PODELI
Foto: Marko Ristić

Kada sam pre nekoliko meseci videla line up šestog po redu OK Festa, pa ga uporedila sa ostalim festivalima, Tjentište je dodato na listu “to do” sa naznakom obavezno. Da se razumemo, nema tu mnogo toga što nismo već gledali i slušali, ali ako ništa drugo, nema kojekakvih budalaština, danas na žalost aktuelnih. I zbog toga što organizatori ne prave nikakve kompromise nego se drže striktno zacrtanog cilja i vizije, OK Fest dobija visoku ocenu.

Prva dva dana bila su izuzetno bogata programom i dobrim provodom, te je u nedelju, poslednjeg festivalskog dana čini se atmosfera malo splasnula. Tačnije, bez obzira na umor, hvatala nas je blaga tuga jer ćemo već sutra, svi se vratiti svakodnevnim poslovima i obavezama. Ali prvo da se osvrnem na program koji je bio taj dan.

Kao i svakog dana, žurka je počela u 17h nastupom Vojka V na Sensation OK bini u kampu. Nastupao je na Exitu, vrlo je popularan, publika je načisto poludela za vreme njegovog nastupa, skakali su, pevali, vrištali, jednom rečju uživali. Ja lično ne, meni je to malo dosadnjikavo. Prepoznala sam par pesama i da, jeste, povuče te malo da se ljujaš i to je to, ali poštujem i nemam ništa protiv svih onih koji uživaju u toj muzici…zvuku…rimi. Informacija za sve devojke koje ga vole a nisu imale prilike da ga vide uživo, Vojko mnogo bolje izgleda uživo nego na slikama i tv-u.

Foto: Marko Ristić

Hrvatski izvođači su “okupirali” Sensation stage u kampu, pa je nakon popularnog Vojka na binu izašao ništa manje popularan riječki bend Let3. Lakovane sakoe sa barbikama i helanke na pertlanje zamenili su za letnje šarene kostime sa perjem, a ono što je ostalo isto je odlična svirka koja uz uvek zanimljiv scenski nastup beskrajno zabavlja publiku. Kamp se orio kada je publika zapevala “Dijete u vremenu” a Riječani su, kao i obično, napravili žurku za pamćenje.

Foto: Vedran Sevcuk-alf

Iako je logično da opišem nastup prvog, pa drugog, trećeg benda na glavnoj bini, ja ću to ovaj put uraditi drugačije, unazad. A imam i dobar razlog za to. Nastup koji je zatvorio ovogodišnji OK Fest bio je nastup škotskog benda Franc Ferdinand. Bio je to dobar nastup, ne mogu da grešim dušu. Ali, falilo je iskrenosti. Jesu Kapranos i ekipa dali svoj maksimum, skakali su po bini, trudili se pružiti dobru svirku, i dali su je publici koja je zaista bila izuzetno zadovoljna. Ali, ono što sam ja videla je čista plastika. Dobro su zvučali, ali s obzirom da su tonsku probu radili ceo dan, smešno bi bilo da ne zvuče dobro. Meni kao nekome kome je emocija glavna stvar, bili su čista plastika, bez trunke duše. Jeste se Alex potrudio i naučio reći dobro veče i hvala, jeste da je na prevaru novinarke iz Sarajeva ipak dao izjavu, iako je bio izričit u tome da neće, jeste da je pohvalio sve, ja mu ipak ništa ne verujem. Prazan ti je pogled Alex, prazan.

Za nastup Franc Ferdinanda publiku je odlično zagrejao bend Partibrejkers. Iako su mi već dosadili, na svakom božijem festivalu su, iskreno, ove večeri nekako nije mi smetalo ništa. Za vreme njihovog nastupa prošetala sam kroz publiku i videla da se odlično provode i da ih Canetove opaske veoma zabavljaju. Mislila sam da će se posle njih, za vreme Franca desiti eksplozija koliko su Brejkersi napravili dobru atmosferu, ali nije. Suma sumarum, Partibrejkersi bolji od Franca.

Foto: Vedran Sevcuk-alf

A njihovom nastupu prethodio je nastup zagrebačkog benda Pips, Chips & Videoclips. Ovo je dobar bend, ali ne za ovakav festival. Pardon, ne za ovakav festivalski dan. Na žalost, bili su prilično mlaki nakon razbijačke energije Lagane srede pre njih i Partibrejkersa nakon njih. Šteta, ostali su prilično nezapamćeni. Bilo je dosta njihovih fanova, bila je jedna vrlo lepa svirka ali ne dovoljno efektna u ovoj kombinaciji.

Kao što sam malopre pomenula, pre Pipsa nastupili su pobednici ovogodišnjeg Bunt rock festivala, trio Lagana sreda. Za vreme Buntovog takmičenja bili su apsolutni favoriti i njihovu pobedu bilo bi jako glupo dovesti u pitanje. Momci su žargonski rečeno, pooookidali. Ne znam šta bih pre izdvojila, da li sjajan zvuk, da li neverovatnu virtuoznost za instrumentima, da li Stefanove fenomenalne vokalne sposobnosti, scenski nastup koji vas drži zakucane ispred bine… Eto, sve sam izdvojila 🙂 Zaslužuju kompletnu pohvalu. Ako vam kažem da su tonci na festivalu rekli da im je Lagana sreda bila melem za uši, onda je sve jasno, a ja dodajem i meni.

I za kraj, odnosno početak nedeljne festivalske večeri, nastupio je sarajevski bend Jindas. Obožavam kada na festivalu vidim nešto novo, nešto što nisam imala prilike videti ranije, a to su ovog puta bile Sarajlije. “Riječ Džindas označava putujućeg svirača/ zabavljača, te najbolje definiše smisao i razlog postojanja ovog benda. Misija Džindasa je da se kroz šarolik eksperimentalni zvuk, koji se dosta oslanja da autohtoni melos ovih prostora, šalju poruke slobode i ljubavi”, tako se opisuju oni, a ja ću dodati da ovaj bend ima vrlo veliki potencijal i da obratite pažnju na njih. U svojoj postavi imaju gitaru, bubanj, bas, flautu i trubu, flautista je i vokal, a sve to zvuči oooodlično. Ono što je danas teško postići je biti drugačiji, a Jindas to uspeva. Želim im puno sreće i nadam se da ćemo imati prilike videti ih i u Novom Sadu uskoro.

Upravo ova dva poslednja benda, odnosno prva su i glavni utisak poslednje večeri festivala. Volela bih da publika malo više obrati pažnju na imena koja im baš i nisu poznata jer se tu često kriju pravi muzički dragulji.

OK Fest je ove godine opravdao sva moja očekivanja. Sigurno je bilo nekih propusta u organizaciji, koji ih festival nema, ali ja to nisam primetila. Sve pohvale za vrednu, uvek nasmejanu i spremnu da pomogne ekipu u press centru, prezabavnom foto timu i svim ostalima koji su svoj posao savršeno odrađivali i činili da se osećam savršeno. Ja sledeće godine ponovo dolazim na ovo mesto, a verujte mi, trebali biste i vi.

Andrea Magazin