PODELI

Monodrama “Haljina za ringišpil” biće izvedena u večeras, 27. maja u 18h u Omladinskom centru CK13 u Novom Sadu.

Cena ulaznice je 100 din, a sav prihod ide za pomoć malom Konstantinu.

“Predstava ‘Haljina za ringišpil’ nastala je oslanjajući se na potrebu mlade glumice Olge Simić da iskaže stav svojih vršnjakinja, pokaže zabrinutost za mladu ženu, umetnicu koja je obremenjena teškim pronalaženjem posla, koja teško pronalazi partnera i ljubavnika koji će je razumeti i podržati u onome što radi. Ona govori o porodici i o vrednosnom sistemu zasnovanom na patrijarhalnom obrascu koji je pritiska. Na momente komična, na momente tragična, tiha, a harizmatična, Olga nam donosi upozoravajuću priču o položaju mladih umetnica.” (Ivana Inđin, rediteljka)

“Haljina za ringišpil” sastoji se od tri čina u kojima su ljubavni partneri sarkastično razvrstani u nekoliko prototipova, traženje posla je gotovo dokumentarno oslikano kao Sizifov posao, a porodica paradoksalno izjednačena sa samoćom. Činovi su razdvojeni glasom majke koja se iz ofa ćerki obraća sa “sine” i eksplicitno ukazuje na snagu patrijarhalnog modela prodice, ali i čitavog društva, u kojem vladaju predrasude o glumačkoj profesiji, ostvarenje sopstvenog sna je bajka za decu, a imperativ je odgovornost prema svima osim prema sebi. Nakon prijemčivog, pitkog i komičnog prvog čina, u drugom se prepoznaje brehtovski “efekat distanciranja” koji je postignut direktnim obraćanjem glumice publici, postavljanjem pitanja, glasnim deklamovanjem, taksativnim iznošenjem činjenica o stanju na novosadskoj zvaničnoj pozorišnoj sceni i u kulturnoj politici Grada Novog Sada koja je zastarela, centralizovana, zatvorena za mlade profesionalce i nezavisnu umetničku scenu uopšte. Glumica tako podseća gledaoce da je predstava slika realnosti, a ne sama realnost, s ciljem da racionalno sagledaju, duboko preispitaju i odlučno kritikuju stvarnost koja im je predstavljena. U trećem činu koji sublimira prva dva, upravo suprotno, publika iznova biva emotivno uvučena u predstavu i izazvana na katarzično identifikovanje sa akterkom.

Igra: Olga Simić

Režija: Ivana Inđin

Tekst dramski uobličio: Bojan Krivokapić

Izbor i aranžman muzike: Lav Kovač

Fotografije u funkciji scenografije: Smiljka Boškov

Plesna pedagoškinja: Sara Tošić

Animacija i video montaža: Zlatko Zlatković

Stopmotion fotografisanje i ustupanje fotografskog studija: Srđan Srđanov

Fotografisanje i beleženje procesa: Piotr Goldstein

Pedagoška pomoć u vokalnoj tehnici: Izabela Goldstein

Dizajn i izrada scenografije: Vladimir Ilić

Foto modeli: Peđa Drobnjak, Andrej Samson, Ozren Lazić i Petar Buršić

U procesu su korišćeni tekstovi Marca Camolettija, Sonje Madžar, Zijaha Sokolovića, Ivane Inđin, Branka V. Radičevića, Dušana Pržulja, Meše Selimovića, Bojana Krivokapića i intervjua sa Stanijom Simić, muzika Hrista, Kaliopi, Borisa Kovača i Lava Kovača, kao i foto dokumentacija Ogledala.

Predstava je realizovana u produkciji Ogledala – Centra za inicijative u kulturi koje je 14. novembra obeležilo 18 godina postojanja scene za rad sa decom i mladima. Scenu su 14. novembra 1994. godine pokrenule Ivana Inđin i Branka Miličić kada su polaznici pozorišnih radionica odigrali interaktivnu, nekonvencionalnu predstavu za decu “Snovigrad” u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine.