PODELI

U subotu, 3.  novembra grupa Brkovi održala je koncert povodom promocije albuma “Hormon sreće” u Hali sportova “Ranko Žeravica” u Beogradu.

Ugostili su bugarski pank-rok sastav Kontrol koji je kao predgrupa nastupio vrlo spremno i energično što se i očekivalo s obzirom na to da traju već trideset godina. Za sve one koji kao i ja do sada nisu pratili njihov rad, mogu reći da su po stilu i načinu izvedbe slični Hladnom pivu. Pevali su pesme na bugarskom jeziku, a ono što je publiku u potpunosti zagrejalo jeste obrada “Seek and Destroy”.
Dok su se Bugari upoznavali sa beogradskom publikom, Brkovi su bili izuzetno ljubazni i strpljivi te su minute pred početak nastupa posvetili prisutnim novinarima na čemu smo im veoma zahvalni. Malo smo porazgovarali sa Tomcem i Šemsom, a ono što nas je najviše u tom trenutku zanimalo jeste njihovo gostovanje u emisiji “Šarenica” prethodnog dana kao i kakve su reakcije publike bile na to. Međutim kako su nam rekli, još nikoga nisu videli da bi čuli utiske, a Šemso je dodao da je ipak bila jedna zamerka zbog pojavljivanja na “Pinku”. Iskreno govoreći, naše mame su tim nastupom kupili pa smo dobili odobrenje za dolazak na koncert i tu informaciju smo im preneli tako da su mame dobile i pozdrav. J Dotakli smo se i tipologije publike koja dolazi na koncerte Brkova o kojoj je Tomac nedavno govorio u jednoj tv emisiji te je ovaj put došao do zaključka da žene čine 25% publike i pozivao ih da dolaze u što većem broju. S obzirom na to da su imali projekat “Brkati gosti”, interesovalo nas je da li  u planu imaju I “Brkove u gostima” na šta nam je Šemso odgovorio da jesu razmišljali o takvom projektu i da se nada da će ga jednom uraditi.


Cupkali smo od nestrpljenja i osluškivali da li će se sa razglasa čuti Sinan Sakić, Šemsa Suljaković ili već neki drugi turbo folk, narodnjak kao znak da će se Brkovi pojaviti na bini kao što to inače biva, ali ovaj put su od očekivanog odstupili pa smo umesto pomenutih čuli pesmu sa novog albuma, “Ljubavni rat”. Mogu reći, na moju radost, jer smatram da ova pesma iskače iz svih šablona i panka i turbo folka. Čista narodna melodija na kojoj bi im i Tozovac pozavideo. Pa kad zasvira harmonika, nema tog čoveka u publici koji bi mirno stajao. Možemo mi da se pravimo Englezi i forsiramo razne žanrove do prekosutra, ali balkanski geni su čudo tako da svako ko kaže da mu ramena i kolena bar  malo nisu zaigrala u ritmu pesme “Ljubavni rat” u najmanju ruku ispao bi licemer.
No, na bini su počeli da se pojavljuju jedan po jedan član, svi u dobro poznatom autfitu. Uvek kada ih vidim tako odevene, na pamet mi padnu groteska i apsurd koji odlično dovode do efekta iznenađenja i čuđenja, ali to je ono što kod Brkova i volimo. A volimo i još mnogo toga. Za početak, novi album “Hormon sreće”.

Istoimena pesma otvorila je i zatvorila koncert, a endorfin je počeo da se luči s prvim ritmovima. Naziv albuma u potpunosti odgovara skoro svakoj pesmi koja se na njemu nalazi jer dok ih slušamo “visoke koncentracije endorfina u mozgu proizvode osećaj euforije, povećavaju osećanje zadovoljstva i suzbijaju bol, i fizički i psihički” kako kaže jedna od definicija ovog hormona.
Koncert u Hali sportova bio je posvećen nedavno preminulom pevaču Sinanu Sakiću kom su Brkovi na ovaj način želeli da odaju počast rekavši da je bio najbolji čovek kog su znali.

Tokom nekoliko pesama među kojima su bile “Švaler”, “Znanac”, “Cvjetalo je meni cvijeće” sa Brkovima su kao gosti nastupali momci iz grupe Kal, Bojan i Rade, na harmonici i violini. U masi su semenjivali i kolo i šutke, a u jednom trenutku  je i Šemso završio na rukama publike što dovoljno govori o atmosferi. Pesma “Dobro jutro, Srbijo” ostavila je poseban utisak jer je može prisvojiti 90% prisutnih kao svoju biografsku. Svi su znali svaku pesmu, i staru i novu, uživali punim plućima i ta konekcija koju Brkovi prave sa ostatkom prisutnih je fascinantna. Tome doprinosi njihov stav. Nije ih ponela slava i ne ponašaju se kao da su iznad ostalih baš kao što kaže pesma “Balkan star”. Budale su bili i ostali. Da me neko ne shvati pogrešno, to je u svakom najpozitivnijem mogućem smislu. Kamo sreće za sve nas da je više “budala” ove vrste. Ono što njihovim nastupima daje posebno značenje jeste Šemsovo razmišljanje naglas između pesama. Glupo bi bilo prepričavati jer svako prepričavanje tih mudrolija oduzme deo originalnosti, izliže se poenta. Ono što ću jedino reći jeste to da koliko god sve izgledalo kao sprdnja zapravo je jedna mala životna istina koju svi mi u nekoj meri znamo, ali se većina plaši da izgovori. Šemso to čini u ime svih nas, a ko shvati postaje bogatiji za još jednu perspektivu.

Kroz pesmu i priču, dobijamo lekcije o lepoti i njenoj prolaznosti, o muško-ženskim odnosima, o ljubavi i prijateljstvu, lažnim moralistima i kvazi intelektualcima, površnim šefovima… O stanju u društvu i državi. Kojoj državi? Bilo kojoj u našem regionu. Ono što su Brkovi uspeli da postignu tokom svoje karijere je neprocenjivo. Uspeli su da ujedine pomenuti region, a to je jedino moguće zahvaljujući iskrenosti, ljubavi i umetnosti. Jedna od Šemsovih poruka bila je da smo svi ljudi i da bi trebalo da se međusobno pomažemo.

“Prijateljstvo je ravnopravnost. Ljudi smo, nismo šupci.”

Eto, rekoh da neću prepričavati, ali šteta je da neko ko nije bio, a možda ovo čita, ostane skroz uskraćen za jedan zdrav stav iskazan svima razumljivim jezikom.
Brkovi su i ovim koncertom ostali dosledni sebi, jedinstveni na našoj muzičkoj sceni i izvan svih okvira. I ne postavlja se pitanje čiji su, univerzalni su i za njih svako ko ih razume može reći “naši su, ‘ajmo na po jednu”.
Šemso, Tomac, Prasac, Šarac, Žorž, hvala vam. Do sledećeg slušanja, uzdravlje i živeli.

Mina Erić

Foto: Stefan Minić