Legendarni Partibrejkers, jedan od najbitnijih sastava domaćeg rokenrola, povodom 30 godina postojanja održaće slavljenički koncert 29. novembra u maloj dvorani Spensa u Novom Sadu, u organizaciji promoterske kuće Long Play.
“Dolazimo da proslavimo sa Novosađanima naš praznik. Nadam se da će ih puno doći da se proveseli sa nama. Daćemo sve od sebe. Kao i uvek”, poručuje frontmen Zoran Kostić-Cane.
Novosadsku publiku očekuje dvočasnovni baraž Partibrejkers klasika kao što su “1000 godina”, “Kreni prema meni”, “Put”, “Hoću da znam”, “Hipnotisana gomila”…
Ulaznica za veliku rođendansku žurku Partibrejkersa u Novom Sadu košta 800 dinara i naći će se uskoro u pretprodaji na blagajni Spensa, kao i preko mreže Eventima, dok će na dan koncerta koštati 1.000 dinara.
Pored trijumfalnog nastupa zimus pred preko pet hiljada posetilaca u rasprodatoj i krcatoj Hali sportova u rodnom Beogradu, Cane, gitarista Nebojša Antonijević-Anton i drugovi održaće u Novom Sadu drugi veliki koncert povodom jubileja.
“Nikad ne može ništa isto da izgleda, nijedan dan ne liči na onaj prethodni, nijedan naš koncert nije isti… Nadamo se da ćemo ovaj put biti još bolji”, kaže Cane.
Bend su osnovali u Beogradu avgusta 1982. godine Cane, bubnjar Goran Bulatović-Manzanera i gitaristi Nebojša Antonijević-Anton i Ljubiša Kostandinović, a nazvali su se Partibrejkers, kako su sami sebe doživljavali. Prvi nastup imali su 4. oktobra 1982. u beogradskom “Dadovu” kao predgrupa sastavu The Fifties, a svoj jedinstven spoj panka, garažnog roka i bluza sa dve gitare, bubnjem i glasom, ali bez basa, prvi put su predstavili pesmom “Radio utopija” na kompilaciji “Ventilator 202” (1983).
Singl “1000 godina/Večeras” (1984) najavio je kultni album “Partibrejkers”, jedan od najboljih debija srpskog i jugoslovenskog rokenrola, koji se pojavljuje u produkciji Dušana Kojića-Koje (Disciplina kičme) i benda, a donosi pored stvari sa singla niz Partibrejkers klasika kao “Ulični hodač”, “Ona živi na brdu”, “Gubitnik”, “Ako si…”
“Volim tu vrstu muzike – ritam i bluz, pank rok i sve to. Osećam se prijatno što mogu da time pokažem svoju osobenost i različitost. Sve ovo radim iz mogućnosti da kažem što mislim o ovom svetu i ljudima sa kojima živim, da prikažem svoje emocije, da utešim nekog ko se oseća jako usamljeno ili ima frku što se razlikuje od krda”, kaže danas Cane.
Ubrzo posle izlaska prvog albuma bend nakratko prestaje sa radom, da bi se okupio krajem 1986. u novoj postavi. Ključni autorski dvojac Cane i Anton, basista Dime Todorov-Mune i bubnjar Vlada Funtek objavljuju
“Partibrejkers II” (1988) sa kome su “Prsten”, “Put”, “Mesečeva kći” i druge.
Sa Igorem Borojevićem za bubnjevima sledi “Partibrejkers III” (1989), koji dovodi bend iz andergraunda na prag velike popularnosti u Jugoslaviji zahvaljujući hitovima “Kreni prema meni”, “Zemljotres”, “Ono što pokušavam sad”, “Hipnotisana gomila”…
Koncertni album “Zabava još traje” (1992) je samo kasetno izdanje, na kome su i dve studijske stvari “Svako ima pravo na mir” i “Veliki svet” gde bubanj svira Borko Petrović. U prvoj polovini devedesetih, vremenu ratova i sankcija, Cane i Anton nalaze snage da uz pomoć brojnih gostujućih muzičara objave još jedan sjajan album “Kiselo i slatko” (1994) na kome su “Hoću da znam”, “Molitva”, “Ja sam doktor”…
Cane i Anton okupljaju novu postavu Brejkersa u kojoj su basista Gojko Sevar, bubnjar Darko Kurjak i gitarista Srđan Graovac i snimaju najpre stvari “Ludo i brzo” i “Rođen loš” za kompilaciju “Najbolje od najgoreg” (1996), a potom i album “Ledeno doba” sa koga se izdvajaju naslovna pesma, “Sit gladan” i “Ne možeš mi ništa”.
“Svaka postava koja je svirala je uvek davala maksimum. Morala je da da, bila je prinuđena da da, jer svaka svirka ti je k’o borba za život. Niko nema pravo na grešku. Naravno, dese se one ljudske i sve to, ali moraš pobediti umor, a puno se putuje, malodušnost, neku lošu atmosferu… Kad izlaziš na binu, kao da izlaziš na reanimaciju sopstvenog života”, objašnjava Cane.
Ponovo kao četvorka sa novim basistom Mišom Karajankovićem Partibrejkers snimaju “Da li sam to ja” i “Krug” za novu CD kompilaciju “San i java” (1999), dok album “Gramzivost i pohlepu” (2002) sa koga su pesme “Žurim” i “Noćas u gradu” radi pored Kurjaka i bubnjar Miloš Velimir-Buca. Za sada poslednji studijski album “Sloboda ili ništa”, koji u početku niko nije hteo da izda, da bi se na kraju ipak pojavio za PGP RTS 2007. godine. Sa albuma se ističu naslovna pesma i “Dugo nema te”, a u postavi su basista Vladislav Rac i bubnjar Dejan Utvar.
Sa dva koncerta iz marta 2009. u Domu omladine Beogradu pojavljuje se dogoočekivani živi album benda “Krš i lom” (2010), koji pokazuje da su Cane i Anton, uz novog basistu Zlatka Veljovića-Lakija i povratnika za bubnjeve Kurjaka, još uvek jedan od uživo najmoćnijih bendova Srbije i regiona.
“Bilo je teško i zanimljivo. Raslo se i zaljubljivalo, i deca se rađala, putovalo se i družilo, i našli smo Boga, znači jedna sveukupnost. Muzika je najlepša stvar na svetu koja te prikazuje u boljem svetlu nego što jesi… Koliki je trud uložen u sve to, koliko se i dan danas ulaže truda, kako je to u stvari jedna zaludna misija! Što više razmišljam o tome, sve mi je lošije, a u stvari najvažnija je muzika i pesme koje su ostale koje znače ljudima”, kaže Cane.
