Novosadski bend Atheist Rap jedan je od onih s kojima greške nema – kvalitet svirke je standardan, a provod zagarantovan. Postoje četvrt veka i dalje su, kako kažu, entuzijasti kao na početku, ja bih dodala da im ni duhovitosti nikad nije nedostajalo.
Miljenici su publike gde god se pojave, a uz njihovo ime često stoji epitet legendarni. Kako smo saznali, uskoro ćemo slušati nove pesme, a u intervjuu su nam otkrili i kako slavne ličnosti poput njih provode svoje slobodno vreme.
Remix: Prija li vam što često uz ime Atheist Rap stoji epitet legendarni?
ATZKE: Naravno, samo što taj epitet ide uz nas praktično od početka. Vremenom je dobio svoje pravo značenje, što našom zaslugom, što zaslugom ljudi koji nas prate i vole.
LEKI: Ako znamo da je epitet legendaran izveden iz latinske reči legenda koja, između ostalih značenja, može biti i predanje o nekoj istinitoj ličnosti ili događaju isprepleteno sa fantastičnim, da ne kažem izmišljenim detaljima, onda nam taj pridev zaista prija jer to znači da smo uspeli u svom naumu. Naime, sami smo u mnogome doprineli neverovatnim pričama o nama izmišljajući legende i šireći ih među narodom. Jedino ona o Popovoj sposobnosti da izede nadnaravne količine hrane nije legenda, već istina- jedan tunižanski hotel je doživeo finansijski krah nakon Sašinog all-inclusive letovanja…
Remix: Nakon svih ovih godina rada šta biste izdvojili kao svoj najveći uspeh?
ATZKE: Definitivno to što još uvek sviramo sa istim entuzijazmom kao na početku.
dr POP: Opstanak, u manje više, neokrnjenom sastavu.
LEKI: Osim činjenice da još uvek jašemo zajedno, parafrazirao bih velikog (u svakom pogledu) čoveka i prijatelja Kostu iz Novembra- u svakom većem gradu (i u mnogim manjim mestima) u regionu imam gde da prespavam, da se obratim za ne daj bože pomoć ili samo da, eto, nazovem i nađem se sa nekim da “popričamo po jednu”.
Remix: Imate li neki bendovski dnevnik u koji beležite gde ste sve bili?
dr POP: Od 2005. to se sistematski beleži i vidljivo je na sajtu atheistrap.net, do 2000. je to Pećinko vodio, jedan smo deo zagubili, period između ova dva perioda je upitan.
ATZKE: Na žalost, ja nisam zapisivao ništa i žao mi je zbog toga. Puno toga je nestalo iz sećanja, i ponekad se iznenadim nekim pričama koje neko prepriča. Savet mlađima: piši, ne pamti!
RADULE: Na žalost imamo većinu toga, ali nemamo i opis propratnih dešavanja. Većina svirki tokom devedesetih su bile prave pustolovine koje su pratile sumanute žurke za vreme svirki i posle njih. Više puta smo razgovarali na temu toga da napravimo autobiografiju benda, ali smo ostali samo na priči o tome, poput mnogih drugih nerealizovanih ideja. Ko zna, možda jednog dana, vredelo bi, bilo je svačega.
Remix: Ovu godinu obeležilo je zaista dosta festivalskih nastupa. Kakvi su planovi za nastupe do 31. decembra?
ATZKE: Dolazi klupska sezona. To se poprilično razlikuje od festivalskih nastupa. Nadam se da ćemo polako ubacivati u repertoar nove pesme koje spremamo već duže vreme i da će ih ljudi lepo prihvatiti.
Remix: Prošle godine ste snimili obradu pesme “Ja sjećam se” od KUD Idijota kao omaž Tusti zajedno sa Hladnim pivom i Dubiozom kolektiv. Iako ste je zajedno izveli na Koncertu godine u jednoj veseloj atmosferi, kakva su zaista osećanja bila u vama tokom tih nekoliko minuta?
dr POP: Hvala svima koji su učestvovali, lično bih više voleo da se desilo ranije te večeri, bio bih trezniji, ako ništa drugo. S jedne strane velik žal što Tuste više nema u formi na koju smo navikli, s druge strane ugodan osećaj da se toliki broj uključio u akciju sećanja.
RADULE: Sreća da je pesma u takvom aranžmanu da ne može da prizove mrak, jed i setu kojima odiše u originalu i da smo svi na bini pesmu izvodili bez prethodne zajedničke pripreme, pa su nam tehničke stvari odagnale teške misli. Lično mi je bilo teže najaviti nastup kada smo sa Dubiozom radili benefit koncert za Tustu, koji je zakazan pre, a održan nedugo nakon njegove smrti u Uljaniku u Puli, a i to je bio jedan dostojanstven ispraćaj Legende u legendu, nismo ga obrukali.
ATZKE: Vrlo pomešana osećanja, teško za objasniti. Tuga za gubitkom, ponos što smo poznavali velikog čoveka, zadovoljstvo što smo deo tog omaža…
Remix: Da li žalite za scenom ex Jugoslavije odnosno da li je scena bila bolja i jača tada ili sada?
RADULE: Mišljenja sam da se ne može tako jednostavno porediti, bilo je preteranih bendova i onda i sada, kao što je bilo i ima i teških sranja. Sada je pojavom interneta komunikacija brža, kao i protok informacija, pa je lakše pratiti nešto što te zanima.
ATZKE: Stara vremena su uvek bolja jer se ružne stvari zaboravljaju. Sadašnja scena je u poluilegali, ali ne mislim ni da je bolja, ni lošija. Samo je prostor skučeniji, a publika probirljivija.
http://www.youtube.com/watch?v=pvG7vi3bFCY
Remix: Ima li, po vama, adekvatnih naslednika ili bolje reći sledbenika kako Atheist Rap-a tako i recimo Partibrejkersa, Ritma nereda, Goblina i ostalih bendova koji su i dalje popularni, ali su preneli svoj uticaj na mlade bendove?
RADULE: Ima puno izvanrednih bendova širom Srbije za koje se neće čuti u medijima, koji su ranije bili otvoreniji za potkulturu i nazovimo to, uslovno rečeno, rokenrol, nego kada su ih od tiranina preuzele demokratske bande i to je jedan od razloga zašto i ne može da se pojavi tako neki bend. Mi smo imali potpuno drugačiji tretman i to smo iskoristili kako jesmo. Danas stvaramo svoje medije i izdavačke kuće – YouTube kanale, BandCamp izdanja i slično. Ono što je bitno je što se često dešava da, nakon što se upoznamo sa nekim od članova mlađih bendova koje slušamo i cenimo, saznamo da smo im bili potsticaj da krenu da se igraju muzikom, tekstovima i samim nastupima. Tako nastaju bendovi, a ne kloniranjem i kopiranjem.
ATZKE: Ne direktno. Više su to uticaji iz zajedničkih korena pomešanih sa raznim uticajima koji se pokupe nesvesno sa najneverovatnijih strana i stvore nešto slično, ali opet drugačije.
Remix: Znamo da imate dosta verne publike gde god da odete. Da li vas je neko od fanova ostavio bez teksta nekim svojim gestom?
ATZKE: Da, mnogo puta. I kad pomislim nema dalje, opet me nešto iznenadi. Jedva čekam 25-i rođendan benda, biće tu svega i svačega …
dr POP: Skoro je devojka okačila sećanje, u video formi,na koncert održan 6. aprila 1996. godine, kome je prisustvovala kao vrlo mlada, kartu čuva i dan danas, seti ga se svakog 6.aprila, odrasla uz nas, puno joj značimo još uvek. Lepo je to čuti.
http://www.youtube.com/watch?v=kjvrJu8H4MY
Remix: Da li planirate da snimite neki novi materijal u skorije vreme?
ATZKE: Takve se stvari teško planiraju, ali planiramo. Inspiracija ima svuda oko nas, samo ih treba kanalisati na pravi način i raditi naporno u tri smene. Kad budemo zadovoljni rezultatom objavićemo na sva zvona…
LEKI: Svakako je došlo vreme da snimimo ono što se nakupilo u poslednjih par godina. Samo treba sesti, fokusirati se na muziku, posvetiti se uobličavanju ideja i nešto će ispasti. Bavljenje muzikom je u suštini kao i svaki drugi posao- neophodan je predan, svakodnevni rad, a on za uzvrat očas posla zapali iskru radosti stvaranja i kad zajašeš na tom talasu ko zna gde možeš završiti…
Remix: Hoće li se dr Pop kandidovati na sledećim izborima kako bi probao da ostvari ona obećanja iz pesme “Mene za budžu”? 🙂
ATZKE: Još bolje bi bilo da se to desi bez izbora. Direktnom voljom naroda jer boljeg nema!
dr POP: Sam neću sigurno, al’ ako kandiduje baza, ko sam ja da odbijem.
RADULE: Ne dao Dragi Bog (DB) da Doktor pobedi na izborima, davno je izgubio podršku baze – veliki je neradnik, zabušant, krivinaš, a karakterno… Bolji je radnik. Pa sad ga zamisli kao precednika… 🙂
Remix: Za kraj jedno pitanje koje muči jednu devetogodišnju devojčicu. Nju zanima da li vi kao slavne ličnosti, pored svih poslova koje radite, imate vremena za obične stvari kao što je odlazak u bioskop? 🙂
LEKI: Nismo mi baš toliko slavni, a ja imam dve devojčice koje su imale devet godina i naravno da sam imao vremena za to neobično zadovoljstvo zajedničkog odlaska u bioskop. Sada su velike i idu sa svojim društvom na projekcije, a tata preferira blejanje u tv kod kuće.
Dr POP: Moji su još mali za neki ozbiljniji bioskop, pa smo juče išli na aero miting, uz pentranje po spravama na Štrandu, šetnju i zezanje. Poznao me zanemariv broj prolaznika i posetilaca Štranda, dvoje troje pitalo esam li dobar, toliko o slavi i sličnim stvarima, velik pozdrav devetogodišnjoj i svim ostalim devojčicama i dečacima.
ATZKE: Obične stvari su prava zadovoljstva u životu i za njih uvek treba imati vremena. Inače, čemu sve ostalo…
Remix: Hvala mnogo na izdvojenom vremenu i let there be punk još mnogo godina u vašim i našim životima 🙂
dr POP: Fala i Vama, budite dobri, svesni, zdravi i pošteni, čuvajte sebe, svoje bližnje i okolinu. 🙂
ATZKE: Neka cveta hiljadu cvetova 🙂 hvala vama.
Ivana Jovanović
Foto: Gabriel Radatović
