Da u Novom Sadu ima zavidan broj ljubitelja goriborskog trip-hop bluza dokazuje i činjenica da su ulaznice za oba najavljena koncerta u Crnoj kući rasprodate, a nije ih bilo dugo, pa je možda moglo biti i očekivano. Kao predgrupa prve večeri nastupao je bend Gernika, odličan mladi novosadski sastav.
Za razliku od prethodnog koncerta koji su imali u klubu “The Quarter”, sada su odabrali intimniji prostor kluba CK13. Uprskos činjenici da je na bini i u prvim redovima temperatura bila plus beskonačno, to apsolutno nije uticalo ni na bend, ni na publiku da daju svoj maksimum.
Svaki put kada prisustvujem njihovom koncertu budem fascinirana kako odlično zvuče sa dve gitare u postavi bez basa, koji se može čuti tek u 2-3 pesme. Koristeći semplove upotpunjuju zvuk i dobijate ono što slušate na disku, ništa manje kvalitetno, a uglavnom i mnogo zanimljivije jer osetite energiju koja ih ponese i koja se kao zvuk širi ravnomerno na sve strane. Sav teret ritam sekcije pada na bubnjara, iako imaju ritam mašinu, no uživo odsvirano je ipak jače i bolje, ali Darko je uvek na visini zadatka.
Neke pesme Goribora odavno su se izdvojile kao favoriti među publikom, a njihovi prvi taktovi deluju poput eksploziva. Sinoć je nova numera, čiji refren glasi “Dugo nisam bio tu”, što će, pretpostavljam, i biti naziv ove pesme, premijerno izvedena u Novom Sadu. Jedna nestandardna goriborska pesma, ali vrlo zarazna kao i mnoge druge koje su napravili.
Standardni instrumentalni uvod u koncert počeo je oko 23.15h. Setlista je uglavnom manje više bila ista kao na beogradskom koncertu u klubu “Gun”, osvežena novim singlom i izvođenjem pesme “Jureći ljubav” u pratnji celog benda. Na žalost mnogih prisutnih izostale su “Ljubavi moja” i “Dalajlama me se sećaš”.
Krenuli smo na uvek zanimljivo i jedinstveno putovanje sa Goriborom uz pesmu “Ko sam”, nastavili ga uz numere “Voli me”, “Ti i ja”, “Moje misli”, “Rolamo”, “Niko nije kriv”, “Početka”. Onda je usledila prva ozbiljna “eksplozija”-pesma “Sjajne niti” nakon koje je tokom petominutne instrumentalne deonice St predahnuo da bi uz “Kišu” preuzeo gitaru od Uže, i nastavio da prve redove vidno baca u trans svojim specifičnim vokalom. Prestala je kiša, ali je odjeknula još jedna eksplozija na prve taktove pesme “Burle”. Odsvirali su još i “Uzimam”, a onda je usledilo iznenađenje, bar za mene, kada sam prepoznala pesmu “Dugo nisam bio tu”. Očekivala sam da će je odsvirati tokom bisa, ali upravo njome zatvorili su zvaničan deo koncerta uz reči Aleksandra Stojkovića: “Hvala vam mnogo, vidimo se sutra!”
Naravno, bis je bio očekivan, ali je nestrpljenje vladalo jer ostalo je još mnogo pesama koje smo želeli da čujemo, a moglo ih je biti još maksimalno tri, oslanjajući se na prethodna iskustva s njima. Bližio se jedan sat posle ponoći, a onda se desila treća velika eksplozija uz pesmu “Uzalud se budiš”. Za kraj su ostavili “Jureći ljubav” u sporom ritmu, emotivna i vrlo iskrena pesma koja je smirila strasti, bar one vidljive, i označila da smo stigli na kraj još jednog fenomenalnog putovanja sa Aleksandrom, Pitijem, Darkom i Užom.
Do sledećeg putovanja sa Goribor ekspresom, mi ćemo se još mnogo puta uzalud probuditi, kuvati jer moramo, započinjati sve iz početka i dopustiti sjajnim nitima naše tame da budu misli koje nas lome, a onda ćemo se iznova, na nekom novom koncertu, identifikovati sa svim ovih stihovima i dopustiti da nas emocije razvale bar na dva sata.
Ivana Jovanović
Više fotografija možete pogledati OVDE.
