PODELI
Foto: Nemanja Kalinić

Na samom početku moram konstatovati da ono što sam očekivala, kada je album “Problem je u ljudima” u pitanju, to sam i dobila. Zeke su bend od kog sam od starta očekivala mnogo jer je njihov potencijal bio očigledan. Čekala sam taj klik, što među njima samima, što kod publike i medija i mislim da se upravo ovim albumom desio, tačnije, da će se desiti.

Dobila sam album na preslušavanje pre, skoro pa dva meseca ali sam čekala baš ovaj momenat da objavim recenziju jer će sutra zvanično i biti predstavljen. Pretpostavljam da sam bila prilično neuverljiva na svako Davorovo pitanje “kada će recenzija?” izmišljajući neke glupave razloge za odugovlačenje. A zašto? Zato što slova bez zvuka kao potvrde nemaju toliko jak efekat, a album “Problem je u ljudima” je izuzetno dobar i kvalitetan i zaslužuje punu pažnju publike. Iskreno, ne znam da li bih pre pohvalila tekstove, produkciju ili harmonske linije koje su, na ovom trećem albumu, vrlo melodične i lako pamtljive. Cenim da na albumu koji ima 11 pesama, njih 8 će biti hitovi 1/1.

Izdvojiću nekoliko njih koje su na mene ostavile najjači utisak, a svima vama koji čitate ovu recenziju, najiskrenije savetujem da stavite slušalice, pojačate zvuk do daske, zatvorite oči i uživate.

Pesmu “Pomozi mi” imali smo priliku da čujemo kao jedan od četiri singla kojima su najvljivali ovaj album. Iako mi poznata, u celoj ovoj sklopljenoj priči dobija jednu novu dimenziju. Ovo je pesma čije reči prljavim prstom diraju direkt u ranu. Nemoguće je ostati imun na ono što nam poručuju, a mene, kao i mnoge verujem, najviše boli stih “decu porukama leče” kao i ironična konstatacija “hvala što sam živ”.

Sledeća na koju bih volela da obratite pažnju je pesma koja je dobila jedan poseban + pored, u toku preslušavanja. To je pesma “Fali nam nadanja” čiji naziv već ukazuje na to da je i ovo jedan od tekstova koji vas teraju na razmišljanje. Sam početak pesme u kojoj se nalaze gitara i Zokijev vokal, nakon kojih se ubacuju još jedna gitara i bas, uz tekst koji krvari koliko je bolan, momenat je koji je jedan od najjačih utisaka celog albuma, ako ne i najjači.

“Ne budi me” je pesma koja je malo drugačija od svih ostalih, barem na samom početku. Bez obzira na kasniji brži ritam i dinamične gitarske rifove, ova pesma je energetski dosta mirnija od ostalih pa me navodi na zaključak da bi mogla vrlo lepo da zvuči u nekoj unplugged varijanti.

Pesme “Borba”, “Grešnici”, “Kutija” i “Žila vodilja” su pesme prepune sjajnih gitarskih rifova, koje vas teraju da se mrdate, skačete i glasno pevate. To su one pesme zbog kojih ćete pocepati svoja grla, biti poliveni pivom koje će da leti iznad vas, a ako ste raspoloženi, odlično se “izvozati” u šutkama koje će biti neizbežne.

Izvojiću još dve pesme. Prva je najljubavnija (hm 🙂 ) na albumu, “Omča” koja ima potencijal da postane pravi radijski hit, mislim da su prva mesta svih top lista rezervisana za nju. Veoma je zarazna, ulazi u uši za tri i po sekunde i nećete je izbaciti iz glave ceo dan.

I za kraj sam ostavila pesmu “Seti me se” koja me, pored standardno dobrog teksta, oduševila svojom povremeno savršeno uklopljenom ritmičkom neuklopljenošću. Da vas ne davim muzičkim terminima, jednostavno rečeno, ovo je pesma koja će vas najviše namučiti da naučite da je pevate ukoliko gitara bude vaš metronom. A hoće malo i bubanj da vas zanese 🙂

Na kraju, jedan duboki naklon Zekama od mene za ovaj album. Momci, ovim albumom potpuno ste sazreli kao bend i ako vam nešto znači, što se mene tiče, isplivali ste u sam vrh novosadske muzičke scene i nadam se da vas čeka veliki uspeh, jer ste ga vi svojim radom zaslužili.

Andrea Magazin