PODELI

Stefan Aćimović ima 29 godina i dolazi iz Šapca. U potrazi za prospernijom budućnosti, doselio se sa majkom u Novi Sad 2003. godine. Na pitanje zašto su baš odabrali Novi Sad, Stefan kaže da je on predstavljao zlatnu sredinu između Šapca i Beograda, koji je isto bio opcija.

Među stvarima kojima najviše voli da se bavi jesu muzika i ilustracija.

“U Šapcu sam se družio sa jednom grupom ljudi koji su radili strip, ali u Novom Sadu postoji gomila ljudi koji su me usmerili i  unapredili moje znanje i sposobnosti”,  odgovor je Stefana na pitanje šta mu je to Novi Sad pružio, a da drugi gradovi nisu mogli.

Takođe dodaje da se u osnovnoj školi upoznao sa drum & bass muzikom i da je ubrzo u srednjoj školi počeo da se bavi produkcijom i DJingom, čime se bavi i dan-danas.

“Dosta literature, alternativne kulture i sličnog podzemnog znanja sam stekao ovde, što je na primer dosta potisnuto u Šapcu.”

Dodaje i da je, zahvaljujući tome što u Novi Sad dolazi dosta turista i ljudi iz inostranstva, imao priliku da upozna širok kulturni spektar ljudi.
Upitan da li ima neke anegdote vezane za ovaj grad, Stefan kaže da ih ima gomila i da su uglavnom sve vezane za tvrđavu, kako danju tako i noću. Ona koju bi izdvojio jeste kad su on i njegovo društvo upoznali stariji nemački par sa kojima su obilazili kontraminski sistem katakombi i tom prilikom su upoznali vodiča koji 20 godina iscrtava mape podzemnih prolaza Petrovaradinske tvrđave. Ono što je bilo neobično jeste to što su Stefan i njegovo društvo imali lampe na trenje koje su ’’krčale ko sam đavo’’ te je vodič pomislio da je neko pustio pse u prolaze.

Lokacija, zgrada i institucija koje Stefanu predstavljaju omiljena mesta ima dosta.

“Kamenjar, dosta drugara Novosađana ima tamo vikendice. Takođe i KC Lab, verovatno najzanimljiviji omladinski epicentar kulture u gradu. Zatim Dvorište, stari monolit metala Novog Sada, u kojem mi jednom mesečno pravimo Drum Unit Warning žurke. A tu je i Borisov Atelje, leto se ne provodi bez ovog mesta, i cele tvrđave uglavnom.’’

Izdvojio bi i biciklističke staze po gradu koje bi, kako kaže, samo štancao da je u upravi grada jer kaže da ih nikad nije dosta. Kao mesta vredna pomena Stefan navodi i skejt park, Dunavski park, SKC Fabriku, Brenin roštilj kod stadiona, CK13, Muzej savremene umetnosti i Cineplexx bioskop za koji kaže “u Bazaru, nikako u Promenadi, hoću da idem u bioskop, ne u tržni centar”.

Ono što bi Stefan dodao Novom Sadu i svom životu u istom jeste da pravi više drum & bass, brekbeat i electro žurki jer je to nešto što mu fali otkako se Gradilište ugasilo. Za kraj bi naveo da je Novi Sad divno mesto i da ga  treba kultivisati najbolje što umeš.

Isidora Popović

Fotografije ustupio Stefan Aćimović

*Priča je nastala u okviru projekta “Najlepše priče o Novom Sadu”  koji realizuje Udruženje Remiks, a finansira Omladinski savez udruženja „Novi Sad omladinska prestonica Evrope – OPENS 2019“