PODELI

Nema ništa lepše od toga kada bend koji zavoliš od njegovih samih početaka posmatraš sa strane kako raste i postaje veliki. Neprijatelj prelazi zeku je bend koji je na putu kojim se ide ka velikim i lepim stvarima i pravo je zadovoljstvo posmatrati to izbliza. U subotu 12. novembra, u koncertnom prostoru SKCNS Fabrika, proslavili su prvu deceniju postojanja i promovisali svoj četvrti album po redu, “Krv, suze i nojz”. Sa nestrpljenjem sam čekala ovaj spektakl jer njihovi koncerti su jedna zaokružena celina. Sem sjajne muzike, oni su i fantastični zabavljači. Ne znam da li je to do novosadskog mentaliteta ili je puka slučajnost, ali velika većina novosadskih muzičara sem što ume da napiše fenomenalne melodije, jednako dobro ume da nasmeje i zabavi publiku između pesama. Svakako najpoznatiji i najbolji u toj kombinaciji bio je Balašević, a takav pristup danas imaju Atheist Rap i NPZ.

Početak ovog spektakla zakazan je za 20h, a priliku da zagreju publiku za zvezde večeri dobili su bendovi Kürwabanda i Neon koji su zaista bili sjajni, ali i zabavni, baš kakvi i treba da budu bendovi koji nastupaju pre Zeka.

Kako je i planirano, oko 22h Zeke su izašle na binu a onda je usledio skandal! Pesme “Ti opet ćutiš” i “Ako me mrziš” koje su bile prve dve na repertoaru, bile su toliko glasne da su bukvalno probijale mozak. Sve je zvučalo kao jedan potpuni haos, vokali su se čuli kao da je Zoki preko mikrofona stavio krpu pa sve to pevao u teglu umesto u mikrofon, Pajina gitara se čula do Ž stanice, imala sam utisak da Crveni lomi bubnjeve koliko je bio glasan, a bas se tek tek nazirao. A Oliver….on svakako samo nešto svirucka tek tako, čisto da bude tu.

Šalu na stranu, zvuk je zaista bio katastrofa. Neke zle sile su tu umešale svoje prste i ispomerale sve reglere na mikseti, ali vrlo brzo stvari su se dovele u red i bile pod kontrolom. Već na pesmi “Mećava”, koja je bila treća po redu, zvuk je bio tutto perfetto što bi rekli Italijani i žurka je mogla da počne. Već naredna pesma “Ne volim da ne volim”  izazvala je buru zadovoljstva kod publike, a svaka naredna činila je publiku sve opuštenijom i sve “luđom”. Usledile su naslovna numera sa novog albuma, pesma “Galebe”, “Sud”, “Zagrej mi dlanove” i tako redom….

Šta je to što jedan običan koncert pretvara u spektakl? Naravno, gosti! Ove večeri, na bini su se smenjivali razni gosti, što domaći što komšijski, a prvi na bini bio je njihov roudi Bogdan koji je zajedno sa nima otpevao pesmu “Mećava”. Na žalost, ništa ga nisam čula jer su lonci i poklopci od zvuka još uvek bili aktuelni u toj pesmi. Sledeći je bio Danijel Janković iz hrvatskog benda Rašpa koji je zajedno sa Zekama izveo pesmu “Žila vodilja”, a odmah za njim, na sledećoj pesmi “Omča” gost je Robert Rob, takođe iz benda Rašpa.

To su bile komšije, a ubrzo za njima, na bini se pojavio svima vrlo dobro poznat Alen Jovanović iz benda Goblini. Sasvim je bespotrebno reći da je njegovo pojavljivanje na bini bilo ispraćeno ovacijama jer ipak publika koja sluša Zeke, sluša i Gobline, tu greške nema. Alen je odsvirao pesmu “Doviđenja draga“ a atomsfera je u tom momentu dostigla izuzetno visoki nivo, svi su pevali, skakali i vidno bili srećni.

Nakon pesama “Lešinari”, “Borba” i “Odmahni vetru” red je došao na pesmu “Vreme je” a na binu je izašao Nebojša Reljin iz benda Proleće. Ova pesma mu je odlično legla, toliko dobro da je mogla biti jedna od pesama koju je zapravo snimilo Proleće. Bravo Nebojša na tako perfektnom odabiru pesme koju ćeš otpevati!

Naredne pesme bile su ta diiivna pesma “Tara”, “Kako ti odgovara”, “Aleksandar”, “General” “Mlad i naivan”, “Ne budi me”, a onda je došlo vreme za sledećeg gosta. Uz prve taktove pesme “Ja nisam bolestan” na binu je istrčao Mijodrag Cigljarev svima poznatiji kao Kimi iz benda Kolaps, a Davora je na basu zamenio Ivan Černjak. Moram priznati da mi se Kimijeva izvedba ove pesme jako svidela. On je svojim fantastičnim vokalom učino pesmu toliko jakom i moćnom da sam ja ostala zakucana u mestu. Meni se u glavi već mota neki duet NPZ-a i Kimija, pa čak i spot. Odlična su kombinacija! Mislim da su fotografi ove večeri imali ozbiljno težak posao. Trebalo je uhvatiti sve te zanimljive kadrove jer su Zoki, Paja, Crveni, Davor i Oliver već sami po sebi harizmatični i veoma zahvalni za fotografisanje, a na sve to pojavili su se isti takvi gosti….. Jedna velika pozitivna zbrka i buka!

Sledeća pesma potpuno se uklopila sa prethodnim gostom koji je napravio dodatne turbulencije atmosfere svojom neuhvatljivošću na bini, “Turbulencije”. Kraj se već nazirao, a da je definitivno i došao znali smo po pesmi  “Odlazim zauvek” za koju su svi gosti izašli ponovo na binu i otpevali je zajedno sa Zekama. Nisu tu bili samo ovovečernji gosti nego i mnogi prijatelji i fanovi benda, a jedan od njih je dečak Andrej koji nema više od 10 godina, dolazi na skoro sve nastupe ovog benda i uvek je zajedno sa svojim roditeljima u prvim redovima. Bravo!

Bane, jedan od velikih prijatelja ovog benda za vreme izvođenja pesme izneo je tortu koju je predao Zokiju i ovim svojim poklonom na najbolji mogući način zasladio veče.

Evo priznajem, prvi put imam problem da završim tekst jer to kako bih ga ja završila, njima se neće svideti. Kad smo se razilazili posle koncerta rekli su mi – Nemoj previše lepo da pišeš, nagrdi nas malo! I kako sad ja da završim tekst o ovoj, meni vrlo prijatnoj i dragoj večeri? Uostalom, nisu mi platili da pišem kako oni žele, pa ću završiti kako ja želim.

Sjajni ste, samo tako nastavite, kidajte sve više, koračajte što dalje, a svečano obećavam da za 30 godina postojanja, napisaću najgori tekst ikada!

Više fotografija pogledajte ovde.

Andrea Magazin

Foto: Davif Hrubik / Ivana Jovanović