PODELI

Disciplin A Kitschme je bend koji sam slušala samo na velikim binama (Exit, Trg Slobode), da bih 25.03. imala prilike da ih vidim u nešto intimnijoj atmosferi u Fabrici, gde su održali nastup za pamćenje povodom promocije albuma „Opet“.

Koncert je počeo u 21:30 nastupom predgrupe Microsonic koji su odsvirali šest pesama, dok se publika polako skupljala. Pred punom Fabrikom tačno u 22:22 na scenu su izašli dobro poznati članovi benda Diciplin A Kitschme i otpočeli dvoipočasovnu invaziju rokenrolom. Prve pesme bile su sa novog albuma „Biti imun“, „Reci ruke u vis“ da bi posle „Zelenog zuba“, u nešto drugačijem aranžmanu poželeli publici „Dobro veče“.

Koja je poznat kao ne mnogo pričljiv tip koji bukvalno sve što ima da kaže govori u pesmama što se i ovaj put potvrdilo. Novi album se nastavlja žanrovski na prethodni „Uf“ uz pojačanje usne harmonike. Nastavljaju sa pesmama sa albuma „Opet“ slede: „Ovisnik o moći“, „Nepokolebljivost pokaži“ i „Spas je fonk“, koji svojom mešavinom roka, fanka i bluza ne dopuštaju publici da stane ni za sekund. Publika je delovala toliko razdragano i euforično, kao da su na dens Areni prepuštajući se grmljavini basa i psihodeličnom ritmu.

Koja

Najbolje su reagovali na pesmu „Jimi Hendrix“ čije su ime skandirali apsolutno svi tokom izvođenja ove pesme. Za one koji ne znaju, Hendriks je čovek kojeg je Koja stalno isticao kao idola i zbog kojeg se na našu sreću odlučio za bas, a ne za gitaru jer nije mogao da dostigne genijalnost pomenutog virtuoza. Ovim smo dobili virtuoza na basu, koji je u stanju da svira do poslednjeg atoma snage. Nakon sat i po vremena žestoke svirke, pesama koje su se savršeno stapale jedna u drugu uz improvizacije na basu izgledalo je kao da će završiti svirku sa „Zaboravili rokenrol“ ali publika im to nije dozvolila.

Nakon pet minuta ovacija i aplauza bilo je jasno da Novosađani hoće još. Iako su bili već umorni od skakanja želeli su da čuju još starih hitova poput „Bunta“, „Da li ti znaš za neki drugi ritam?“, „Zar je to sve“. Bend se uopšte nije umorio, naprotiv, nastavili su sa još većom agresijom. Koja je izgledao kao da ispituje granice mogućnosti zvučnika a i publike. Ako je neko hteo da iskulira na momente i šapne nekome nešto na uvo nije mogao, jer je delovalo kao da će Fabrika eksplodirati od neverovatne simbioze basa i bubnja. A pevačica Manja je izazvala simpatije jednog momka u prvim redovima, koji joj je sve vreme slao poljupce i pozivao da ga pogleda. Ni nakon drugog bloka Disciplina se nije povukla već su i treći put izašli na scenu i odsvirali još par pesama, samo za najupornije, koji nisu ostali bez glasa i snage. Za kraj su odsvirali još jednom „Na distanci“ i završili nastup rečima: „Laku noć“, „Dobro jutro“.

Koja i Manja

Šta reći o bendu koji traje preko trideset godina i nikad nas nije izneverio. Što su stariji, to su ozbiljniji ali ne konzervativni, već naprotiv uvek aktuelni i hrabri u isticanju stavova i pozivanju mladih na bunt. Pa da ponovimo još jednom „mantru“ : „Ne u banci, ne u stranci, ne u zamci, na distanci.“

Dragica Mačkić

Foto: Antun Kaić