U godini desetog rođendana, pab Lazino tele još jednom ugostio je pančevački sastav Iskaz u petak 24. novembra.
Prvo što sam pomislila popevši na sprat Lazinog teleta bilo je:“Hoće li ovde biti dovoljno prostora za njihovu energiju?“ No nije bilo razloga za brigu, naravno da se za eksploziju dobre energije uvek nađe dovoljno mesta. Nakon predgrupe SNB(Skupljeni na brzinu) koja je zagrejala masu, iskočio je i Iskaz.
Nema okolišanja i prazne priče, za početak „Proste duše“. Iskaz smatram za jedan od bendova koji je našem današnjem društvu preko potreban. Samo ako malo obratimo pažnju, videćemo da je svaka njihova pesma jedna nova lekcija, jedna poruka, jedno novo iskustvo. Ako se u tu priču samo malo više udubimo, ako uz Iskaz odrastamo, ne postoji pretnja da ćemo postati „roze tuljani“. Takođe, ne postoji ni mogućnost da nam mišići atrofiraju jer Iskaz pokreće i čitavo telo. Nemoguće je ne skakati, ne igrati, ne potrošiti poslednji atom snage na njihovom nastupu. Njihova dinamičnost, eksplozivnost i energija, prenose se na prisutne koji jednostavno ne ostaju ravnodušni.
Da se granica između benda i publike na njihovim nastupima briše videli smo i ovog puta kada su devojke iz prvih borbenih redova pevale doslovno svaku pesmu, nekoliko puta i deleći mikrofon sa Kizom. Imali smo priliku da čujemo pesmu „3u1“ koju su snimili sa Marčelom i Remi, a za koju se pre dva meseca uradili i spot, kao i „Roze tuljane“.„Kako sreća izgleda“ nije dovedeno u pitanje ove večeri je je po izrazima lica ljubitelja Iskaza bilo više nego jasno. U vazduhu je strujala i slavljenička atmosfera jer nije samo Lazinom teletu bio rođus. Kiza je proslavio, kako rekoše, dvadeset peti, a naša redakcija mu želi još mnogo ovako raspevanih i energičnih rođendana kao i da uvek zna kako sreća izgleda.
Kad je reč o rođendanima, neizostavan je bio i Ritam nereda koji je nedavno proslavio 30 godina postojanja, a tim povodom, od Iskaza smo čuli „Ajmo svi“ kao i Neredovu „10 godina“. Gost iznenađenja bio je Nemanja Kojić, Hornsman Coyote, koji je sa Iskazom otpevao „Warfare“ i „Do yaya“ kao i Eyesburn-ovu „All Right“. Tokom meni omiljene, „Warfare“ osvrnula sam se oko sebe i zatekla nas u publici da radimo upravo ono protiv čega se pesma bori. Nastup posmatramo kroz ekrane trudeći se da snimimo/ufotkamo za insta story ili facebook live umesto da se prepustimo emociji i raspoloženju onih koji se trude da nam ih što bolje prenesu. Samu sebe branim mislima:“Ali kako da ne snimim, ovo se ne doživljava svaki dan? Moram sačuvati trenutak.“ Tako sam opravdala i ostale…neko želi da se pohvali čudom kom prisustvuje, neko da sačuva momenat… Ali ne.. priznajem da je lepše kad film sutradan premotavaš u glavi.
„Bomba“ je došla na bis, ali energija koju ona nosi bila je prisutna sve vreme jer “Imamo dobru volju to nam je najbitnije imamo želju da cimamo se sve dok ne svane”. Nakon što je publika napravila uvod i sama počela da peva “Moglo je bolje za nas” čuli smo i nju što je ujedno bio i kraj ovog druženja.
Kao i svaki put posle Iskazove svirke, upala mišića-bol koji prija, razgibane moždane vijuge, provetrena glava i puno srce.
Više fotografija pogledajte ovde.
Mina Erić
Foto: Andrea Magazin
