PODELI

Nisam sigurna kada sam M.O.R.T poslednji put slušala. Baš baš ih dugo čekam i želim da slušam ponovo, ali iz nekog razloga, putevi nam se stalno razilaze i to me mnogo nerviralo. Ali….koncert koji je bio najavljen za sinoć, nisam smela propustiti ni za šta na ovom svetu. Tako je i bilo. Mojoj sreći nije bilo kraja jer je M.O.R.T. jedan od “mlađih” bendova koji izuzetno poštujem i koji ima neverovatno dobre svirke.

Moj prvi live susret sa njima bio je pre, čini mi se tri godine, na koncertu koji su održali u Shamrock baru, gde sam im u nedostatku ljudstva, prodavala majice. Nije mi bio problem da im pomognem, iako me to koštalo potpunog uživanja u svrci, ali nema veze. Red je da se pomogne, jel? Ukačili smo se te iste godine na OK Festu na Tjentištu i posle toga, mrka kapa. Ništa. Nula bodova. E, zato su se 8. oktobra 2022. godine stekli svi uslovi da i ja konačno uživam kako Bog zapoveda.

Sinoćnji koncert u Gerila baru trajao je prekratko. Kada kažem prekratko, to znači da nam je bilo malo koliko god da su Mortovci svirali. Istina je da smo ih vraćali na bis dva puta, a zamalo je bio i treći. Biću slobodna da kažem da ne postoji ni jedan bend na ex-Yu sceni koji se toliko daje na bini kao M.O.R.T. Da, ima sjajnih izvođača, ima sjajnih zabavljača, a da se razumemo ima i ložača na tone, ali ovako iskrenu emociju, teško ćete naći. Svaka svirka izgleda kao da ste došli na njihovu probu, nekako blisko i domaćinski. Oni su na bini bosi, “goli”, potpuno uronjeni u more svojih emocija koje nesebično dele sa vama. John je najjedinstveniji pevač kog sam videla ikada! Način na koji on prenosi emociju svake pesme je nešto što morate da doživite, ako niste. Sem glasom, on peva celim telom i što je “najgore” – I to mu je malo! Da može ikako više, to bi mu baš prijalo. Ceo bend inače je abnormalno energičan na bini i svaka njihova svirka je veliki prasak.

Upravo jedan takav veliki prasak doživeli smo sinoć u Gerili koja, ruku na srce, nije bila dupke puna ali je ipak bila dovoljno puna da nam bude vruće i da moramo da se guramo kako bismo prošli do toaleta. Nisu izostale ni šutke, horsko pevanje SVIH pesama i “ludačkih” aplauza i povika posle bukvalno svake pesme. Neke od pesama koje su nas vozile sat i po vremena bile su: “Na cesti”, “Plamen što kriješ”, “Mali Isus”, “Invalidi”, “Nina”, “Buka u glavi”, “Draga majko”, “Pas”, “Austrija”, “67 bez sna”, Nikotinska kriza” i “Samo se ti smiji”. Neke sam sigurno zaboravila.

Ovaj koncert bio je vredan čekanja i strpljenja jer John, Zvrk, Kikos i Mile učinili su sve prisutne beskonačno srećnima, toliko da jedan dug period nakon završetka svirke, publika I dalje nije htela da ide kući. Valjda su hteli samo da budu u istom prostoru sa njima. Među publikom bilo je onih koji su došli iz Kragujevca, Apatina, pa čak i onih koji su prevalili ooooogroman put i došli čak iz Belgije i Dablina. Svaka čast!

Sinoć je Hladno pivo održalo i drugi oproštajni koncert od novosadske publike, a M.O.R.T. je zasijao kao nikada pre.

Kralj je mrtav. Živeo kralj!

Ništa nije slučajno.

Andrea Magazin