PODELI

Čitava čitalačka publika može se uslovno podeliti na dve grupe- na onu u kojoj čitaoci biraju šta će da čitaju i na onu koji dozvoljavaju da knjiga njih izabere. Dok se jedni čvrsto drže dobro proverenih autora i dela, ne dozvoljavajući da bilo kakve medijske i marketinške kampanje utiču na njihovu odluku, ovi drugi su otvoreniji za brojne novitete koji svakodnevno plave knjižare. Ako se, u jednom trenutku, ove dve grupacije poklope, srećnici koji će se naći u preseku ova dva skupa biće bogatiji za brojna čitalačka iskustva. Ako se, u jednom trenutku, ovo i dogodilo, onda se do sad desilo i to da su pročitali ili nameravaju pročitati novu knjigu Marka Vidojkovića, E baš vam hvala.

A desilo se mnogima, sudeći po posećenosti promocija i top listi Vidojkovićeve izdavačke kuće (Laguna).

Kada se određena dela visoko kotiraju na top listama, nameće se pitanje šta je to što ih vine tako visoko. Ovog puta je to zvučno, javnosti dobro poznato ime novinara i književnika, ali i tema koju je u svojoj novoj knjizi obradio. Jedna od tema o kojoj i dalje vole čitati široke narodne mase je Jugoslavija, sa svim svojim licima i naličjima. Ova Vidojkovićeva vizija Jugoslavije je Jugoslavija koja i dalje postoji, koja je jača nego ikada, čije su armija i ekonomija među vodećim  u svetu, sportisti u samom vrhu, ekologija i infrastruktura na zavidnom nivou, a sve to zahvaljujući činjenici da je u ključnom istorijskom trenutku odlučeno da se obori avion u kome su bili svi predstavnici saveznih republika. U Vidojkovićevoj SFRJ vojničke čizme su marke Borovo, pištolj zastava 666, tablet  EI Niš, vozi se zastava 1001 na struju, a prevozi magnetno-levitacionim superbrzim vozom, slavi dvadeset godina od pojavljivanja Dilana Doga, razgovara preko Juskipapa, sluša se Drugi album Šarlo Akrobate iz 2006. godine, u Beogradu bez saobraćajne gužve u kome su izgrađeni metroi, a marihuana legalizovana. Drug Milan Šipka u ovom idealnom socijalističkom svetu, u društvenom stanu dobijenom od Sekretarijata, živi sa jednim jedinim problemom-  za njega nema dovoljno nerešivih situacija na radnom mestu, u Upravi za analizu neobjašnjivih fenomena, jer su jugoslovenski naučnici svaku pojavu objasnili.

Srećom, mukama druga Šipke je došao kraj- sporadičnim pojavljivanjem lica likvidiranih devedesetih godina, Milan dobija zadatak da sa pripadnicima specijalnih oružanih sila istraži novonastalu situaciju. Antidržavni elementi i pokliči koje su ova lica širila veoma brzo su bivala ugušena, ali problem se, po državu i njene stanovnike, pogoršavao- koliko su ona bila brzo rešavana, toliko su se brzo pojavljivao sve veći broj „došljaka“. Kad je, zahvaljujući naprednoj tehnologiji još naprednije SFRJ, otkriveno postojanje paralelnog univerzuma u kome su ulice prljave, fasade i ljudi ružni i ogavni, automobili marke golf, saobraćaj u kolapsu, pištolj je tetejac, muzika mešavina narodnjaka i elektro, ruteri ograničenog dometa, a paralelni Mirko Šipka diplomirao istoriju sa desetkom na stradanju crnogorskih četnika, rešavanje problema je podignuto na viši nivo- umešali su se Goli otok, CIA, Josip Broz Tito 2.0, ustanak pod pokličem „Smrt bandi, sloboda Jugoslaviji“, partizanski odredi i brigade, kao i Nova Socijalistička Jugoslavija. Zahvaljujući, i ovoga puta, naprednoj jugoslovenskoj tehnologiji, pronađen je način da se portali koji su se sve učestalije otvarali i delovali dvostrano, zauvek zatvore. Ostaje da se otkrije na koji je način autor uspeo da pomiri dva različita univerzuma, državne i antidržavne simbole, nas „ovde“ i nas „tamo“, realnost u kojoj je doneta odluka da se avion sa liderima obori i realnost u kojoj ta odluka nije sprovedena. Sami ćete zaključiti kome se autor zahvaljuje, kao i to ko je od „nas“ bolje prošao…

Bez obzira da li je Vidojković imao nameru da izazove u čitaocu jugonostalgiju, parodira jugoslovenstvo ili mane naše svakodnevice, sigurno je da će E baš vam hvala uspeti da vas zabavi i nasmeje; onima koji prepoznaju o čemu je Vidojković pisao, možda će i evocirati poneku uspomenu; sve ostale koji pretpostave ili pokušaju razumeti, nateraće na razmišljanje kada je, da li je, i zašto opravdano žrtvovati (se) i podsetiti na onu čuvenu dilemu da li svaki cilj opravdava sredstvo i po cenu čega.

Budite oni koji će misliti o tome…

Nataša Pudar