PODELI

Braća Ratko i Radiša Teofilović i gitarista Miroslav Tadić sinoć su se vratili pred beogradsku publiku koncertom simbolično nazvanim „Zaboravljeni svet Balkana“ – jednoipočasovnim nesvakidašnjim putovanjem kroz muzičko nasleđe naših prostora – u ispunjenoj prestižnoj dvorani Kolarčeve zadužbine, odakle su ispraćeni sa zasluženim ovacijama i to nakon dva bisa.

Teofilovići i Tadić interpretirali su repertoar sa prvog zajedničkog albuma „Vidarica“ (2012), ali i brojne druge pesme. Harmonija dvoglasnog pevanja, uz pratnju gitarskog virtuoza – kombinacija je koja je beogradsku publiku osvojila od starta koncerta. Krenulo se od makedonskih tradicionala – „Ja izlezi stara majko“ se prelila u „Snošti go vidov“. Prvi u nizu frenetičnih aplauza se prolomio pre nego što je trio majstora započeo kosovsku „Gusta mi magla“.

Kratko su se umetnici obratili publici, smatrali su da njihova muzika treba prevashodno da govori. U ambijentu Kolarca, gde je trio već nastupio početkom 2013, ona ima posebnu notu. Za ovakav koncert čuvena klasična dvorana pokazala se se kao idealan prostor. Nizale su se „A što ti je, mila kćeri“, „Rosna livada“, „Kraj potoka“, a među njima nova obrada sastavljena od dve teme – „Nedo le arna devojko“ i „Goranine“. Jeste tradicija ali ovo je, kako je objasnio Tadić koji dugo već živi u Los Anđelesu, uvežbavano na moderan način – putem skajpa.

Ratko i Radiša su predahnuli dok je Miroslav instrumentalno izveo nešto što mu je, pre svega, jako dobro poznato kroz dugogodišnju saradnju sa Vlatkom Stefanovskim – „Kalajdžijsko oro“. Uloge su se nešto kasnije zamenile, pa su Teofilovići u njima svojstvenom „a capella“ maniru izveli „Marijo, bela kumrijo“ („Sa njom smo počeli, ona nam je otvorila svet muzike“) i „Duni mi, duni, lađane“. Publika raznolikog godišta osetila je i šum talasa („U đardina“/“Zaspalo je siroče“, „Majko, igla i bičvica“) da bi se točak nanovo okrenuo ka Makedoniji, Kosovu…

„Stojane, sine“ beše tema posle koje su se Ratko, Radiša i Miroslav prvi put poklonili publici, ali je sve zaista završeno tek posle dva bisa. Kada je okončana „Kaleš bre, Anđo“ posetioci su prepoznali da to, ovoga puta, zaista jeste kraj i priredili su gromke ovacije vernim čuvarima muzičke tradicije Balkana.

Teofilovici i Tadic 1Foto> Boris Vezmar