UPOZORENJE: Zapravo vam više i ne treba. Sada već i sami znate da ovo nije klasična reportaža i da tekst čitate na svoju odgovornost, a ako ste pročitali prethodna dva i poželeli da pročitate i treći…hvala vam! 🙂
Obično se na kraju teksta zahvalim nekim ljudima, ako osetim potrebu. Ovaj put imam potrebu ali ću to uraditi na samom početku jer da nekih ljudi nije bilo, ja bih protekli vikend provela verovatno vrlo dosadno. Pre svega hvala organizatorima koji su zaista bili divni domaćini, mnogobrojnim prijateljima koji su mi pomogli i obezbedili sve što mi je bilo potrebno u Banja Luci (svi vi znate ko ste), Mariji, Ljilji i Aleksandri na sjajnom društvu, zaista mi je prijalo sve sa vama 🙂
A sada…..Grande finale!
Nedelja, 29.5.
Poslednje veče treba da bude, pa možda i najveselije. A kad treba da bude najveselije onda to može da znači samo jedno: Zovi Prljavog Inspektora Blažu i njegove Kljunove! On ne mora ništa da peva, kaže, dovoljno je da obuče svoj srebrni sako, stavi naočare, nabaci osmeh i mi smo već srećni! Ali kad zapeva i progovori, mi smo onda presrećni. Bog dobre zabave, provoda i smeha ove večeri podsetio nas je na vrcave tekstove i melodije koje nam uvek razvuku osmeh na lice. Naravno da smo svi u glas pevali “Lepa si Pamela”, omiljenu pesmu gastarbajtera “Sunce tuđeg neba” i tako sve redom…. Oduševio me je svojom mirnoćom nakon nastupa dok se fotografisao sa fanovima koji su se nekako provukli do bekstejdža da se slikaju sa njim. Za slikanje imao je srebrni sako na sebi koji bi skidao kad oni odu. Ali čim je došao neko drugi, on bi ponovo oblačio taj srebrni sako i pozirao ispred telefona/aparata. I tako….ne znam koliko puta bez ikakvih problema. Pa zar nije divan? 🙂
Dok se Blaža slikao u bekstejdžu na binu su izašli veterani zagrebačkog rokenrol zvuka, Psihomodo Pop! Svaki put kad vidim Gobca pomislim, Bože…stari li ovaj čovek?! Ne stari, majke mi! I dalje je blesav, energičan, harizmatičan….U njega moraš gledati. Džaba se boriš da gledaš negde drugo. Neka mi oproste drugi članovi benda, ali Gobac čini sve da, evo konkretno ja, nikoga drugog na bini ne vidim. Ali u tome i jeste čar ovog benda, što pored velikih hitova imaju i Gobca koji privlači pažnju i čini da ovaj bend nikako ne zaboravite. Banjalučka publika i bajkeri iz celog regiona, ali i Evrope, vidno su uživali uz ovaj bend, a primetila sam da imaju veliki broj fanova u Banja Luci. Kiša je pokušala da pokvari njihov nastup, ali nije uspela. Pa šta jedna kiša može Gobcu?! Odlična rokenrol svirka je nešto što ćete uvek i u svim uslovima dobiti od Psihomodo Popa.
Sledeći bend o kom želim nešto da vam kažem su Brkovi. Oni nisu nastupili posle Psihomodo Popa. Oni su nastupili poslednji i zatvorili ovo Grande Finale, ali oprostićete mi, ja o bendu koji je svirao pretposlednji želim da pišem na kraju.
Brkovi su bend koji voleli ih ili ne, poštovati ih bi trebali. To koliko se oni daju publici, koliko se trude da vam ulepšaju veče je nešto neverovatno. Brkovi vole Banja Luku, Banja Luka voli Brkove i to se osetilo u izvođenju svake pesme. Što bi u Bosni rekli, ovo je bio pravi dernek za kraj i peti Moto Fest zatvoren je na najbolji mogući način uz žurku za pamćenje!
A nakon tipičnog Zagreba i Psihomodo Popa, na binu dolazi tipični Beograd!
SUNSHINE! SUNSHINE!
Za njih bih imala, a i mogla da kažem svašta….Mogla bih vam ispisati stranice i stranice, ali postoji jedan problem….nemam ništa negativno da kažem. Da li bi to onda bilo zanimljivo? Evo, reći ću tek nešto malo. Na šta pomislim kad se setim tinejdž dana i najlepšeg doba….na Sunshine. Kom bendu sam se najviše obradovala kad su se vratili na scenu….pa Sunshine-u. Koji bend bi mogla da slušam svaki dan….ima ih tri, jedan on njih je Sunshine. Čini mi se da bi se i publika složila sa mnom, jer oduševljenje što su Bane i ekipa na toj bini nisu krili. Sunshine u ovoj novoj postavi zvuči savršeno! Svoje redove pojačali su, svima jako dobro poznatim Kizom iz benda Iskaz koji je u ovoj ekipi u svom “prirodnom staništu”. Ja evo ne mogu da se odlučim da li bolje zvuče ili imaju bolji scenski nastup, da ne kažem izgledaju. Sa nestrpljenjem smo čekali svaku pesmu, svaki stih, svaki gitarski rif, svaki udar palice o bubanj, a dobili smo i poklon. Pošto je ovo bio nastup na Moto Festu, Sunshine Crew sa Mićkešom na čelu, odsvirali i otpevali su jedan deo čuvene pesme “Riders on the Storm” legendarnih The Doors-a. A to možete videti i čuti na našem Instagram profilu. Najviše sam se obradovala pesmi “Priđi mi ti”. Ne…ne, “Misli mene gone”. Ustvari….ipak “Kokain” i “Budi tu”. Mada, mrtva trka mi je bila između “Iza horizonta” i nove “Da li sam”… Jao bre, ne znam! Ono što znam je da je publika bila oduševljena što se takav jedan bend nalazi na bini ispred njih. Na društvenim mrežama ubedljivo najviše snimaka i oduševljenja videla sam upravo za ovaj bend. Uz ogradu (onu lako lomljivu iz teksta broj 1) videla sam ljude koji su repovali sa Banetom, Tošom i Kizom kao da su oni lično snimili baš tu pesmu. Nekoliko devojaka stajalo je uz ogradu i tako zaljubljeno gledale u nekog ili neke od njih da mi je došlo da im priđem i pitam ih da li su dobro. 🙂 Scene kao te su možda i najlepše slike koje nosim sa ovog festivala, zadovoljna i srećna lica ljudi koji su baš kao i mi tri dana uživali na Kastelu.
I za kraj poruka Banetu. Možda zvuči nemoguće ali sazrela je “Arija M”, veruj mi…. 🙂
Hvala Banjalučani na gostoprimstvu. Sigurno se vraćam i sledeće godine! 😉
Andrea Magazin
