naslovna_poezika

Muzika i pesništvo kao jedno na festivalu Poezika

Festival Poezika održan je u Novom Sadu 9. i 10. juna u Kulturnom centru Novog Sada i u Američkom kutku gde je radionicu održao Chris Eckman.

Prvi dan  festivala je pored nastupa pobednika konkursa po izboru žirija festivala Poezika, Petra Pupića, obeležio i koncert “Muzika i pesništvo kao jedno” tri novosadska kantautora Nemanje Nešića, Miloša Zupca i Milana KoraćaNo, na početku Svetozar Nešić za klavirom pratio je Nemanju Nešića koji je ovom prilikom novosadsku publiku upoznao sa svojim novim albumom “Sve što slutnja šapne” koji predstavlja spoj Nemanjine muzike sa lirikom hrvatskg pesnika Dobriše Cesarića. Koncert je otvorio pesmama “Povratak”, “Jedne noći” i “Pjeni se more”, a zatim je pozvao svoje prijatelje da mu se pridruže.

NemanjaNesicPoezika2017

Drugu polovinu scene svojom vedrinom ispunili su Miloš Zubac, Milan Korać, Nenad Patković i Đorđe Bubnjević koji su publiku pozdravili surovo svevremenom pesmom V. P. Disa “Naši dani”. Razmišljala sam koji je epitet prikladan ovom nastupu plašeći se da dok pokušavam da kroz reč iskažem utiske ne budem kliše. Smem li reći da je nastup bio čaroban? Nadam se da smem jer su oni za ova dva sata stvarali čistu magiju. Miloš je kao pravi šaman  vodio svoje pleme koje je pomno slušalo red muzike, red anegdota o našim pesnicima i time sve nas obogatio novim znanjima. Između ostalog, saznali smo da Jovan Dučić nije želeo da kupi ni kuću ni stan u Beogradu koji je često posećivao jer je znao da će jednog dana imati ulicu ili da je Crnjanski  izazvao na dvoboj čuvenog Tadiju Sondermajera, vazduhoplovnog genija koji se vešto snašao u datoj sitaciji te Crnjanskom sačuvao ludi život, jer kako legenda kaze, nije mogao da ubije srpskog Puškina, a da je poginuo Tadija Sondermajer, nikada ne bi bila stvorena prva nacionalna avio-kompanija “Aeroput”, niti bi bio održan prvi transkontinentalni let, koji je upravo Sondermajer upriličio od Pariza do Bombaja.

Poezika2017

Dučićevi “Jablanovi” šumeli su uz note Zupca i Koraća, a Nešić je Crnjanskove pesme prisutnima približio uz zvuke rokenrola, pa se tokom izvedbe pesama “Partenon” i “Ja, ti i svi savremeni parovi” u publici šaputalo kako podseća na Ekatarinu, što je kompliment svakako. Kad smo kod EKV-a, nezaobilazna je obrada pesme “Bledo” koju smo čuli nedavno u Oblomovu na promociji Zupčeve knjige “Rezervna kultura” tako da nije izazvala iznenađenje već drago podsećanje. Istu emociju, radost ponovnog slušanja, proizvele su i pesma o cvetu feniksu, “Ramonda Serbica” kao i “Serbia bluz”.

Mikina “Kiša” moram reći, privukla je pažnju kako dobovanjem, tako i utišanom grmljavinom iz daleka…šta sam sad rekla? Pa daa, Đoletove udaraljke su u pitanju. Pesmu “Shelley” D. Cesarića Nemanja Nešić posvetio je, kako kaže, labradorki Mici koja je bila ravnopravna učesnica u snimanju spota, a koja je nažalost napustila ovaj svet.

Kroz sećanje o nastanku  pesme “Tajna veza” Duška Trifunovića, mogli smo da uvidimo koliko različitih tumačenja i doživljaja mogu da izazovu kvalitetni stihovi te smo od priče o Tahiru, zatvorskom čuvaru, preko ljubavnih nota stigli do internacionalnog hita Gorana Bregovića, ali to nije sve, jer ovo veče u niz  dodaje jos jedan biser koji je iznedrila ova naša gospoda. Posle priče o tome kako je Pero Zubac dobio nagradu “Goranov vijenac” usledila je njegova pesma “Nebo kao šatorsko krilo”. Bilo je tu još anegdota, ali nećemo ih sve preneti na papir kako bismo imali povod za slušanje još ovakvih kazivanja. Bližio se kraj večeri kada su na red stigle i pesme “Skačem visoko” Milana Koraća, ali i Nenada Patkovića koji je čuda činio svojim sviranjem gitare kao i Đorđa Bubnjevića za kahonom i udaraljkama. Dobri, stari, uvežbani Šinobusi.

Nenad_Milan_Poezika

“Osmeh novog proleća” pesma je benda Mali princ, a otpevao ju je Nešić. I onda bi “Spektakl” zajedno sa “Znamenjem budnosti”. Bolji kraj nismo mogli da zamislimo. Svi učesnici ove večeri opravdali su njen naziv i pokazali svetu da su muzika i pesništvo jedno i nadamo se da ovo nije jedini put da to čujemo.

bubnjevic

Drugog dana prikazan je film “Florian” mladog reditelja Daria Bukovskog, koji se bavi položajem umetnika u region, a nakon toga je u klubu Tribina mladih održan lirsko-muzički performans u kojem su učestvovali Ognjenka Lakićević, Marko Tomaš i Kralj Čačka (Nenad Marić). Ovogodišnja Poezika zaokružena je koncertom grupe Stray Dogg.

Ogromnu zahvalnost dugujemo festivalu Poezika koji uz muziku promoviše i pisanu reč, čuva od zaborava velikane našeg pesništva koji u svom vremenu nisu bili prihvaćeni pa su njihovi dani, postali i naši (u svim ostalim segmentima društvenog života, umetnost se još drži), ali istovremeno podržava i daje vetar u leđa novim generacijama.

Mina Erić

Foto: Ivana Jovanović

 

 

Comments are closed.