PODELI

Marko Rajković student je prve godine Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Kada je iz rodnog Vršca došao u ovaj grad kako bi studirao elektrotehniku, nije bilo potrebno mnogo vremena da se zaljubi u sve ono što prestonica Vojvodine u kulturnom, edukativnom i zabavnom smislu nudi.

Marko je član Udruženja studenata elektrotehnike Evrope, EESTEC, u kome neprekidno uči i usavršava se učestvujući u volonterskim projektima ovog udruženja. Ove godine, bio je jedan od predstavnika EESTEC udruženja u okviru OPENS zone na Exit festivalu na kom je inače bio prvi put i gde smo razgovarali o Novom Sadu, aktivnostima EESTEC-a, utiscima sa festivala, ali i zanimljivim mestima koje bi preporučio našim mladim sugrađanima.

Na početku razgovora, Marko nam je otkrio zbog čega je odlučio da će upravo Novi Sad biti grad u kom će provesti one najlepše, studentske godine:

Nema mnogo opcija u Srbiji sa fakultetom, tako da su za mene to bili Beograd, Zrenjanin, Temišvar ili Novi Sad, ništa južnije od Beograda. Fakultet tehničkih nauka je presavršen fakultet, te sam se prvo odlučio da je to mesto na kome želim da studiram. To je rezultiralo preselenjem u Novi Sad, u koji sam se momentalno zaljubio.

Prvo osećanje koje je imao, s obzirom na to da dolazi iz malog mesta, bio je strah, budući da, kao i većina studenata koji dolaze iz manjih sredina, nikada pre nije živeo samostalno, u potpuno nepoznatom okruženju. Prestonicu Vojvodine počeo je da naziva svojom drugom kućom kada je, zahvaljujući fakultetu, ali i EESTEC udruženju, sklopio jaka i važna prijateljstva koja će tek obeležiti njegov život.

Pre nego što smo počeli da razgovaramo o volontiranju, Exit-u i standardnim studentskim temama, pitala sam ga postoji li neka zanimljiva anegdota vezana za fakultet ili uopšte, dosadašnji boravak u ovom gradu koju bi rado podelio sa čitaocima Remix press-a, na šta je on, odmah, kroz osmeh, odgovorio:

Definitivno, ima ih mnogo. Jednu bih izdvojio kao presmešnu. Naime, moja devojka se doselila u Novi Sad godinu dana pre mene i dosta sam vikenda provodio ovde. Prvi put kada sam došao nisam poznavao Novi Sad, a ni okruženje i naselje gde nam je stan. Pošto je ona bila na faksu, rešio sam da se malo prošetam da razgledam. Zadubio sam se u svojim mislima i zalutao, a nisam imao internet da pogledam  kako da se vratim do stana, te sam pitao taksistu koji je bio parkiran da mi pokaže put. Bio sam 50 metara od stana, a da to nisam ni znao…

Marko je za Udruženje studenata elektrotehnike Evrope (EESTEC) čuo još u četvrtoj godini srednje škole od svoje devojke koja je već studirala na FTN-u, fakultetu koji je sedište organizacije. Kada je upisao fakultet, odmah se priključio ovom udruženju i zahvaljujući brojnim aktivnostima u kojima je učestvovao, ubrzo je postao podpredsednik za ljudske resurse udruženja za 2018/2019 godinu. Iskustvo koje dobija u okviru EESTEC-a veoma mu znači zbog usavršavanja ličnih i stručnih veština, a od kada se učlanio učestvovao je na svakom projektu:

Učestvovao sam na svakom projektu EESTEC-a od kada sam se učlanio. Na većini sam bio ‘logistika’, odnosno volonterska podrška izvršavanju projekta. Kao koordninator projekta radio sam na dva: EESTech Challenge Local Round i Rubin Rangers Exchange. Na lokalnoj rundi jednog našeg internacionalnog projekta bio sam zadužen za sponzorstva, dok sam na našoj razmeni bio PR. EESTEC je kao jedna fenomenalna porodica koja ne samo što pruža mnogo mogućnosti studentima elektrotehnike i računarstva (kod nas u Novom Sadu i studentima grafičkog dizajna), nego je tu i kao veliki motivator za ljude tokom studija. Ovo je samo u najkraćim crtama, o EESTEC-u bih mogao da pričam danima.

EESTEC je ove godine imao svoj štand na Exit festivalu u okviru OPENS zone. Marko je otkrio da li mu je ovo prvi put da volontira na ovakvom festivalu i kakvi su njegovi utisci sa najvećeg muzičkog festivala u jugoistočnoj Evropi:

Po nekom mom znanju EESTEC istorije Novog Sada, mi smo prisutni na Exitu od njegovog početka, a tu tradiciju nastavljamo kroz OPENS-ovu NGO zonu. Ovo je bio prvi put da volontiram na ovakvom festivalu, kao i što je ovo moj prvi Exit. Utisci su neverovatni, prvi dan sam obišao svaki mogući stejdž, dok sam ostala dva dana bio ciljano na mestima koja su mi se dopala. Nažalost, morao sam da propustim poslednji dan zbog nekih drugih obaveza u EESTEC-u, ali kada sumiram sve utiske definitivno ću posetiti Exit još mnogo puta narednih godina.

Pored Exita, jedini festival sličnog tipa koji Marko voli da posećuje jeste Way of Life Festival (W.O.L.F.) nadomak Vršca. Ističe da, kada je reč o Novom Sadu, svaku omladinsku manifestaciju koja se organizuje vredi posetiti, kao i sve festivale jer svako uvek može pronaći nešto po svom ukusu. Marko ne preferira izlaske u klubove, a svaki slobodan trenutak koristi kako bi izašao sa društvom u Gildu igrača i odigrao neku društvenu igru. Kada je lepo vreme, omiljeno gradsko mesto njegovog društva iz EESTEC-a je Kej žrtava racije gde redovno organizuju zajednička druženja.

Kada je reč o planovima za budućnost, Marko kaže da namerava da se lično usavršava do kraja studija i završi fakultet. O odlasku iz zemlje razmišljao je dok se nije preselio u Novi Sad, ali danas ističe da ne razmišlja čak ni o stručnoj praksi u inostranstvu jer mu je “srpska Atina” zauvek ukrala srce. Ipak, ne isključuje takvu mogućnost ukoliko se ukaže prilika koja bi ga dovoljno zainteresovala.

Za kraj, na pitanje kako vidi Novi Sad za nekoliko godina i šta je ono što bi eventualno voleo da promeni, Marko odgovara:

Novi Sad za 5 ili 10 godina vidim kao jedan superurbani grad sa još više mladih ljudi koji dolaze u njega, prava prestonica mladih. Ovde već ima mnogo prilika za svakoga da radi ono što ga zanima I voli, ali voleo bih da se mogućnosti povećaju mnogim događajima, kompanijama, organizacijama. Voleo bih da Novi Sad zauvek ostane ovako lep.

Pripremila: Vladislava Milovanović

Foto: privatna arhiva

*Priča je nastala u okviru projekta “Najlepše priče o Novom Sadu”  koji realizuje Udruženje Remiks, a finansira Omladinski savez udruženja „Novi Sad omladinska prestonica Evrope – OPENS 2019“