PODELI

Proleće je jedan od najorginalnijih novosadskih hard core bendova koji godine ove proslavlja svoju “srebrnu svadbu” u CK 13 05.12. Tim povodom razgovarali smo sa Nebojšom Reljinom, pevačem benda ovog neobičnog imena, koje je dao njegov otac iz razloga što je ime benda trebalo da bude suprotnost muzici koju sviraju.

Nismo postavljali klasična pitanja jer oni nisu klasičan bend, izdvajaju se scenskim nastupom, vokalom i metaforičnim tekstovima. Sa njihova tri albuma “Proleće“, “Meuh?“, “Žene odlaze u svemir“, postoje stihovi koji su čista poezija, izdvojili smo omiljene da nam kažu šta oni predstavljaju za njih:

Mnogo ga hvalimo kada nam treba, još više ga kudimo kad nam ne da?
Nebojša: Konkretno, ovde je reč o Novom Sadu, gradu u kom smo odrasli. Mada, stihovi mogu da se odnose i na ljude, stvari, na sve… skloni smo to da radimo, da hvalimo kad nam nešto treba, da kudimo kada nešto ne dobijemo… jel da?

Ako prođeš pored sebe, šta ćeš sa onim koji ostaje?
Nebojša: Ako zaboraviš na ono šta si u suštini, na duboke emocije i instiktivna, iskonska saznanja koja nosiš u sebi… ako dopustiš da prevlada ono što se čini lakšim, bržim putem… otići ćeš, i ostaviti sebe.

Slep je svet, koliko je potrebno trnja da uvene nežni cvet?
Nebojša: Slep je svet – koliko nam se zla dešava, ono ozbiljno preovlađuje, bojim se da gubimo bitku… ali, ipak – koliko je potrebno zla da nestane ono suštinsko dobro?

Da li to znači da je bogat gladan, a sirot da je žedan?
Nebojša: Hehe, dobro, ipak ovaj stih mora da se veže uz celu pesmu, mada, u suštini, i bogati i siroti su isti, samo su jedni gladni, a drugi žedni. Ili obrnuto. Sredina je najbolja. Mada, jedan moj dobar prijatelj mi je rekao da ću celog života vući za sobom prokletstvo zlatne sredine. Možda se pogrešno izrazio, sigurno je mislio da je taj balans – najteži.

prolece

Žene odlaze u svemir svojim kolima – dosta im je bilo muške inicijative?
Nebojša: A dobro, malo i mi da budemo šaljivi… ne volim da delim ljude na muške i ženske… ipak, u konzervatnom momentu, verujem da je ženama u ovo vreme prilično teško. Doduše, nikad im nije bilo lakše – nego muškarcima.

I mnoga pamet nije sa nama?
Nebojša: To je iz pesme SETA. U ovom stihu žalimo za najdražima, kojih više nema.

Dokle da čekam da smiri se duša, da poslušam srce, da odem u ku*ac?
Nebojša: Vrlo blisko sa prvim pitanjem. U ovo vreme (raskošne tegobe), kada ljudi počnu suštinski da se preispituju, donose teške, krucijalne odluke – drugi vole za njih da kažu da su otišli u ku*ac.

Zimski je dan i treba mi šal, da li je to znak da sam star?
Nebojša: Kad je čovek mlad i jak, ne treba mu šal… Razmaženi smo, nema Sparte u nama, ni malo… čast retkima.

Šta da jedem da bih bio vitak?
Nebojša: Klasična greška mnogih koji ne žele ili ne vole da razmišljaju, nego čitaju o dijetama i koječemu. Možeš da jedeš bilo šta – ako živiš zdravo, aktivno.

Ima li tu trunke ljubavi?
Nebojša: Nadam se.

Razgovor vodila: Dragica Mačkić

Fotografija benda: Uzakis

Naslovna fotografija je iz arhive benda.