Spuštena je zavesa na ovogodišnji osamnaesti Festival evropskog i nezavisnog filma “Euro-in film”, a poslednjeg dana publika je, između ostalog, imala priliku da na Tribini mladih prisustvuje večeri posvećenoj Slavuju Hadžiću na kojoj su se prikazivali filmski inserti i gde je najavljena monografija o ovom filmskom radniku.
Takođe, u velikoj Sali KCNS prikazano je ostvarenje “Magija puta” u kome su scenaristi i reditelji Branislava Lovre i Milan Lisica, i snimatelji Daniel Toader i Aleksandar Livada na posve drugačiji način, u nekoliko minuta, prikazali priču o jednoj porodici koja voli da putuje i druži se, a da pritom za sve to ne izdvaja previše novca.
Pre početka projekcije prisutnima se obratio urednik filmskog programa KCNS Đorđe Kaćanski rekavši da ovaj film priča više od jedne priče.
-Nama je zaista drago što smo još prošle godine počeli tradiciju pravljenja filmova u našoj produkciji i što se ona nastavlja. Ovi mladi ljudi su i lane snimili jedan film o našem gradu, koji je sasvim drugačiji od svih ranije viđenih ostvarenja. I sada su nas iznenadili sa veoma zanimljivom temom koja govori o našoj maloj sugrađanki – rekao je Kaćanski, dodavši da je u proteklih 25 dana Festivala prikazano više od 300 filmova, što je najveći broj projekcija na jednoj ovakvoj manifestaciji u našoj zemlji.
Na večeri posvećenoj Slavuju Hadžiću bilo je mnogo njegovih kolega, prijatelja i saradnika koji su evocirali uspomene na njega, a događaju je prisustvovala i Slavujeva supruga Mirjana Hadžić.
-Veoma mi je drago što je večeras upriličen omaž Slavuju, prvom čoveku dokumentarnog filma u Vojvodini i prvog filmskog novinara u istoriji Srbije. U vreme kada to niko nije radio on je bio i novinar i snimatelj, a kasnije filmski snimatelj i reditelj-rekla je Mirjana.
Slavujev dugogodišnji prijatelj i saradnik, čuveni fotograf Borivoj Miroslavljević istakao je da su se on i Slavuj poznavali još od gimnazijskih dana, a da su se kasnije družili u foto i kino klubu „Branko Bajić“
-Fotografija nam je bila osnovno interesovanje, ali smo želeli i nešto više – „živu sliku“, pa samo nastojali da se bavimo i filmom. I on i ja smo, na neki način, u tome našli životni poziv. Za nas je to u početku bila prava atrakcija jer u to vreme nije bilo druge vrste zabave, a rad sa fotografijom i filmom je za nas bio otkrivanje misterije koja je nastajala negde u mračnoj komori-rekao je Mirosavljević.
