PODELI

Slavko Kozomora je pevač, gitarista i frontmen benda Goatmare & The Hellspades.

Voli sve što vole mladi, ukoliko je dobro zakrvavljeno, a ovog hladnog nedeljnog popodneva, odvojismo jedan zanimljiv čet o bendu, horor sceni i još koječemu.

 

 

 

Remix: Predstavi sebe, bend i otkrij nam misteriju iza imena Goatmare & The Hellspades.

Slavko: Zovem se Slavko Kozomora, a zovu me kad im nešto treba. Projekat je napravljen 2009. godine, a sam bend oformljen krajem 2010. godine. Današnju postavu benda čine: Slavko Kozomora (gitara i lead vokal), Vladimir Becin (bas gitara), Isidora Dimić (klavijature i vokal) i Strahinja Lukić (bubnjevi). Pojedinačno se svi bavimo muzikom godinama unazad, a u ovoj postavi funkcionišemo od novembra 2012. godine. Ime benda je nastalo bukvalnim prevodom mog prezimena na engleski, a Hellspades je dodato kako bi zvučalo vintage, a originalno, i pri tom se odnosi na ostatak ekipe.

Remix: Koji žanrove slušate, a koje svirate?

Slavko: Svi u bendu slušamo žanrovski relativno različitu muziku, ali mislimo da to doprinosi kvalitetu naše muzike, jer svako ima nešto svoje što unese u pesme. Sluša se od punk-a, preko hardcore-a, do grindcore-a i black metala, čak i jazz i pop… niko nije posebno isključiv po pitanju muzike koju sluša. Bitno je da je muzika kvalitetna i melodična. Kod punk-a i rockabilly-a se svi slažemo, što je najbitnije, jer to i sviramo. Što se tiče nekih uzora, to su uglavnom horrorpunk bendovi poput The Crimson Ghosts, psychobilly bendovi poput Tombstone Brawlers i rockabilly sastava poput Dion & The Bellmonts.

Remix: Šta je horror punk, a šta psychobilly? Navedi nam neke domaće i strane bendove.

Slavko: Iako različiti, oba žanra dele isto poreklo i uticaj, a to je rockabilly. Ne mogu reći da smo psychobilly bend, zato što više forsiramo punk sa dosta elemenata rockabilly-a, ali sve je to srodno i deo iste scene. Što se stranih bendova tiče, mogao bih do sutra pričati o tome, ali ću samo pomenuti da smo svirali sa par popularnijih koje ću navesti u nastavku. Što se tiče domaćih bendova, odradio sam taktičku mapu trenutne situacije.

mapa

Remix: Kako funkcioniše domaća punk scena i scena uopšte?

Slavko: Punk scena kod nas je relativno jaka, i ima dosta kvalitetnih bendova koji međusobno sarađuju. Ima puno publike, ali je sve teže i teže organizovati koncerte. I muzičari i publika su rezignirani načinom života, često nemaju vremena ili mogućnosti da odu na koncert, ali verujemo da će se i to promeniti na bolje. Večiti problem je na strani finansija, ali dok postoji volja da se svira i elan publike, biće sve kako treba.

Remix: Gde se svira, koliko, pred kim i za koliko?

Slavko: Kako kad. Imali smo u skorije vreme veoma uspešne svirke u Brnu i Zagrebu pred par stotina ljudi, dok je na poslednji koncert u Beogradu došlo nešto preko 100 ljudi, usled ograničenog kapaciteta kluba. Ljudi super reaguju na nas čak i kad nas prvi put čuju, pevaju tekstove, skaču, igraju… i to nam je jako važno jer je dobar provod najbitnija stvar. Novac je u toj priči zanemarljiv koncept, uspemo da pokrijemo troškove puta, klopu, poneko piće i eventualno prespav. Nama je najbitnije da sviramo i da publici bude lepo, a novac je sasvim druga priča. Ipak, od tebe očekujemo polupansion (R: dobijate i burek, po obećanju). Masaža može, ali nije neophodna. I one male suncobrančiće u piću. Šarenom piću.

Remix: Gde se snima, a gde vežba i koliko se krvi nad instrumentom prolije?

Slavko: Sve snimamo u „South Banat Rebel“ studiju, odnosno mom ličnom home studiju, uz pomoć pojedinih prijatelja koji nam povremeno ustupaju svoju bolju opremu. Probe održavamo u „Pandemonijum“ studiju u Pančevu, jednom do dva puta nedeljno. Muzika nije lak posao, to zna onaj ko se njome bavi, ali satisfakcija posle dobre probe ili dobre svirke je neprocenjiva. Nismo merili krv u jedinicama koliko je proliveno, ali – eto ideje.

Remix: Šta ste sve snimili do sada? Gde ste i kako snimali? Uz sve propratne pikanterije.

Slavko: Za sada imamo dva zvanična albuma: „Demo of The Dead“ iz 2009. godine i „Slike Straha“ (split sa bendom Drugo Lice) iz 2011. godine. U međuvremenu smo izbacili i pesmu „Kapela“ koja se našla na kompilaciji „Pandemonijum vol.3“, izdate od strane Doma Omladine Pančeva. Decembra 2012. godine snimili smo 13 novih pesama za treći album „13 Ways to Die“, koji će ujedno i biti prvo LP izdanje. Paralelno s tim, izdaćemo i „Black edition“ albuma izrađen u samo 13 kopija, double disk set koji će sadržati i bonus materijal.

Remix: Kako napreduje potraga za izdavačem?

Slavko: Postoje neke opcije, ali nam na žalost ne odgovara ni jedna. Stoga smo rešili da album, kao i „Black Edition“, izdamo za „Punkthrone Mafia Records“.

Remix: Saradnja sa drugim bendovima? Posebno o novogodišnjem hitu.

Slavko: Već smo pomenuli saradnju sa bendom Drugo Lice, sa kojima smo snimili split. Svirali smo sa Rezurex, Pitbull Farm, Clockwork Psycho… Na albumu „13 Ways to Die“ nam gostuju Pentagramator i Warbeast Holocausto (Terrorhammer, Triumfall), sa lead vokalom na jednoj pesmi i par jezivih skrimova na nekoliko drugih. Spojili smo inače nespojive žanrove, ali mislim da je interesantno ispalo. Uglavnom smo otvoreni za saradnju sa drugim bendovima. Novogodišnja pesma sa bendom Drugo Lice, je takođe rezultat jedne takve saradnje i predstavlja savršen primer dobrog zezanja i prijateljstva između bendova koji su deo iste scene. U planu je i split sa Zagrebačkim bendom Saučešće sa kojim smo nastupali u Zagrebu, ali o tome će biti više reči kasnije.

Remix: Ljupkost tekstova?

Slavko: Krvi do kolena? Ako to nije horror, onda ne znam šta je… Šalu na stranu, uglavnom sve pišem sam u momentima inspiracije, a ostali članovi benda doprinose svojim idejama kako bi pesme poprimile konačnu formu. Svaka pesma je horror priča za sebe, a tekstovi su vickasti i izrazito eksplicitni. U kombinaciji sa punk agresivnošću, rockabilly skalama i veselošću melodija, morbidno/smešan tekst odskače i pravi interesantan kontrast.

Remix: O hitu godine na „Zvonkovoj listi“?

Slavko: Bili smo prvo srećni što smo se uopšte pojavili na listi, a posle onako ubedljive pobede dobili i novu snagu da guramo dalje i budemo još bolji. Odziv fanova nam je bio stvarno fantastičan, jer znamo da ljudi uglavnom ne pridaju listama toliko pažnje, a često ih mrzi da lajkuju ili glasaju, ali muzičarima, autorima i umetnicima uopšte, jako puno znači svako priznanje za njihov rad, a posebno ono sa „Zvonkove liste“, koja obećava ni manje ni više nego slavu. Mi smo u to ime nazdravili, i sad čekamo tu obećanu slavu.

Remix: Da li si očekivao 13 pitanja?

Slavko: Da, ali s obzirom na to da ga nema, dopisaću ga sam.

Slavko ( u ulozi novinara Remix-a): Zašto Radoslav nije postavio 13. pitanje?

G&TH: Hmm Slavko, veoma zanimljivo pitanje… Znajući Radoslava, verovatno mu je neka švalerka onemogućila pristup tastaturi, tako da mu ne zameram… (R: za ovo dobijaš dva bureka!) Ali bih za kraj hteo da mu se zahvalim na ovom krasnom intervjuu. Hvala Rašo, kralju! (R: nema na čem’, dabome i drugi put!)

Razgovor vodio: Radoslav Slavnić