PODELI

Svi koji se razumeju u književne žanrove i forme, pišu ili pokušavaju pisati, ili, jednostavno, uživaju u lepoj i kvalitetnoj književnosti, znaju koliko je teško napisati/pronaći/pročitati dobru priču koja je i zanimljiva, i kompleksna, i ima razvijenu fabulu poput romana, ali i da uprkos kvantitetu,  prikazuje sav svoj kvalitet. Oto Oltvanji je svojom prvom zbirkom priča uspeo da svaku priču ponaosob zaoukruži u romanesknu celinu.

Pisane u poslednjih deset godina (od kojih su neke već objavljivane, dok su pojedine prvi put objavljene), priče koje tvore zbirku izabrane su na osnovu koncepta koji je autor imao na umu prilikom njenog sastavljanja. Naime, Priče misterije i magije i jesu priče misterije i magije- pet priča misterije na početku, pet priča magije na kraju i dve priče u sredini zbirke koje ih tematski povezuju. Kompoziciju nam je sam autor nakon poslednje priče i pojasnio rekavši da priče misterije sadrže određenu zagonetku koju treba rešiti, priče magije obuhvataju sve vrste fantastike kojima se autor u ranijim radovima bavio, dok u pričama koje povezuju ova dva koncepta ima elemenata i jednog i drugog segmenta.

Kroz priče upoznajemo plejadu likova koji predstavljaju, žive, preživljavaju, pripovedaju o 12 različitih svetova i isto toliko percepcija. O problemima dečaštva, nasilja, sestrinskih odnosa, susreta sa prošlošću, bivših ljubavi, uhođenja, prevara, ispraznih poslova,  mnogo je rečeno i neiscrpne su životne teme, ali ih Oltvanji pripoveda na takav živopisan način da se, dok ih čitamo pod velom misterije, ujedno saživljavamo sa njima i svaki trenutak zapitamo kakav će biti njihov ishod. To saživljavanje sa junacima i njihovim mikrosvetovima dodatno olakšava i način pripovedanja, naročito u onim pričama u kojima se narator obraća direktno čitaocu i u onim koje su ispričane direktno iz ugla glavnog junaka. Nikad do kraja ne otkrivši koji je to ključ koji donosi razrešenje svake od priča, daje nam prostor da svako od nas, na svoj način, odgonetne i shvati poruku utkanu u ispričano.

Za razliku od priča misterije koje nose ponešto od životne mudrosti, za priče magije može se reći da su knjiška poslastica za ljubitelje fantastike- u njima sve vrca od hotelskih duhova, porodičnih seni, putovanja u prošlost, sablasnih kolona živih mrtvaca, transformacija u vanzemaljska bića,  mađoničarskih trikova, novog svetskog poretka sa vanzemaljskim moćima. Dok u pričama sa početka zbirke (Teslino nasilje, Nećeš da nas lažeš, Sve uračunato, Velika mogućnost napredovanja, Devojke na prozorima) čitamo o realnim scenarijima, priče magije s njenog kraja (Oči boje biske, Naš hotel u nultoj tački grada, Pank, Lepše nego ptice, U tehnikoloru, večno mlad)  donose niz različitih mogućih scenarija. Posebnost priča magije je magično pripovedanje koje obogaćuje fenomenalna maštovitost i talenat u povezivanju rečenica u toliko logične celine da se i one sa dozom fantastike doživljavaju kao (možda jednog dana) realne.

Priče misterije i magije su pripovesti o svemu što doživljavamo, i o svemu onome što jednog dana možemo doživeti; jednostavno, o poznatim trenucima ispričanim na nepoznat način. Taj nepoznat način je način vredan čitanja. Priče koje povezuju dva koncepta zbirke (Aleja blistavih bodeža, Fabulator) za mene su priče magije; na vama (čitaocima) je da se odlučite gde ćete ih svrstati. Pitanje koje se nameće je- da li na svet gledate mistično ili magično? Možda su upravo priče iz ove zbirke ključ vase percepcije.

Nataša Pudar