Kada se posmatra sa strane, ili još bolje – kada se učestvuje, koncert Elementala izgleda kao mikro prikaz života. Kao kada gledate vrlo neizvestan film ili čitate knjigu – od korice do korice, sa nestrpljenjem listate strane jer vas zanima šta će se sledeće dogoditi glavnom junaku i oba slučaja se nadate happy and-u.
Od prve do poslednje pesme i nakon toga kada su izašli na bis, obuhvaćene su sve teme koje nas okupiraju, što svakodnevno što otkada je sveta i veka. Ujedno, to su i teme koje umetnost čine svevremenom. Kao hroničari našeg doba u svojim stihovima od zaborava čuvaju društvenu sliku ovog podneblja i dokaz su da u kriznim vremenima jedino kvalitetna, iskrena, umetnost može dobro da zaljulja brod. Baš zbog takvih okolnosti, nama treba nešto glasno, a to smo sinoć i dobili.
Iz razglasa se ka nama širila čista emocija i iako zvuči kao kliše, ova set lista nijednu dušu u Domu kulture nije ostavila ravnodušnom. Momci su pevali sa istim žarom kao i devojke, koje su vrlo često većinska publika ispred Elementala, a oduševljenje je bilo obostrano što se videlo i na licima Remi i Shota.
Pre početka pesme U mojoj glavi, Remi je podelila svoju tajnu nastupa, a ujedno i nama dala savet. Otprilike je glasio ovako: Zažmurite i igrajte kao da vas niko ne gleda. U tom trenutku, baš tokom pomenute pesme, shvatila sam da se upravo u tim rečima, izgovorenih spontano i krije cela magija, ceo koncept Elementala koji ih kao lajtmotiv godinama čini originalnim, a samim tim i voljenim na čitavom Balkanu. Ova rečenica smeštena između pesama Nešto glasno i U mojoj glavi, odlična je slika koju nam Elemental godinama šalje, a to je da budemo svoji, jedinstveni, da se ne osvrćemo na druge i furamo svoju priču – igramo kao da nas niko ne gleda.
A Remi… Otelotvorenje poezije. Kada bi me neko pitao kako izgleda pesma, kako hoda, kakav osmeh ima ili kakva su joj krila rekla bih samo – Remi. Definitivno i bez dileme. Iako je ceo koncert bio jedan rolerkoster emocija, dobre energije, sreće što su oni ovde i sreće što ih čujemo, osvrnula bih se na kraj. Nakon Sanjalice, usledio je bis. Malena, Prokleta ljubav i Goli i bosi. I bukvalno, reakcija svih prisutnih mogla bi da se opiše jednom od kultnih replika domaće kinematografije: U jebote, od ovoga može da se rikne. Tematski povezane, ljubavne, nežne, napisane tako da ih mnoge od nas doživljavaju kao lične, jedna za drugom razbile su nas na atome, a bend kao da je znao kakav uticaj imaju na nas pa je plot twist na kraju napravio sa Goli i bosi – pa ta pesma pravi vatromet, ljudi moji, happy and kakav dolikuje ovom žanru.
Nema smisla da nabrajam koje su pesme bile jer, da sve nisu toliko voljene, Dom kulture ne bi bio krcat, a mislim da su osmesi Remi i Šota kada se upale svetla sve rekli – srce je na mestu, a ponos veliki kao kuća. Nedostajala je Dvojka, nadala sam se da ćemo je čuti, odlično bi se uklopila uz Bolji si. Znam da nešto moramo da sačuvamo i za sledeći put, za koji se nadamo da će brzo doći.
Večeras Elemental ljulja prestonički brod, a Beograđanima želimo veče za pamćenje kao što smo i mi imali. Nas čekaju spektakularni Mortal kombat, Bolesna štenad i Iskaz na Sajmu kao i akustična svirka benda Negativ u Domu kulture. Ovaj vikend definitivno obećava.
Agencija Line up omogućila nam je organizacijom Elementalovog koncerta da nam vikend u Novom Sadu počne jednom lepom energijom i sa leptirićima u stomaku, a to se uvek ceni.
Mina Erić
