Sinoć je u SKCNS Fabrika održan treći samostalni koncert Urban&4 u Novom Sadu.
Kako je i očekivano, Fabrika je bila puna, a ovaj koncert ostaće upamćen po mnogo čemu.
Trajče i Ilija, zajedno poznatiji kao grupa Ti, započeli su ovo veče nešto malo posle 22 časa. Obzirom na publiku koja je bila prisutna na njihovoj svirci, može se zaključiti da su svojim prvim albumom, nedavno objavljenim, dovoljno zainteresovali publiku, a dobar deo njih je već znao i tekstove određenih pesama. Njih su dvojica, a zvuče kao da ih je petorica. Doduše, danas uz modernu tehnologiju nije to toliko teško postići, ali svakako, grupa Ti je vrlo kvalitetan duo, potpuno posvećen onome što radi. Odličan zvuk, odlična energija, i više nego odlična reakcija publike pogotovo na do sada najpoznatiju pesmu za koju su snimili i spot, „Da ti želim dobra jutra“. Najavili su i sledeći nastup u Novom Sadu koji će se održati 13. jula u Omladinskom centru CK13.
U pauzi, dok su se Damir Urban i njegova četvorka spremali za nastup, tehničari su užurbano trčali po bini i pripremali kako bi sve bilo savršeno za ono što sledi. U momentu kada su ispred bine postavili veliko belo platno, bilo je očigledno da se priprema nešto posebno i da ovo neće biti standardni koncert Urbana&4. Desetak minuta nakon 23 časa, upalio se reflektor na bini, a na platnu se pojavila silueta Damira Urbana. Koncert je otvorila pesma „Astronaut“ i od prvog glasa krenulo je horsko pevanje i već tada bilo je potpuno jasno da će i ove večeri Fabrikom kružiti neverovatna količina pozitivne energije. U istom ambijentu, skriveni iza platna izveli su još dve pesme, „Ruke“ i „Moja“. Bila je to sitnica koja je napravila potpunu čaroliju.
Na prvim taktovima pesme „Robot“, platno je sklonjeno, a publika je uz ogroman aplauz i ovacije pozdravila Damira, Sandija, Luku, Marka i Sašu. Damir Urban je na vrlo neobičan način predstavio članove svog benda već nakon druge pesme, dok su još uvek bili skriveni iza platna, objašnjavajući publici ko je gde pozicioniran na bini. Pričljiv, kao i uvek, nakon pesme „Robot“ pozdravio je publiku, konstatovao da su se pojavili određeni tehnički problemi, iskomunicirao sa toncem, i uputio izvinjenje svim prisutnima što se ponaša bezobrazno, ali je odmah i objasnio da je to zbog toga što se u Novom Sadu oseća potpuno domaće, kao da je kući, „a doma sam inače bezobrazan“ rekao je. 🙂
Tehnički problemi koji su ih pratili jedan period Damiru su smetali, vidno je bio nervozan zbog toga, ali publika ga je dugim aplauzima nakon svake pesme brzo uverila da je sve u najboljem redu i da njima to ni malo ne smeta. Veći broj njih ne bi ni primetio probleme da on sam nije skrenuo pažnju na njih. Ali, tako je to kada se na bini nalazi pet profesionalaca.
Pesme koje su usledile bile su „Hirošima“, nova „Sutra ćemo pričati“ za koju je rekao kako su je do sada izveli samo tri puta, i da će za nekih deset godina, i ova pesma biti „kao puter“. Nakon najnovije na red su došle dve koje su u samom vrhu Damirovih najpopularnijih pesama. Prva je „Ako se napijem“, a kada Sandi uzme akustičnu gitaru u ruke svi znamo da sledi vanvremenski hit, „Moja voda“. „Budi moja voda, ja sam sada vatra..“ orilo se Fabrikom kojom se prolila emotivna toplina, svi su slušali i pevali glavom i srcem.
„Kasno je“, „Kundera“, „Odlučio sam da te volim“, „Nebo“, „Magnet“, „Spelujem ti ispriku“, „Mjesto za mene“ i „Mala truba“ bile su pesme koje su se našle u zvaničnom delu koncerta. Publika je, svaku pesmu pevala, čini se, bez udisaja i izdisaja od početka do kraja. U toku pesme „Mjesta za mene“, Damir je utišao bend i pustio publiku da uživa i peva sa minimalnom muzičkom pratnjom, pa čak i u momentu kada je hteo da završi pesmu, oni mu nisu dozvolili i naterali su ga da produži pesmu.
Nakon maestralne završnice pesme „Mala truba“, zahvalio se svima i oglasio kraj zvaničnog dela koncerta, ali bis je naravno prosto morao da se desi. Nakon kratke pauze, na bini su postavljene dve stolice na koje su seli Sandi i Damir. Mala klavijatura na kojoj je Sandi svirao bila je jedini instument u prvoj pesmi bisa, „Pustinja“. Poslednje dve pesme bile su „Otporan na život“ i „Aroma satanica“ u kojoj su pokazali sva svoja muzička umeća i u desetominutnoj izvedbi sve ostavili bez daha.
Radost je jaka emocija koja, obično, kratko traje. Radost je sinoć ispunila sve prisutne u Fabrici. Ljubav ima duže trajanje, to je emocija koja nas “podiže ” i daje snagu da činimo i ono što nam deluje nemoguće. Upravo to je konačan zaključak sinoćnjeg koncerta Urbana&4. Ljubav prema muzici, najiskrenije emocije koje se nalaze duboko u nama, i koje najčešće ne pokazujemo jer smo tu najranjiviji, sinoć su vladali publikom u Fabrici. Urban nam je još jednom dao tačno ono što očekujemo od njega. Umetnost i nezaborav.
Više fotografija možete pogledati ovde.
Andrea Magazin
Foto: Ivana Jovanović
