PODELI

Naša sagovornica se zove Jovana Erić i ima 23 godine. U Novi Sad je došla nakon što je u Čačku završila Ekonomsku školu. Podelila je sa nama šta je to što u Novom Sadu voli i kakva su su njena dosadašnja iskustva.
Došla sam u Novi Sad iz Pranjana, mesta dobrih ljudi i najbolje rakije, kada sam pre pet godina upisala Visoku školu strukovnih studija za obrazovanje vaspitača. Prvenstveno sam došla zato što je moja sestra već ovde studirala i nekako je bilo logično da ću i ja doći da živim gde i ona. Nisam mislila da ću ostati da živim u Novom Sadu, ali, kada sam završila studije, odlučila sam da ipak ostanem jer me je ovaj grad i te kako pridobio. Volim ga jer je grad mladih ljudi, u njemu postoje mnoga kulturna dešavanja. Pozorišta i bioskopi su mesta koja volim često da posećujem. Sa druge strane, mislim da ima i dobra mesta za izlaske. Izbor je vrlo širok, za svačiji ukus može da se pronađe neka aktivnost.


Volim i ljude koji žive u njemu. Novosađani su po mom mišljenju veoma smireni. Njihov temperament je sušta suprotnost Beograđanima, ali i ljudima iz kraja iz kog dolazim.

Jovana nam je otkrila i da je Novi Sad najlepši na svetu jer tu živi i jedan Marko.

Ovde sam upoznala svog momka i to je sigurno jedan od ključnih razloga koji su prevagnuli da ovde ostanem i radim vredno kao mrav kako bih jednog dana ostvarila dobre uslove za srećnu porodicu.


Slobodno vreme voli da provodi u šetnjama Petrovaradinskom tvrđavom, a leti joj je omiljeni kutak ležaljka na Štrandu jer čitanje pored Dunava utiče vrlo smirujuće: Takođe, moram da pomenem i čari poslastičarnica u Dunavskoj ulici gde obožavam sladoled od vanile sa sokom od borovnice kao i predivni sutlijaš. 


Okolina grada ima svoje prednosti. Sremske Karlovce zbog svoje kulturne istorije i značaja u književnosti trebalo bi uvek spominjati kao i Frušku goru koja je prava oaza u ovoj ravnici.

Jednom prilikom su me pitali da li se deklarišem kao Novosađanka i ono što mogu da kažem jeste da sam Novom Sadu zahvalna što mi je otvorio svoja vrata i pružio mogućnost da se obrazujem, steknem razna iskustva i ojačam kao ličnost, ali smatram da je važno da nikada ne zaboravimo svoje korene, odakle smo krenuli i sa kojim ciljem.

Naslovna fotografija: Marina Pešić

Ostale fotografije ustupila je Jovana iz privatne arhive.

*Priča je nastala u okviru projekta “Najlepše priče o Novom Sadu”  koji realizuje Udruženje Remiks, a finansira Omladinski savez udruženja „Novi Sad omladinska prestonica Evrope – OPENS 2019“