PODELI
Foto: Miroff

U jeku festivalske sezone neki od bendova jako mnogo putuju i sviraju po zemlji i regionu, a jedan od njih je Čovek Bez Sluha iz Kragujevca. Do kraja avgusta ostala su im još tri jako važna nastupa. Miki Radojević, frontmen benda, odvojio je malo vremena da nam odgovori na nekoliko pitanja.

Kako ČBS provodi ovo leto?

Miki: Toliko radno da bi neko pomislio da smo izmislili svoju tour – listu.
Imam utisak da nas nije zaobišao ni jedan regionalni festival, bar ne oni do kojih je i nama bilo stalo da ih štikliramo. Negde u međuvremenu, iskoristili smo nastup u svojoj bazi – Kragujevcu gde nam je bilo najlakše da ostvarimo ideju snimanja „živog” nastupa. Govorim o profesionalnom snimanju albuma sa profesionalnom snimateljskom ekipom i profesionalnim spravama za taj slučaj. Zapravo – taj snimak će po nekom našem planu na zimu biti naš prvi, a čini mi se i „vreme mu je bilo“ LIVE album.
Aktuelan je nastup na beogradskom Beer Fest-u 17. avgusta, sledi festival PDF, a za njim i SuperstarFest u Smederevskoj Palanci, koji doslovno poslednjeg dana avgusta zaokružuje ovogodišnju letnju priču benda ČBS.

Kakve su reakcije publike na novi album?

Miki: Po mom mišljenju odlične. Pred publiku smo izneli 9 novih pesama, a medijski i vizuelno nastupili sa čak 4 spota. Oni su nabili zavidan broj pregleda na You Tube-u i to je valjda neki pozitivan pokazatelj uspeha albuma. U vreme medijskog mraka, pesmi underground benda treba vremena da postane hit, ali jako dobro percipiram, pa vidim / čujem da publika na koncertima uveliko pevuši nove pesme.
Prethodni album Događaj dana je ono što se zove „velike cipele za popuniti“, ali nove pesme poput Stanimo u Gard, Odjebi, Sad je kraj… se prilično dobro bore za svoj status favorita naše fan baze. Zadovoljan sam. Kao autor, lično se i radujem što je ovo album koji se sluša na duge staze i nikako nije „čudo od 3 dana“.

Znamo da ČBS uvek “ostavlja srce na terenu” bez obzira gde svira. Kakva vama atmosfera više prija – velike bine ili manji, intimniji prostori?

Miki: Ovakvo pitanje bi mi ranije izgledalo kao kliše, ali zapravo je sjajno i važno je ko ga postavlja i u kom trenutku. Ti si ubola 1 kroz 1 jer SADA bih o ovome mogao pola sata; Mislim da je velika stvar i vaskolika premoć ČBS-a to što u ulozi klupskog benda izgleda kao 4 ortaka koje znaš iz kraja jer umemo da i u 50 kvadrata napravimo opasnu žurku, razveselimo ljude, uverimo ih da se na bini trošimo do zadnje graške znoja na čelu (OK, bubnjaru budu mokre i gaće **smeh**) i nemamo problem da se podružimo sa publikom, svakome poklonimo pažnju i zajednički selfi, a opet, valjda kako smo „porasli“ – imam utisak da jako dobro kontrolišemo velike bine, jako se dobro krećemo po njima i svojom pojavom i nastupom ne dozvoljavamo da nas masa ili bina pojedu.
Da konkretno odgovorim – svaki ozbiljan, a da podvučem –iskren, pevač će ti odgovoriti da mu je prijatnije i komotnije na velikoj bini nego kad ga svaka 3 minuta zbog gužve udara mikrofon u zube, ali to ne znači da mali koncerti nisu šarmantniji.

Foto: Slavoljub Radojević

Pesme koje pišeš odišu različitim emocijama. Da li te emocije tokom godina blede ili dobijaju na intezitetu svakim narednim nastupom?

Miki: Ako pričamo o emocijama već napisanih pesama, fora je kao i sa emocijama u svakodnevnom životu: nešto te, primera radi, malkice izbaci iz takta, a nešto ne možeš iz sebe da oteraš kao ožiljak.
Ima pesama koje su me nekad potresale, možda sam i lio suze dok sam ih pisao (ako je nešto tužno i neprijatno bilo u igri), a sada im samo dugujem veliko hvala što su bile ventil i prva pomoć.
A ima i onih koje me dan danas u sred svirke pocepaju i iskasape iznutra već od prvog takta. Pevaš, pojeo bi onaj mikrofon, grudi se cementirale, oči usijale… Tada utešno znaš da si napravio veliku pesmu.
Za sve novo što će ići na papir, na note, pa na CD će se pobrinuti život, hteo to ja ili ne, ali hajde da držimo palčeve da svi pišemo, crtamo ili vajamo nešto vedrije, nešto obojenije optimizmom i neka dela koja će se vraćati kao bumerang da nas podsete da je život lep. Što reče neko koga puno volim i poštujem: sve dok pare ne počnu da odlaze na lekove, treba biti srećan i zahvalan.

U subotu, 24. avgusta, sviraćete u Bačkoj Palanci na Palanačkom Dunav festu. Ovo veče biće u znaku Koljinog bluza i šumadijskog pank roka. Da li ti se ovo čini kao dobitna kombinacija?

Miki: Pored lične harizme, raskošnog multimedijalnog talenta i repertoara koji je hit do hita, Kolja dodatno ima trenutno najbolji bend u regionu. To što oni prezentuju je viša matematika, svetski kalibar.
Opet, Čovek Bez Sluha je, da ne glumim skromnost – u svom žanru, neustrašiva, precizna i energična mašinerija koja pleni i ja se sad pitam da li je organizator slučajno došao do ovakve mešavine ili im se tako naslagalo.
U svakom slučaju, ja se do imbecilnosti radujem ovom sudaru žanrova, stila, senzibiliteta i ogromna mi je čast što ću moći da nazdravim s Koljom i kolegama, kao i da u bekstejdžu popričam sa, sada već, svojim prijateljem – velikim Vojom Aralicom.
A publika, publika nek se u svakom slučaju spremi za nezaboravno veče i neka bude ponosna na svoj PDF.

Ivana Jovanović