PODELI
Lačni Franz - Cankarijev dom, Ljubljana

Kada putujete prvi put u neki grad, obično imate razna očekivanja, planove pa i želje šta bi tamo voleli da doživite. Spremajući se na put za Ljubljanu kako bih ispratila još jedan koncert Lačnog Franza, razmišljala sam kako će me tamo dočekati lep grad i hladni Slovenci. Napomenuću za one koji ne znaju da to postoji (verovali ili ne, ima ih), reči koje trenutno čitate deo su putopisne reportaže, ne isključivo koncertne.

Moja očekivanja bila su ispunjena, dočekao me prelep grad i ne baš tako hladni Slovenci kako sam stekla utisak čitajući i slušajući razne priče. Kako bi što kvalitetnije provele vreme, fotografkinja Marina i ja odlučile smo provesti četiri dana u Ljubljani. Lačni Franz u poslednjih godinu dana slušala sam dva puta, na banjalučkom Demofestu prvi put i zimus u novosadskom Firchie Think Thank Studiju. Oba puta bio je to standardan koncert, sa puno energije i struje Koncert koji se 27.03. održao u klubu Cankarjevog doma u srcu Ljubljane bio je akustičan, sa malo struje i puno emocija ali i duhovitih doskočica uvek šarmantonog Zorana Predina. Priznajem, ništa ga nisam razumela ali publika se beskrajno zabavljala i smejala. To je bilo dovoljno da pozitivnu energiju osetim i ja iako nisam znala o čemu govori. Do kluba Cankarjevog doma dolazi se posebnim liftom pošto se nalazi na vrhu zgrade, što celom koncertu daje dodatnu čar. Jedan od lepših momenata, osim prefinjene emocije koja je vladala za vreme koncerta, bio je i pogled na prelepu i čudno mirnu, svetlom obasjanu Ljubljanu sa terase kluba.

Koncert je otvorio Zoran, bez momaka iz benda, sam sa svojom gitarom i pesmom „Čas beži“, nakon koje mu se uz pesmu „Pod zarašćeno titovko“ jedan po jedan član benda pridruživao i osnovnu temu razradio i obogatio zvukom svog instrumenta. Usledile su pesme „Poljub, ki piše ustnice“, „Sveži vaterpolisti“, „Splet na svoji srani“, „Žarek upanja“, „Gusarka“, „Ko ura spi“, „Bolj star, bolj nor“ i „Nova nebesa“. Svaka pesma imala je svoju vizuelnu priču na dva video bima. S obzirom da je koncert bio akustičan i da je bend sedeo, moglo bi se reći da bi za oko koncert možda bio čak malo i dosadan ali su vizuali, posebno spremljeni za ovu priliku, bili pun pogodak.

Pored kluba gde se koncert održao nalazi se bar u kom ste tokom večeri, pa i za vreme samog koncerta mogli da se poslužite časom sjajnog vina. Slovenci imaju vrlo kvalitetna domaća vina a sve preporuke za čašu dobrog vina idu ka „Dvorskom baru“ koji se nalazi u samom centru Ljubljane, pored reke Ljubljanice. Kada se nađete u Ljubljani nikako ne treba da propustite šetnju pored reke čije su obale spojene velikim brojem mostića na kojima se svakog momenta nalazi veliki broj turista, kojih je inače Ljubljana prepuna. Strogi centar Ljubljane čini spomenik Francu Prešernu i tri mosta, tik jedan uz drugi a koji su glavno mesto za stvaranje uspomena fotoaparatima i telefonima. A kada su uspomene u pitanju, one koje se zasigurno dugo pamte upotpunjene su muzikom. Lako prepoznatljivi glas Zorana Predina i muzika koja dopire iz instrumenata mlade ekipe koju je oko sebe opkupio, svakako su muzika koja je upotpunila slike koje sam nekoliko dana unazad urezala u sećanje.

Pesma koja je na mene ostavila najjači utisak bila je pesma posvećena Margiti Stefanović koja nosi njeno ime. Divno je bilo gledati sa strane sa kojom setom i blagim osmehom svi ti ljudi tiho pevaju pesmu posvećenu baš njoj. Praznina koju je njen odlazak ostavio velika je….od Vardara pa do Triglava. Pesme koje su izvedene nakon toga su „Pridi k meni“, „Akustična voda“, „Daj lupčka!“, „Čakaj me“, „Ne mi dihat za ovratnik“. „Praslovan“ je pesma koja je izazvala najviše emocija kod slovenačke publike a „Zadnja večera“ i „Mentol bombon“ bile su dve poslednje pesme zvaničnog dela koncerta. Bis je bio neizbežan a nakon ovacija koje su trajale nekoliko minuta, pesmama „Lepa, ko mi pride“ i „Zarjovele trobente“ Lačni Franz završio je ovo predivno veče. Emociju koju sam to veče doživela, nosiću dugo u sebi i beskrajno hvala Zoranu koji nas je pozvao da ispratimo ovaj koncert i upoznamo jedan, zvukom potpuno drugačiji, Lačni Franz.

Ako posetite glavni grad Slovenije preporučujem da se žičarom popnete na Ljubljansku tvrđavu, opustite uz kafu i divan pogled na grad, posetite Muzej Iluzija u samom centru grada gde ćete se odlično zabaviti. Prošetajte kroz veliki gradski park Tivoli, tu ćete sigurno osetiti mir i opuštenost, vozite se brodićem po reci i obavezno obiđite divne uličice u centru grada kojima se širi miris cimeta i koje su prepune prodavnica čokolada i raznih suvenira.

Kažu za kraj se uvek ostavlja najslađe pa tako sam i ja za sam kraj ostavila ono što je moju dušu ispunilo zadovoljstvom. Iskoristiću priliku da se zahvalim našim domaćinima Valentini i Zlatku što su naš boravak u njihovom gradu učinili još prijatnijim a poseban poljubac i zagrljaj šaljem Stefanu, najslađem desetomesečnom dečaku na svetu!

Posetite Ljubljanu i slušajte Lačni Franz!

Više fotografija sa koncerta pogledajte ovde.

Andrea Magazin

Fotografije sa koncerta: Marina Pešić

Fotografije Ljubljane: Andrea Magazin