PODELI

Kada su pre nekoliko meseci organizatori Hills Up festivala objavili line up za tri dana njegovog petog izdanja, bilo je jasno da će ekipa Remix Pressa i ove godine krenuti put Zlatibora.

Za razliku od prethodne dve godine kada smo noći ovog festivala proveli u debelim džemperima i jaknama, ovaj put vreme nas je poslužilo. Nije bilo padavina, temperatura je bila na vrlo zadovoljavajućem nivou, postavljene bine čekale su nas na Tić polju, a mi smo puni želje za dobrom muzikom i avanturom jedva čekali da zasvira prvi bend.

Četvrtak, 9.8.2018.

Priliku da otvore peto izdanje Hills-a imao je bend Amnezija. Srećom nemam amneziju, naprotiv, sećanje me odlično služi kada je ovaj bend u pitanju. Imala sam prilike samo jednom uživo da ih slušam na novosadskom trgu proletos, ali izuzetno kvalitetan vokal pevačice Nine prvenstveno, bio je duboko urezan u moje sećanje. I ove večeri, Amnezija je publiku odlično zabavila mixom svojih autorskih pesama, ali i nekolicinom starih velikih hitova ex yu ali i svetske scene.

Amnezija

Promena na bini usledila je vrlo brzo, što je bila praksa sva tri dana, tako da je tehnički deo ekipe ovog festivala zaslužio najveće moguće ocene. Ubrzo nakon Amnezije binu su okupirali članovi legendarne Riblje Čorbe. Bora i članovi njegove čorbe bili su i ove večeri na visini zadatka te su publici koja je malo kasnila na njihov nastup, ali se ipak okupila u velikom broju, priuštili čist hedonizam uz vanvremenske hitove Riblje Čorbe. U publici, a ni u radijusu od ko zna koliko km, nije bilo nikoga ko nije znao pesme sa repertoara koji su pripremili za zlatiborsku publiku. Riblja Čorba je bend koji budi lepa sećanja na neka davno prošla vremena, kada je bilo vrlo važno o čemu se peva, i šta se tom pesmom poručuje. Danas je važan samo dobar spot sa što više golih žena i preskupih automobila u njemu. Tužno kojim putem ide naša budućnost…

Riblja Čorba

Uvek dobar Nikola Vranjković sa svojim vrhunskim muzičarima bio je sledeći nastup koji smo jedva čekali. Kako tradicija i nalaže, Nikolini koncerti uvek su melem za uši kada je kvalitet zvuka u pitanju. A i muzike koju stvara… Poznato je da njegovi koncerti uvek traju malo više od planiranog jer publici uživanja nikada dosta. Ove večeri, klavijaturista i gitarista Ivan Zoranović zamenio je za basom opravdano odsutnog člana i po ko zna koji put pokazao svoje muzičke kvalitete i svoju svestranost. Savršenu atmosferu i svirku povremeno su narušavali zvuci koji su dopirali iz Shuma stage-a koji je bilo tik iza glavne bine i ma koliko se činilo da se to ne čuje i ne smeta toliko, istina je zapravo drugačija. Mnogi muzičari žalili su se na blizinu ove bine, te apelujemo na organizatore da je sledeće godine, ako ne pomere, a ono makar okrenu na drugu stranu kako bi se zvuk rasipao u drugom pravcu.

Nikola Vranjković

Za razliku od drugih festivala, nastupi na Hills-u čini mi se da najkraće traju. Publika je ostala željna mnogih hitova. Svojih sat vremena iskoristili su u narednom nastupu domaćini „men in black „ sa crvenim kravatama i crvenim naočarima, užički bend Hadži prodane duše. Okićeni nagradama i vlasnici mnogih pohvala od strane medija i publike, HPD su ove prve festivalske večeri pokazali i zašto je to tako.

Hadži prodane duše

Ženski vokal otvorio prvo festivalsko veče, ženski vokal ga je i zatvorio. Popularni E-Play, prepoznatljiv i jedinstven po mnogo čemu, mnogobrojnoj publici koja je ostala do samog kraja izveo je presek svojih najvećih hitova ali i pesama sa novog albuma „Sloboda“. Nastup ovog četverca sa ženom basistom i glavnim vokalom za kormilom na najbolji mogući način zatvorio je prvo festivalsko veče, te je njihova pesma „Srešćemo se drugi put“ bila prigodna za kraj.

E Play

Petak, 10.8.2018.

Sada, kad se sve završilo, moram priznati da je drugo veče bila najbolja atmosfera kako u publici, tako i među samim muzičarima i svima koji su nastupe pratili iz backstage-a. Od samog početka krenulo je žestoko. Prvi su nastupili prošlogodišnji pobednici Bunt Rock festivala, Viva Vops. Prošlo je tačno godinu dana od kada sam ih poslednji put slušala uživo, i napredak koji su ostvarili u tom periodu, vrlo je primetan, šta više, Viva Vops danas zvuče mnoooogo bolje od većine izvikano popularnih bendova. Utegnuto, energično, za oko zanimljivo…imaju sve, očekujem mnogo od njih u budućnosti.

Viva Vops

Partibrejkersi, veterani rock scene, vlasnici vanvremenskih hitova na kojima sam i sama odrastala ispunili su publikom prostor na Tić polju ograđen festivalskim ogradama. Priznajem, nisam luda za Brejkersima danas, retko kada ću se setiti da ih pustim da mi ispunjavaju kuću zvukom, ali njihova istorija i to što sam njihove hitove buntovnički pevala početkom ludih devedesetih, zaslužuju svo moje poštovanje! Partibrejkersi, kao i Riblja Čorba, zasluženo imaju svoje mesto u istoriji muzike sa balkanskih prostora te su njihovi koncerti uvek ispraćeni sa velikim interesovanjem publike koja za uzvrat uvek dobije samo najbolje.

Partibrejkersi

Mortal Kombat je bend koji je preko noći (bar se meni tako čini) od mladog i perspektivnog benda postao jedan od lidera među bendovima današnjice. Njihovi koncerti su uvek, aaaali uvek za pamćenje. Na svakom koncertu publike je sve više a onih koji ih vole i verno prate sada je…mnogo bre! Baklje, dimne bombe, pucnjava iz pištolja plašljivca, skakanje u publiku, jurnjava po bini, energija koja pršti sa iste, euforija….sve to sadrži jedan nastup Mortal Kombata. Sjajan zvuk i pesme koje su hitovi 1/1 ne moram ni da pominjem. Kriki definitivno jako dobro zna šta radi i zašto to sve baš tako radi. Pocepali su na Hills-u!

Mortal Kombat

Ono što povezuje Mortal Kombat i Brkove čiji je nastup usledio, je pesma „Mala“ koju su ove večeri izvela oba benda. Kriki je rekao kako oni imaju priliku prvi da je izvedu, i da publika dobro posluša i proceni čija je verzija bolja, aludirajući da MK to radi bolje. 🙂 A Brkovi su kao i uvek izazvali bitlsovske reakcije. Publika je tresla ogradu, vrištala, dozivali su Shamsu….au Bog te…pomislila sam, sad kad probiju ogradu pa kad se stušti stampedo na binu, ništa od Brkova ostati neće! Srećom, ništa slično nije se desilo, ali Brkovi su Tić polje učinili kutijom šibica koja je skakala i pevala iz sveg glasa. Čak i ja koja baš i ne znam pesme i tekstove, bila sam veselica i skakutala povremeno.

Brkovi

I dođe kraj, pomisliš to je to, svi su se izdivljali, potrošili svu energiju, na binu se popnu još jedni lokalci, užički bend Brat i dematuje ti misli. Ove momke upoznala sam prošle godine na banjalučkom Demofestu, gde inače nisu prošli u finale, iako smo koleginica i ja videli potencijal u njima i nije nam bilo baš jasno zašto nisu prošli. Kako volim kad se ispostavi da smo bile u pravu! Braća su doslovno rečeno zakucali drugo veče. Svirkom koju su pružili na Hills Up-u zaslužuju prime time svakog narednog festivala na kom budu nastupali. Neće se ostala braća naljutiti, ali ja prosto moram da izdvojim bubnjara Luku koji je ove večeri svirao kao pred punim Vemblijem…u najmanju ruku. Brat je jedan od top tri mlada benda regiona za koje sam sigurna da će napraviti ozbiljnu karijeru. Jedva čekam da preslušam album koji će uskoro objaviti.

Brat

Subota, 11.8.2018.

Treće i poslednje veče petog Hills Up festivala otvorio je koncert legendarnog niškog benda Kerber. Za Galeta kažu da je vlasnik najboljeg vokala regije u šta je uverio i publiku Hills Up-a. Sat vremena čini se da je malo za sve hitove koje Kerber ima, ali, ovog puta verna publika morala se zadovoljiti ovim što je dobila.

Kerber

S obzirom na količinu publike koja je došla, i broj obučenih majica sa njihovim likovima koji se šetkao među publikom, Goblini su definitivno bili headlineri celog festivala. O njima sam toliko pisala i rekla, neko bi pomislio da su sve reči u superlativu već upotrebljene i da se o njima ništa novo više ne može reći. Ali nije tako. Baš kao što je broj onih koji ih vole i poštuju svakim danom sve veći, kada su mlade generacije u pitanju, tako je poštovanje i ljubav prema ovim ljudima u svima koji ih vole mnogo godina unazad, svakim danom sve veća. Ma sve su svirali, uostalom…redosled pesama nije ni važan pored svih onih emocija koje su lebdele iznad Tić polja. Alen je pomenuo kako su pre godinu dana on i Leo u blizini imali tešku saobraćajnu nesreću, i svi smo se prisetili tog ružnog dana. Odmah nakon toga uz pesmu koja je usledila videla sam Lea kako je skočio i moje srce je poskočilo zajedno sa njim. Konačno, nakon šest meseci štaka koje su mu bile verni pratilac, Leo je ponovo skočio. Rekao je da mu je ovo bio jedan od najboljih koncerata ikada. A kako i ne bi bio. Golub nije izdržao, preskočio je ogradu, uleteo u publiku koja ga je grlila, pevala sa njim, i kako to na punk koncertima i biva, na kraju ga podigla i nosila na rukama. Divno je bilo gledati tu količinu sreće na licima svih tih ljudi ali i Goluba, Vlade, Alena, Lea i Firce te večeri. Goblini su čist primer „kako daš, tako ti se i vrati“. Oni uvek daju sebe cele i publika samo sebe cele može i da im uzvrati. Slušala sam ih u subotu i ne mogu da dočekam petak da ih ponovo slušam na Beer-u.

Goblini

Nakon žestokog punk-a i nenormalnih emocija koje su savladale masu, doslo je vreme za ples. Da, ples. Đura i Mornari, koji su sa puno pažnje posmatrali nastup Goblina pored bine, izašli su nakon ljutih pankera i bacili čarobni prah po publici. Ne znam kako drugačije da objasnim situaciju kada gomila ljutih pankera zapleše uz latino ritmove Đure i Mornara?! Đura je čovek koji potpuno isto izgleda na televiziji i uživo, i to tako godinama unazad. Ne pitah ga za čarobnu formulu, pih. Priznajem, poptuno neočekivano Đura i Mornari, sasvim logično obučeni u mornarske majice, napravili su sjajnu atmosferu i pokazali da je ipak moguće održati nivo provoda na visokom nivou iako su poptuno žanrovski različiti bendovi koji nastupaju jedan za drugim. Sa svojim duhovitim tekstovima pošteno me je nasmejao nekoliko puta i zaslužio da kažem, bravo bre Đuro!

Đura i Mornari

Hurleur je bend koji je u ime organizatora svojim nastupom rekao „Doviđenja, vidimo se sledeće godine“. Mladi Negotinci iskoristili su ovu priliku i zlatiborskoj publici predstavili album „Ja“ koji su izdali prošle godine. Nisu oni slučajno bili tu, ovi momci zaslužuju svu pažnju publike i medija jer vrlo ozbiljno pristupaju ovom „poslu“ zvanom muzika i ukoliko istraju u svojim namerama, verujem da ih čeka svetla budućnost.

Hurleur

Organizatorima čestitam na još jednom uspešno održanom festivalu. Ono što bih svakako pohvalila je opuštenost i ležernost sa kojom oni sve to rade a koja se preliva na sve prisutne.  Incidenata nije bilo, služba hitne pomoći nije imala posla, pa mogu onda i reći da je Zlatiborska publika jedna od najboljih festivalsih publika. Iskrene preporuke svima koji do sada nisu posetili ovaj festival da to urade već naredne godine.

Više fotografija pogledajte ovde.

Andrea Magazin

Foto: Marina Pešić/Ivana Jovanović