Mostarski bend Zoster je jedan od onih bendova čiji se koncerti sa nestrpljenjem iščekuju u Srbiji.
U oktobru stižu u Beograd i Novi Sad. Sa Mariom Knezovićem, pevačem Zostera porazgovarali smo o koncertima koji će uslediti, situaciji u regionu, novim singlovima i novom albumu.
Remix: Evo sada već tradicionalno ti i ja komuniciramo početkom septembra, i uvek je isti povod: koncert Zostera u Srbiji, true or false?! 🙂 Ovog puta je zaista istina. Šta misliš, da li su te, do sada lažne informacije, proporcionalne želji publike da vas ponovo čuje i vidi u Srbiji?
Mario: Hehheheh, toplo se nadamo da jesu.
Remix: Da krenemo rezimirajući put Zostera. Kako bi opisao put koji ste prošli od recimo vašeg amaterskog video spota za pesmu „Majka Jamajka“ do poslednjeg „Gavrilo“?
Mario: Uh ,dalek je to put. Put dug 12 godina. Ostali smo isti, samo smo drugačiji. Sam protok vremena je učinio neke mijene, ako ništa fizičke. Teško mi je sada dati neku dublju analizu. Možda je lakše nekome ko nas promatra reći šta je vidio tad, a šta vidi sad. Mi smo sebi isti.
Remix: U pesmi „Gavrilo“ govorite o njemu kao nekome kome je „srce uzavrelo“ i koji je promenio istoriju zarad svojih ideala. Nismo li svedoci takvih uzavrelih srca svakih desetak godina?
Mario: Jesmo, zato priča o Gavrilu je univerzalna i uvijek aktualna.
Remix: Do sada ste objavili tri albuma, „Ojužilo“, „Festival budala“ i „Imači kada“. Na poslednjem albumu bilo je dosta promena, kako žanrovskih, tako i instrumentalno. Prvi put je vaš zvuk obojen klavijaturama. Koliko će album „Srce uzavrelo“, koji treba ove jeseni da bude objavljen, imati sličnosti ili različitosti sa onim što ste radili do sada?
Mario: Više sličnosti će imati sa posljednim albumom, nego sa prva dva. A opet je zvukom drugačiji i zasebniji. Ja jedva čekam da album izađe, pa da slušatelji sami pronalaze sličnosti i razlike.
Remix: Od 2011. godine u Mostaru postoji Mostar Rock School, koja je, koliko sam ja uspela da ispratim, iznedrila veoma kvalitetne mlade izvođače. Vaš basista radi kao jedan od predavača u toj školi. Kakve su vaše impresije, oseti li se neka promena po pitanju muzike koja se sluša među mladima, pretpostavljajući da i u Mostaru kao i svuda, rock muzika teže dolazi do svoje publike?
Mario: MSR je jedan jako dobar i pametan projekt, koji već daje rezultate. Sigurno da će ta škola iznjedriti odlične muzičare. A samim tim i publiku koja voli rock muziku.
Remix: Pored muzike, oprobao si se i u svetu glume. Tačnije, glumio si u filmu „Mamac“ rediteljke Aide Begić koja je ovaj film u najkraćim crtama opisala kao „priču o generaciji kojoj je prvi kontakt sa stvarnošću bio rat“. Koga si ti glumio u tom filmu, koja je bila priča tvog lika?
Mario: Ja sam igrao drugog konobara. Moj lik je stalno naduvan i pristaje na sve. Trpi sranja na poslu, jer nema izbora. Onda se naduva i bude mu lakše sve to podnijeti 😉
Remix: Tvoj brat, Slaven Knezović poznati glumac, pojavljuje se i u Zosterovom spotu za pesmu „Izbjeglica“. Kako je prošla ta saradnja, da li je stariji slušao mlađeg ili obrnuto? 🙂
Mario: Taj video je režirao Kristijan Milić i on je najzaslužniji za postojanje tog uratka. S bratom se jako dobro razumijem, a redatelj je taj koji mu je davao upute.
Remix: Pripadate onoj grupaciji bendova koji su veoma politički angažovani u svojim tekstovima. Obzirom na dešavanja u celoj regiji nekoliko decenija u nazad, čini se da je ne moguće ostati gluv i nem na sve što nam se dešava. Pre par godina, baš u oči prošlih izbora čini mi se, izjavio si „nadam se da će izborna kampanja barem 2018. ili 2020. godine biti nekako politički kulturnija i da će biti na višoj razini nego što je to sada slučaj“. Da li se bilo šta promenilo?
Mario: Ništa se nije promijenilo osim pakiranja.
Remix: U maju ove godine ceo region zadesila je velika nesreća koja je prvi put, bar ja stičem takav utisak, posle mnogo godina ujedinila narod tri države. Izgleda da tek kada sama planeta zemlja krene protiv nas shvatimo koliko smo mali i zapravo slabi, pa nam granice koje su stvorene više ništa ne znače. Kako to tebi sve izgleda?
Mario: Kao upozorenje. Ko ima uši, neka čuje. Ko ima oči, neka vidi… 😉 Granice su stvorene da bi se znalo ko gdje prikuplja poreze i ko je do koje granice odgovoran. Granice bi trebale biti podjela odgovornosti, a ne sijanje mrznje i straha. Ali dok se mi naučimo prezimnju odgovornosti proći će još mnogo dana i noći.
Remix: U oktobru vas očekuju tri nastupa u Srbiji. U Beogradu, 11. oktobra u Domu omladine Beograda, dan ranije 10. oktobra u Novom Sadu, u Omladinskom centru CK13 i 12. oktobra ponovo u Novom Sadu, u pub-u Lazino Tele. Dugo vas nije bilo kod nas. Zašto?
Mario: Ne znam. Nismo imali bukera u Srbiji, pa neka stihija, danas ću, sutra ću i tako. Ali nikad nije kasno da se stigne rano. 🙂
Remix: Hoće li izlazak novog albuma pratiti i spot za neku novu pesmu?
Mario: Hoće. Ovih dana ćemo objaviti naš drugi singl „Brod koji tone“, a ideja je da sa izlaskom albuma u novembru objavimo i treći singl.
Remix: Za kraj, moram da napomenem da je ushićenje i zainteresovanost za vaše koncerte izuzetno veliko pa mi reci, kako se vi osećate znajući da vas publika toliko željno iščekuje?
Mario: Super, jako nam je drago i mi se radujemo publici u BG i NS, ali ne bi htjeli sebi praviti pritisak zbog toga. Doći ćemo, svirati , lijepo se družiti, plesati. Opušteno i laganini. 🙂
Andrea Magazin
Foto: Hajdi Mostić
