo sigurno ponovo u Srbiji i verovatno ćemo svirati na par novih mesta gde nismo bili, a takođe u Sloveniji i Bosni. U svakom slučaju: Route 66, Mojo Club, Velike Stepenice obećavamo.

USA nam je jedan od glavnih planova što se tiče daljnih planova live svirke i na tom polju se spremamo veoma ozbiljno. Ponude imamo samo je teže i duže organizacija turneje i priprema papirologije itd. Voleli bismo svirati na EXIT festival, nije nemoguće, i ponovo na Beerfestu. U svakom slučaju ćemo se zaustaviti 2014. godine sa Nirvana tribute. Zabeležićemo dvadesetogodišnjicu od smrti Kurt Cobaina i posle toga ćemo zaustaviti priču i nastaviti nešto drugo. Na to smo se odlučili još na samom početku rada benda SLKS. Ne vidim svrhu živeti na slavi jednog benda. Ipak Nirvana je Nirvana, a SLKS je samo detalj te priče. Nadamo se pre svega da ćemo imati priliku da sviramo u Seattle-u i Aberdeen-u. Voleli bismo Reading, nadamo se Aziji i Latino Americi, ali smo isto tako srećni i kada sviramo i u najdaljem selu bilo gde se ono nalazilo: it’s just about rock music!

Remix: Hvala ti na izdvojenom vremenu. Bilo je zadovoljstvo slušati vas one decembarske noći, a nadam se da ću uskoro imati priliku da ponovim to iskustvo.

Hedi: Hvala naročito tebi, hvala novosadskoj publici. Verovatno će biti još brojnija idućeg puta kada budemo dolazili. Hvala Srbiji i Hrvatskoj na gostoprimstvu. Neverovarno koliko sam lepih priča čuo u Hrvatskoj o Srbima i suprotno. R’n’R ipak spaja ljude! Nadamo se da ćemo biti u Novom Sadu takođe preko leta. Bio sam samo jednom i to davne 1989, voleo bih videti Novi Sad preko leta ove godine ili iduće. Hvala Route 66 na gostoprimstvu, stvarno super je bilo, ali to je ustvari normalno. Kao što bi rekao Timmy: “ Imam osećaj kao da sam kod kuće kada sam u Srbiji. Ljudi su neverovatni, predivni…nema sličnih nigde u Evropi. Kada ćemo ponovo ovde?”

Ivana Jovanović