Proleće u Novom Sadu dobilo je nijansu lepšeg uz koncert Darka Rundeka i Ekipe povodom 20 godina od izlaska albuma „Apokalipso“. Ljubitelji dobre muzike, Darka iz doba Haustora, Carga tria, kao i njegove nove postave sinoć su prisustvovali koncertu u SKC Fabrika koji je počeo u 22 i 15h.
Fabrika je odjekivala uzbuđenjem i iščekivanjem. Na sceni se pojavio Darko sa Ekipom koju čine: Igor Pavlica, Izabel, Miro Manojlović, Silvio Bočić, Roko Crnić, Dušan Vranić i Ana Kovačić. Odjeklnuli su zvuci „Tranzita“ i ko mnogo puta do sada mi smo čuli njegov glas. Zatim su usledila pesme: „Tamni jorgovan“,“More, more“, „Crni dusi“. Rundekova neobična pojava, odlična komunikacija sa muzičarima i publikom doprineli su zažarenoj atmosferi. Poveo nas je u neki novi svet muzike, plesa i uživanja, tamo gde se ne boji buke. Usledili su stihovi pesme „Ruke“ i ruke publike zaplesale su u ritmu pesme. Publika se saživela sa Darkom i pridružila stihovima.
GALERIJA FOTOGRAFIJA MOŽE SE POGLEDATI OVDE
I kako to obično biva svi svoje loše dane volimo gristi sami. „Ena“ je još više razbuktala atmosferu, povela nas do „Indijske“ i na sceni kao da je zamirisala Indija. Darko je zaista autentičan na sceni, dok svira i pleše, nesebično se daje publici i nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Sa svojom Ekipom mami uzdahe, vrisku publike i mnogobrojne aplauze. Kao da je prošetao kroz jedno proleće s publikom od ulica Novog Sada, do Zagreba, Kube, Indije i svi su oduševljeno prihvatili poziv na putovanje „jer ljubav se ne trži niti ne kupuje.“
Uz pesmu „Ay Carmela“ doveo je masu do usijanja. Publika je prihvatila izazov i dignutih ruku otpevala pesmu uz Darkovu pratnju. A onda su usledili stihovi: „Ti si premlada, a ja sam prestar za čekanje…sad uzmi mi ruku i vodi me…“ i poveo nas je apokaliptično uz vrisku, dignutih ruku da zajedno plovimo u „najdulje“ sate. Rundek i Ekipa nastavili su da mame aplauze zasviravši „Makedo“. Pesma je još više razdrmala publiku, razbuktala atmosferu, izmamila vrisku i oduševljenje publike. I kada aplauz oduševljenja nije mogao biti jači, usledili su stihovi:
„Ja cijeli život sanjam
kako odlazim uz rijeku
starim parobrodom koji vozi sol
i da nosim jednu davnu,
nikad prežaljenu ljubav,
tanku, dugačku cigaru
i par mamuza od zlata
da sam Šejn“.
Zasviravši „Šejna“ učinili su da se publika se stopi sa Darkom i Ekipom. Fabrikom su odjeknuli udruženi glasovi oduševljenja. Ruke su se neprestano udruživale u gromoglasne aplauze.
Zatim se zažarena atmosfera pretvorila u romantično talasanje uz upaljače. „Šal od svile“ zaviorio je Fabrikom. Pesma je izbrisala granicu bine i publike, još više razbuktala emocije, udružila glasove u jedan. Iako smo oduševljeno prihvatili da se stihovi razliju po nama, odlagali smo neizbežan kraj. Darko se poklonio publici predstavivši još jednom svoju Ekipu. Želeli smo još iako su sati odbrojali svoje. Uz dubok naklon, napustili su binu. Kao što mi nismo ostali ravnodušni na njih, i oni nisu bili ravnodušni prema nama. Dobili smo bis i „Senora“, kao i još veću bliskost Darka sa publikom. Spustivši se skroz do ivice bine zapevao je poznate stihove. Publika ga je oduševljeno pratila.
I taman kada pomislimo da bismo mogli ostati tu i slušati ga beskonačno, vreme je odsviralo kraj. Koncert je završen posla sata nakon ponoći. Usledio je još jedan dukok naklon publici, zahvalnica i gromoglasni zasluženi aplauz za sate dobre muzike, radosti na licu i uživanja.
Galeriju fotografija pogledajte OVDE.
Marija Tomić
Foto: Marina Pešić
