PODELI

Ova priča počinje na prvi pogled kao i svaka druga. Miloš Spasić je rođen 1993. godine u Boru, malom rudarskom gradu na istoku Srbije, ali je zbog studija odlučio da se 2012. godine preseli u Novi Sad. Da se ne radi o još jednom običnom studentu iz provincije koji je došao samo zbog fakulteta, uverili smo se ubrzo posle samo nekoliko minuta razgovora.

Ja sam Miloš, jedan običan učenik Osnovne škole “3. oktobar” u Boru, a kasnije smera Saobraćaj i transport u Mašinskoj školi. Zašto saobraćaj? Pa zato što su mi ljudi iz moje okoline rekli da u tome postoji dobra perspektiva. I ja krećem u tom smeru ne razmišljajući mnogo o tome šta bih imao od toga, ali imam želju da napustim Bor, još nakon osnovne škole. Nakon nekoliko pokušaja, nisam naišao na podršku i odustajem od te ideje. Ali sa dovoljno jakim stavovima i željama, uspeo sam 2012. godine da dođem u Novi Sad gde upisujem saobraćajni fakultet.

U Novi Sad ga je dovela želja da napreduje, da radi na sebi jer je u svom rodnom gradu dosegao maksimum koji mu je pružen. Da to nisu samo prazne reči dokazuje činjenica da je bio najbolji student u svojoj generaciji, a trenutno je na doktorskim studijama. Kako mu je to uspelo objašnjava skromno:

Ovaj uspeh ne bih voleo da prepišem samo sebi nego celom svom društvu i okruženju. Ja nisam čovek koji radi nešto zato što mora, ja sam čovek koji radi ono što voli i onaj koji voli da sarađuje. Naš zajednički rad se bazira na našem razgovoru, gde sedimo svi za jednim stolom i svako pita ono što ne zna, a ja se pravim “kao pametan” i tragam za odgovorima i odgovaram na sva pitanja. Nakon toga odlazim na svaki ispit i ni na jednom od njih ne nalazim ni jednog profesora koji me pita nešto, a da me neko za stolom već nije pitao. Što se kaže: “U tom grmu leži zec”, tako da u tom načinu rada leži moj napredak. Ovim sistemom završavam osnovne i master studije i sada sam na završnoj godini doktorskih studija.

Miloš se već nekoliko godina ozbiljno bavi fotografijom i jedan je od osnivača neformalne grupe Ufotkavanje. Nakon što je kupio prvi fotoaparat, izučavao ga sam, usledila je prilika koja se ne propušta – besplatan kurs fotografije u Udruženju Prevent sa kojim je  sarađivao od ranije.

U toku kursa sam i u fotografiji spoznao snagu timskog rada. Povučen velikim brojem ideja formiram jednu centralnu oko koje sam spreman da gradim temeljnu priču i koju ubrzo i moji saradnici prepoznaju. Sa tadašnjom “učiteljicom” na kursu Vesnom Forai započinjem priču zvanu Ufotkavanje.  Moja ideja je bila da Ufotkavanje bude tim mladih i ambicioznih ljudi koji vole fotografiju i vole da svaki trenutak zamrznu na svojstven način. Naš tim gradi nekoliko ljudi iz različitih profesionalnih sfera, ali svi sa istim shvatanjem i interesovanjem.

Ufotkavanje je postao prepoznatljiv tim u Novom Sadu koji ovaj grad promoviše na najlepši mogući način beležeći momente sa različitih događaja i manifestacija. Zajedno sa planinarskim društvom Železničar i Udruženjem Fruškać organizovali su i prvi Foto maraton.

Pored svojih redovnih aktivnosti fotografisali su Festival lampiona u organizaciji organizacije Osmeha na dar, Oktober fest na Novosadskom sajmu, Fruškogorski maraton, različite događaje koje organizuje OPENS, kao što su OPENS distrikt, Festival boja i slično.

Foto: Ufotkavanje

Saradnju  ostvaruju i sa različitim ugostiteljskim i turističkim objektima, među kojima se mogu izdvojiti Dom Kulture, Vrdnička kula, Fruškogorske terme, Hotel Premier i drugi.

Zbog svih ovih aktivnosti Ufotkavanje doživljava rast jer je akcenat na kvalitetu, a Novi Sad će i dalje promovisati kroz svoje fotografije. U narednom periodu organizovaće i kurs fotografije kako bi proširili svoj tim: Ideja je da kurs bude popuno besplatan, ali na nivou najjačih svetskih kurseva fotografije, koji će obuhvatati i teorijsku obradu, radioničarski rad, praktične radove, kao i niz različitih predavanja fotografa koji će prezentovati svoj put, kao i sve probleme i rešenja koja su primenili. Nakon ovog kursa ideja je da svi polaznici nastave saradnju sa Ufotkavanjem i da se polako popnemo na sledeći stepenik.

Osim kursa postoji i niz drugih ideja o organizaciji različitih edukativnih, humanitarnih i događaja zabavnog karaktera.

Foto: Ufotkavanje

Sve to što Miloš radi nije slučajno kao ni njegov izbor da u Novom Sadu nastavi da živi jer, kako kaže, Novi Sad je prepun mladih i ambicioznih ljudi.

U Novom Sadu, po mom mišljenju, živi ogroman potencijal za razvoj svake sfere ljudskih aktivnosti. Ja sam se direktno upustio u neke od njih i upoznao veliki broj ljudi. Najveće bogatstvo je ostvariti saradnju sa ljudima koji će tebi biti vetar u leđa, a i ti njima kada god je to potrebno. Potenciram zajednički rast i razvoj jer tako smatram da se možemo svi zajedno popeti na najviše grane. Sve ovo sam spoznao u Novom Sadu, tako da ja ovde vidim samo mogućnost napretka i rastem i razvijam se zajedno sa njim.

Miljan Stojmenović

*Priča je nastala u okviru projekta “Najlepše priče o Novom Sadu”  koji realizuje Udruženje Remiks, a finansira Omladinski savez udruženja „Novi Sad omladinska prestonica Evrope – OPENS 2019“