Leksikon: Marko Vidojković

Remixov Leksikon popunio je Marko Vidojković, jedan od najčitanijih savremenih srpskih pisaca. 

Nešto za početak

Ovo polje upisujem na kraju, čisto da se zna. Nisam ništa pametno smislio za početak, a žarko sam želeo da popunim ovaj leksikon.

Datum rođenja

Prvi oktobar, 1975.

Ime najboljeg druga/drugarice?

Đurđija, moja supruga.

Koji ti je omiljeni film?

Knjiga-film: „Paranoja u Las Vegasu“.

A pesma?

NOFX „Linoleum“.

U koju glumicu si kao tinejdžer bio zaljubljen?

U Vinonu Rajder.

Kad bi imao priliku da se vratiš u prošlost, za sto kog umetnika bi seo u kafani?

Za sto Ernesta Hemingveja.

Za koji klub navijaš?

Za „Crvenu zvezdu“, s tim što je ostrašćenost postala obrnuto proporcionalna broju mojih godina.

Ideš na pusto ostrvo i imaš pravo da poneseš jednu stvar. Koju biraš?

Kutiju „Ksanaksa“, da se njima ubijem.

Koje su boje vanzemaljci?

Prozirni su, koliko ja znam.

Koje ti je omiljeno jelo?

Spanać.

Sećaš li se prvog poljupca?

Sećam ga se.

Sećaš li se snova ujutru?

Svet snova me muči još od malih nogu, neke od snova pamtim i decenijama, a kamoli ujutru.

Da li više voliš domaće kolače i torte ili kupovne čokolade?

Domaće je nezamenljivo, jer je jedan od osnovnih sastojaka domaćeg kolača ljubav.

Omiljeni lik iz knjige i zašto on?

Henri Kinaski, alter ego Čarlsa Bukovskog, zato što me je upoznao s činjenicom da književni junaci mogu biti bagra, poput većine nas.

Da li veruješ da postoji Nada? Ako postoji, da li ona ima trepavice?

Nada u obliku ljudskog bića postoji samo u mojoj knjizi. U životu, nada umire poslednja, odmah za onim koji se nadao.

Planina ili more?

Oba.

Čips ili Smoki?

Nijedno.

Gde si i kada bio najsrećniji?

Sada i ovde, jer je velika sreća što smo sad i ovde, jer mogli smo i da ne budemo.

Koju osobinu kod ljudi smatraš najprecenjenijom?

Sve dobre ljudske osobine su potcenjene, a sve loše su precenjene. Možda je ponos najprecenjenija, do te mere, da je pretvorena i u smrtni greh.

Koju osobinu ne voliš kod sebe?

Kukavičluk. Neki misle da sam hrabar jer govorim ono što mislim, ali to je za mene prirodna pojava, kao da žeđ gasim vodom. Hrabri su oni koji hodaju na žici između dva solitera.

Koji je tvoj najveći strah?

Da ću povrediti nekog koga volim, a taj strah mi se iznova i iznova pretvara u stvarnost.

Koji je najvredniji savet koji si u životu dobio i koji bi mogao da daš drugima?

„Nauči da učiš iz tuđih grešaka, a ne iz svojih.“

Sledi jedno „šašavo pitanje“:

Zašto se “odvojeni” piše sastavljeno, a “svi zajedno” rastavljeno?

Zato što je „svi“ reč viška u „svi zajedno“.

Poruka za kraj i nama za uspomenu:

„Sooner or later it all comes crushing down“ (pesma grupe N.E.R.D), nikada to nemojte da zaboravite i zato gas do daske.

Foto: Milena Arsenić

Comments are closed.