U Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu 7. aprila je otvorena izložba “Taština malih razlika” (Vanity of Small Differences) koju potpisuje Grejson Peri i njegov alter-ego, Kler. Prilično interesantan kao umetnik koji ne samo umetnošću koju stvara, nego svojim celokupnim življenjem upire prst u one tačke koje su u današnjem navodno liberalnom, a ono zapravo vrlo konzervativnom i normiranom društvu, vrlo prominentne.
Perija ćete u zvaničnim zapisima pronaći okarakterisanog kao čoveka čiji privatni život uključuje “transvestitizam”, međutim ono što je zapravo iza te priče pre bi se moglo sažeti u jednu rečenicu koju on izgovara na početku svog poslednjeg dokumentarnog serijala o identitetu pod nazivom “Ko si ti?” (“Who Are You?”). Ta prostoproširena rečenica kada se parafrazira govori da je najlepše i najkompleksnije umetničko delo koje možemo stvoriti zapravo naš identitet. Peri kroz seriju svojih radova upravo pokušava da prođe kroz unutrašnje svetove ljudi, ili kako bi rekla predstavnica British Council-a, Kler Sirs, na otvaranju izložbe: “Ono što je najinteresantnije ljudskim bićima jeste proučavanje drugih ljudskih bića i njihovog ponašanja.”
Kroz seriju “Neukus ni slučajno” (“All in the Best Possible Taste”) kroz tri epizode, ulazeći u sloj radničke, srednje i više klase u Britaniji, provodeći sa njima neko vreme on pokušava da uđe u suštinu toga zašto odabiramo stvari kojima smo okruženi i na koji način nas to zapravo određuje. Na taj način dolazimo do njegovog utiska o odgovoru na pitanje kakva je veza između našeg identiteta i ukusa koji imamo za materijalni svet kojim se okružujemo.
Kažu da je Grejson Peri ovim radovima želeo da ukaže na predodređenu estetičku dogmu – svaki put kad kupimo novu odevnu kombinaciju ili naručimo večeru, nesvesno određujemo gde to pripadamo. Sartr je odavno rekao da smo “osuđeni da budemo slobodni”, jer kako kaže kad smo jednom bačeni u svet, dalje smo sami odgovorni za sve što uradimo. Ovo perspektivu Peri možda malo okreće svojim tapiserijama ili nas jednostavno vodi do pitanja da li su naši izbori svesni i slobodni ili su nužno u kontekstu pozicije na kojoj se nalazimo ili želimo da budemo?
Grejson Peri ima poseban osećaj za predstavljanje ljudskog identiteta izuzetno obraćajući pažnju na formu, te prilikom odabira te iste forme, on i u tom smislu individualizuje prikaz. Izbor upravo tapiserija kao medija kojim će iskazati ono do čega je u svojoj potrazi došao, ne bi trebalo ni da začudi, obzirom na istorijat koji one nose sa sobom još od feudalnih vremena kada su služile ne samo kao sredstvo za grejanje kamenih zidova zamaka, nego su i same svojim bogatim i raznobojnim izgledom bile odraz nekakve klasne pripadnosti.
Ove tri klase – radnička, srednja i viša, prikazane su sa po dve tapiserije koje do 20. maja imate priliku da vidite u Novom Sadu. Ulaz je besplatan, a ova izložba je posle izložbe Demijena Hersta drugi poklon British Council-a Srbiji. Na otvaranju izložbe posetiocima su se obratili još i ambasador Velike Britanije, predstavnik Vlade Vojvodine, kao i upravnik Muzeja savremene umetnosti.
Milica Erdevički
