PODELI

Iako nikada nisam pisao recenzije ili prikaze muzičkih izdanja, preslušavši album „13 Ways to Die“ pančevačke ekipe pankera hororista Goatmare & The Hellspades, osetio sam neodoljivu potrebu da prozborim par reči na temu ovog, za Srbiju, osvežavajućeg i prilično originalnog i inovativnog izdanja, u vremenu kada trend diktira elektronska muzika, ili tinejdžersko tehničko prepapučavanje uz vrisku o izgubljenim ljubavima i problemima sa bubuljicama.

Nadam da će ovaj tekst ispuniti svoju trostruku svrhu – pre svega informativnu, zatim promotivnu, a na kraju i da će poslužiti kao jedan vid smernice ka onome kvalitetnom u muzici osuđenoj na „anonimnost“ šablonima i pomodarstvom odavno prisutnim na srpskoj sceni.

Dakle, u inat trendu, Slavko i ekipa hororista muzičara, predstavljaju nam žanrovski bućkuriš prijatan za uho, sa izuzetno duhovitim tekstovima i pevljivim refrenima i dozom topline koja će razbuditi sve morbidne nostalgičare.

Predstavljamo vam bend Goatmare & The Hellspades – prilično svežu pančevačku horror punk/rockabilly skupinu koja nas podseća na davna vremena, zaboravljenu slash kulturu, horor filmove B-produkcije, quiff i igranke sa damama koje su umele da plešu (umesto današnjeg nakaznog vrndupečenja po neonskim podijumima). Ipak, muziku ovog benda ne možemo definisati ni kao punk, ni kao rockabilly, već pre kao karnaciju nekakve šizofrene kreativnosti koja vrca iz svakog reskavog rifa gitare i giba se pod dirkama klavijatura koje nas podsećaju na zvuk orgulja iz omiljenih nam horor filmova. Uz sve to, Slavko nam kroz svoje slatkaste i pevljive refrene dostavlja urnebesne tekstove sa motivima pozajmljenim iz horor literature i filma, a simbolične na svojevrsan način i protkane umerenom dozom sarkazma.

Nakon zanimljivog demo snimka i učešća na mnogim kompilacijama, Pančevci lansiraju zvanični full-lenght album kojim krunišu dosadašnji rad. „13 Ways to Die“ je i zvanično izdajne izdavačke kuće „Punkthrone Mafia Records“ čime bend dokazuje da je i dalje vezan za underground kulturu i ponosno definiše svoje mesto u muzičkom univerzumu.

Shodno imenu izdanja, svaka od trinaest pesama na ovom albumu će vam pojasniti par stvari o smrti, zagrobnom životu, ljudskoj patologiji i naravno, neizbežnim tragičnim ljubavima.

Album otvara pesma „Grad duhova“, neobično ozbiljna za šaljivu prirodu ovog benda, ali istovremeno i pesma sa jedinstvenim „pik“ pećatom kojeg ovaj bend udara po svim plodovima svoje kreativnosti. „40 dana“ nas, zatim, vraća karakterističnoj tematici kojom se ekipa bavi i podseća na seriju ubistava Crne udovice, a sve to u simpatičnom rockabilly maniru sa nešto više distorzije. Sledi laganija pesma „Virus“, sa pa-ra-ra temom i veselim refrenom o kraju sveta uzrokovanom neizlečivom pandemijom. E, onda dolazi iznenađenje u kojem će vas na samom početku prestraviti mračni metal zvuk gitara i smrzavajući cameo vrisak Warbeast Holocausto-a (Triumfall), a potom i superskarameličan refren u kojem devojka u sutonu tihom pojašnjava kako je sadista i kanibal (po imenu pesme) i predviđa krajnje romantičan kraj svoje veze sa tabletomanom-mazohistom sa sve babom, kilogramima ljudskog mesa i krvavim pentagramom – hit u najavi! Sledi opasna bluzina „Bol“, u kojoj pevačica i klavijaturistkinja benda Isidora navodi par zanimljivih činjenica o psihologiji bola i kvalitetu sekire kao ubojitog oružja. Na pesmu o bolu nadovezuje se izuzetno brza punk stvar sa istaknutom dozom optimizma, pod imenom „Sve je mrtvo“, a potom šlager „Creva u kadi“, uz koji jednostavno mora da vam zamiriše pečeno kestenje, a koji želite da puštate na prvom sastanku, ili uz litru rakije nakon raskida, šetajući uz vetar i paleći cigaretu (pogleda izgubljenog u teškom vazduhu novembarskog svinjokolja) – najlepša ljubavna pesma! Nakon šlagera stiskavca, razdrmaće vas groteskni svingić o studentu anatomije koji ima problema sa nagonskim, a devojkama obećava miran san uz reči „Samo ćeš malo da zaspiš“. Sledi morbidna balada „Krvavi mesec“, u kojoj tužnu i užasavajuću priču peva gost-vokal Pentagramator (Terrorhammer), a obeležavaju i klavijature nalik onima sa starijih albuma benda Amorphis. Zatim nas voza (prema gradu, 120 na sat) pesma „Leševi u gepeku“ – zanimljiva i pevljiva pop-punk pošalica na temu patološke ljubavi ka poslu… sa mrtvima – a na nju se nadovezuje „Ti noćas umireš“, romantično misfitsko horsko divljanje o dvostrukoj igri pred kojom bi se prekrstili i gospodin i gospođa Smit, a ni Leatherface iz TCM serijala ne bi ostao ravnodušan. A nakon toga – tropiko, limun žut i Frankenhooker: poučna pesma „Draga“, u kojoj glavni junak upozorava na opasnosti minskog polja, a istovremeno naglašava da ljubav može da traje večno uz sklonost nekrofiliji, znanje anatomije, indijansko groblje i krojačku veštinu. Album zatvara pesma „Prazno bez tebe“, još jedan od pevljivih shoo-wop hitića o usamljenosti, ljubavi i oplakanim parcelama.

Sve u svemu, album „13 Ways to Die“ ne samo što je zanimljiv zbog svoje razrađene i raznolike strukture koja ipak čini integralnu celinu po kojima su pančevački hororisti poznati, već je i prijatan za uho, primamljiv, nimalo zamarajuć i osvaja na prvo slušanje, a pozadini ne da mira. Uz zvanično izdanje čiji je izlazak najavljen za simbolični trinaesti februar, Goatmare & The Hellspades lansiraju i ograničeno „Black Edition“ duplo izdanje, tako da bi se što pre trebalo naoštriti i spremiti za horor trinaest inventivnih načina za umiranje.

Ocena: 10 (deset)

Spisak pesama:

1. Grad duhova

2. 40 dana

3. Virus

4. Sadista i kanibal

5. Bol

6. Sve je mrtvo

7. Creva u kadi

8. Samo ćeš malo da zaspiš

9. Krvavi mesec (feat. Pentagramator)

10. Leševi u gepeku

11. Ti noćas umireš

12. Draga

13. Prazno bez tebe

 

Radoslav Slavnić