PODELI

Nikola Čubrilo je umetnik koji je istovremeno i kompletan autor tekstova i muzike svih pesama na albumu „Going Down The Road“, koji u svih svojih devet dugosvirajućih numera, na svojevrsnom ispovednom i sveže iskrenom bluzyy prizvuku – koji je na njegovoj gitari – OSAVREMLJEN, I NE UMARA, VEĆ, PRIJATNO, GODI UHU! -dobija sasvim novu draž i poletnost.

Ta poletnost i vedrina se ogleda ponajbolje u drugom rednom zvučnom komadu „Something Betweeen Us“. Dozvoliću sam sebi ličnu slobodu -jer mi se može- pa ću reći da mi se akustičan gitarski zvuk oduvek dopadao, ne vezano za bend ili za izvođača, ovdašnjeg ili  iz sveta. U ovoj kulturnoj ponudi i muzičkim švedskim stolom vanserijskog Nikole Čubrila pohitaću za -subjektivan sam, naravno, ali  i vas čitaoce UPUĆUJEM DA NABAVITE OVO CD IZDANJE I ČUJETE KOMPLETAN MATERIJAL KOJI ISTINSKI VREDI VIŠESTRUKO  OD CENE SVAKOG POJEDINAČNOG DISKA- za trećom  pesmom po redu na disku – „Hard Ways“.

Treba svakako potencirati da Nikola Čubrilo beži od radio frendli mejstrim zakonika koji tzv. nazovi srpska ili regionalna muzička industrija forsira. Pred nama je Nikola Čubrilo i dugosvirajući CD. Neke pesme vremenski traju po šest minuta i 11 sekundi (uvodna npr.), predivan song (hvala gospodinu Branimiru Lokneru na ubacivanju engleskih reči u srpski jezik) akustična „Memories“, koja traje pet minuta i sedam sekundi, a da ne govorimo o maksimalnoj i impresivnoj „Pain and Sufferin“ koja dolepotpisanog izrazito potseća na najbolje solo radove (a bilo ih je oko 8 solo CD-ova) Izzy Stradlina. Samo podseća! Odlična je Čubrilova i pretposlednja muzička numera koja budi nemir u mojim grudima, duši,  (dovoljan znak za uspeh, prenos energije, ključni momenat stvaranja muzičara i exspresije kod slušaoca, zar ne?) „Day by Day“. Nikola Čubrilo trio je zasebni univerzum za sebe i tako treba i da ostane i da se razvija i dalje.

Ovo je jedno od najuspešnijih izdanja ne tako male, i nikako male R n R records kuće koja može da se ponosi ovakvim izdanjem, a Nikola Čubrilo može da bude još više zahvalniji i ponosniji  što su ga gospoda i stručni ljudi (svako u svom domenu) Predrag Jovanović i Branimir Lokner, primili u svoje – diskografsko jato!

Neka pevaju ptice glasa i sviraju gitare rokenrola!

Sve ono što sam dodatno primetio i osetio slušajući ovaj CD Nikole Čubrila, nisam hteo da ovom prilikom napišem. Ostavljam tebi, dragi čitaoče, da neke tajne velikih stvaraoca osetiš i doživiš sam!

Izuzetno redak, vanserijski impresivan i kvalitetan materijal!

Milan B. Popović