Subota popodne je definitivno neuobičajeno vreme za koncert, ali za ljubitelje muzike nije bitno doba dana kada će sebi priuštiti dozu dobrih melodija.
Mesto: Dom omladine, Beograd
Datum: 09. februar 2013. god.
U Domu omladine u Beogradu već nekoliko nedelja traje Jazz matine koji počinje u 13h i traje solidnih šezdeset do devedeset minuta. Uz zamračene prozore i diskretno svetlo na pozornici gubite osećaj da je dan, lako se možete prepustiti potpuno, preći u neku drugu dimenziju dok traje ta čarolija.
Juče je u sali “Amerikana” koncert održao Milan Petrović Quartet, koji je, uprkos činjenici da je 3/4 benda pod terapijom zbog gripa, pružio fantastičnih skoro sat i po svirke propraćene aplauzima i ovacijama. Takođe, vraćeni su na bis, a zbog njihovog povratka na binu jedno trogodišnje dete koje je sedelo iza mene oduševljeno je uzviknulo: „Ima još!“.
Bila sam prijatno iznenađenja da su sva sedeća mesta bila popunjena, dosta ljudi je stajalo sa strane, a bila sam skeptična, priznajem. Izgleda da je ova ideja o koncertima u 13h dala dobre rezultate. Kako sam mogla da čujem od zaposlenih u Domu omladine, i ostali bendovi su privukli dosta publike. Puna sala “Amerikana” u sred bela dana bio mi je nezamisliv prizor do juče.
Milan Petrović Quartet svirao je teme sa prvog Milanovog albuma “Excursion”, kao i obrade poznatih tema među kojima su se našle i pesme Džimi Hendriksa, Bob Marlija, Smaka… Sa prvog albuma čuli smo autorske kompozicije: “Belgrade Funky Time”, “Santorini view”, “Autumn in London” i druge.
Atmosfera je bila zaista prava “večernja”. Poneta zvukovima klavijatura, bubnjeva, saksofona i basa, zaboravila sam koliko je sati, pa mi je bilo vrlo simpatično što je Milan nekoliko puta rekao “večeras” umesto “danas”.
Nisu svirali u standardnoj postavi. Basista je bio opravdano odsutan, ali to nije umanjilo kvalitet svirke. Bogdan (bubnjar), iako ima upalu pluća, dao je sve od sebe i junački izdržao da savršeno odsvira sve, kao i uvek. Lehel, saksofonista, takođe je prkosio gripu ovog popodneva i izneo svirku do kraja na nogama, a kako je izdržao samo on zna.
Milan Petrović, čovek koji je i zaslužan što ovaj kvartet postoji, dokazao je još jednom da muzika koju stvara vredi i da je rado slušana među svim generacijama. Autorske teme su pažljivo razrađene, dominacija instrumenata dozirana, a obrade poznatih tema vrlo su zanimljive. Lako prepoznajete o kojim je kompozicijama reč, ali im je Petrović , naravno, dao svoj lični pečat.
Oko 14. 40h čarolija se završila. Svetlost dana nam je zaslepila oči, a bilo je lepo videti kako našem priznatom klavijaturisti Milanu Petroviću prilaze mnogi i čestitaju na odličnom koncertu.
Moj odlazak na ovaj koncert bio je slučajan i mnogo mi je drago što sam bila deo jučerašnjeg dešavanja. Ovim koncertom nije završena serija popodnevnih druženja sa džezerima u Domu omladine. Već sledeće subote imate priliku da na drugačiji način provedete sasvim običan dan.
Takođe, obradovala me je i činjenica da će konačno i Novosađani moći da čuju MP Quartet krajem februara, a meni će taman do tada trajati ova pozitivna energija koju sam juče “upila” od njih.
Do sledećeg slučajnog ili namernog dešavanja pozdravlja vas
Ivana Jovanović
