PODELI
Foto: Ivana Jovanović

U subotu, 6. aprila u MKC “Petefi Šandor” u Novom Sadu, popularni sastav Bjesovi održaće koncert za koji imaju specijalan povod. Više o svemu tome pročitajte u intervjuu koji je naša novinarka Nataša uradila sa frontmenom Zoranom Marinkovićem.

Prošlo je više od dve decenije od objavljivanja albuma prvenca „U osvit zadnjeg dana” (1993). Ovih dana je izašalo remasterizovano izdanje albuma na kompakt disku. Zašto baš sad i tek sad?

“Otvorio se put”… Mnoge stvari u životu koje sam jarko želeo, žestoko se oko njih potrudio jer nešto nije išlo, pa kad sam ih praktično “na silu” dobio, ispostavilo se da bi bolje da se nije ostvarilo… Zato sad pokušavam da pratim šta se dešava i kad se neki putevi “otvore” da zaplovim njima… Za sve ima vreme i mesto i ne treba događaje siliti… U ovom konkretnom slučaju, desilo se pre godinu dana da mi je Boba Škrbić predložio saradnju oko ovog reizdanja i oko te moje knjige. Shvatio sam odmah… ali opet polako…

SKC Novi Sad je reizdao prvi album Bjesova i vašu novelu „Seti se subote i Botičelija”. Koliko su svi ti različiti vidovi umetnosti kojima se bavite (književnost, muzika, slikarstvo, film…) u sinergiji? Ili neko i nešto uvek mora da „trpi”?

Meni takav način rada odgovara. Verovatno nekom drugom i ne bi, ali meni je baš to to… U svakoj od tih oblasti, sa svakim novim radom trudim se da napravim nešto na tragu onog što sam do tada radio ali i da napravim iskorak. Ponekad je to teško, pa da ne bih čekao “proviđenje” koje se možda ko zna kad dogodi ili ne dogodi, ja se preselim u drugi medij i tamo se često ispostavi da može…

Imajući u vidu kultni status benda na domaćoj rok sceni i to da su ljubitelji vaše muzike upućeni u činjenicu da ste bend „krstili” po jednom knjizi Dostojevskog, imaju li „Zli dusi” ovog puta mesto počasnije od poslednjeg na albumu?

Svaki album Bjesova je u sebi samom zaokružena celina, ali je i deo veće celine koju čine svi albumi zajedno… “Zli dusi” su istovremeno i zadnja na prvom i nulta pesma na drugom albumu Bjesova…

Već od drugog, „bezimenog” albuma (1994) osetno su drugačiji i stil i atmosfera koju prenosite svojim pesmama. Šta je to, ono tipično „bjesovsko”?

Ono tipično za Bjesove u manjoj meri može se naći u formi naše muzike. Bjesovi, mada stabilno oslonjeni na teški rok, žanrovski su ipak teško uhvatljivi. Sve naše pesme su deo autobiografske priče o genezi jedne duše, tako da kad mi neko kaže da je čuo neki novi bend koji mu liči na Bjesove, meni je to u startu kontradiktorno jer je poenta Bjesova u ličnosnom – da bi neko stvarno ličio na Bjesove on ustvari ne treba da liči na Bjesove…

Da li je na CD formatu albuma „U osvit zadnjeg dana” bilo nekih promena u smislu aranžmana pojedinih pesama ili promena u produkciji?

Urađena je samo postprodukcija već postojećeg miksa. Pesme su iste kao što su bile, ali malo “mišićavije”…

Na velika vrata nam se vraćaju gramofonske ploče, da li možemo u nekom doglednom vremenuda očekujemo album „U osvit zadnjeg dana” i na ovom nosaču zvuka?

Videćemo. Štampa ploče je skuplja i komplikovanija od štampe CD-a. Meni je bilo bitno da naš prvi album dobije neki hardver, da ne ostane razbacan po internetu i to sa lošim zvukom…

Šta možemo da očekujemo u subotu u MKC „Petefi Šandor”?

Povodom ovog reizdanja sviraćemo svih deset pesama sa njega. Repertoar će činiti i presek pesama sa ostalih albuma. Sviraćemo dva sata i petnaest minuta. Kao i uvek trudićemo se najbolje što možemo…

Brzo pitanje za kraj – gde se može nabaviti „U osvit zadnjeg dana”?

Ne znam još tačno kako ćemo organizovati prodaju. Boba mi je rekao da SKC Novi Sad iz nekih objektivnih razloga ne prodaje svoja izdanja. Bjesovi će dobiti jedan deo tiraža…

Nataša Pudar