PODELI

Najčuvenija slovenačka zabit Tolmin, smeštena na ušću ledene Tolminke u nestvarno zelenu Soču, ponovo je ove godine ugostila izvođače i poklonike punk rocka sa svih krajeva planete, deveti put zaredom. Imali smo tu sreću i zadovoljstvo da budemo prisutni i da vidimo i čujemo sve najbolje što punk rock može da pruži u sadašnjem trenutku.

Oprobani recept za prisustvo što većem broju nastupa primenjen je besprekorno i ovaj put. Glavna bina (Main stage) i bina pored plaže (Beach stage) funkcionisale su u različitim terminima tako da nije dolazilo do preklapanja nastupa bendova, što je retka pojava na festivalima. Kao poslastica, za goste je ponovo obezbeđena akustična bina (Acoustic stage) na štandu American Socks, jer se prethodnih godina pokazalo da su akustični nastupi bendova uvek zanimljivi i idealna prilka za horsko pevanje.

U pet dana festivala nastupilo je 58 grupa iz celog sveta (27 na glavnoj bini i 31 na bini pored plaže). Ovom možemo dodati i 9 nastupa na akustičnoj sceni, tako da je zabava bila neprekidna od tačno u podne do duboko u noć. Gotovo svakodnevno bili smo svedoci da završetak nastupa headlinera na glavnoj bini ne znači i kraj muzičkog dana, već nastavak lude noći pored reka uz muziku probranih DJ-eva.

Kad se pogleda spisak izvođača na PRH 1.9, možemo dati organizatoru čistu desetku. NOFX, Propaghandi, Pennywise, Descendents i Pulley su bili headlineri. Ali to su mogli da budu i drugi izvođači na glavnoj bini, poput Good Riddance, Less than Jake, Frank Turner, Teenage Bottle Rocket, Useless ID, Sick of it all, Ignite, pa čak i PUP. S malim izuzecima, na glavnoj bini su dominirale legende američke scene.

S druge strane, bina pored plaže je bila prilika da se predstave punk bendovi s različitih područja, pa smo imali prilike da vidimo i slušamo izvođače iz Holandije, Hrvatske, Rumunije, Austrije, Španije, Dominikane, Norveške, Italije, Brazila, Velike Britanije, Nemačke, Poljske, Belgije, Čilea, Češke, SAD-a i, naravno, Slovenije. Izvođači poput Much the same, Dopamines, Hit the switch, Drunktank, La armada, Straightline, CF 98, Krang, Sidewalk Surfers, mogli su naći svoje mesto i na glavnoj bini, ali je program takav da jednostavno nema mesta za sve na njoj. Zato nastupi na bini pored plaže imaju posebnu emociju i strast između izvođača i publike i uglavnom predstavljaju više od regularnog nastupa. Bili smo svedoci nesvakidašnjih scena poput onih da bend siđe s bine pa svira u publici, da muzičari na rukama publike surfuju po pitu dok izvode pesme, pa do onih uobičajenih da se muzičari ne vide od publike na sceni.

Sam muzički događaj i ove godine je ispraćen pratećim sadržajima, uobičajenim za ovaj festival. Prodavci robe su imali priliku da obuku i okite goste festivala, raznovrsne hrane je bilo u izobilju (dominirala je veganska ponuda), skate park je pružio priliku ljubiteljima da uživaju u svojim i tuđim veštinama, Fat wreck chords i American socks su ponovo iskoristili priliku za promociju proizvoda. I pored svega navedenog, gotovo je sigurno da mnogima i dalje najveće zadovoljstvo predstavlja kupanje u hladnoj Soči (temperatura vode je od 3 do 10 stepeni) u društvu prijatelja, ali i izvođača koji se ne ustručavaju da pre dnevnih i večernjih nastupa nađu osveženje u reci umesto u pivu.

Organizacija festivala je bila besprekorna, a kao najbolji dokaz ide javna pohvala od strane Fat Mikea tokom koncerta NOFX. Ovaj trenutak je možda prošao nezapaženo, ali kad ti glavna zvezda festivala, nepredvidivi i jedinstveni Mike to kaže, onda je to puno priznanje za uloženi trud.

Pored svih muzičkih ikona punk rocka koje defiluju ovim festivalom i zbog kojih se ljudi okupljaju, moram da iznesem stav da publika ostaje duša ovog “najboljeg malog festivala na svetu”. Potegnuti iz Kolumbije i Čilea, ili iz Austalije i Kalifornije, da bi uživao u onom što voliš, predstavlja pravu ljubav i zaslužuje poštovanje. Šta tek reći o ljudima koji su bili deveti put na festivalu i nisu propustili nijedan!

PRH 1.9 ostaje iza nas u najlepšem sećanju, a već željno iščekujemo jubilarno deseto izdanje PRH 2.0. i nadamo se da će organizatori uspeti da dovedu da svira neko iz Srbije. Ako se ne nađe takav neko, biće dobri i Rancid.

Anita Knežević